Pre više od tri decenije nastala je kultna serija: “Đekna još nije umrla, a ka’ će, ne znamo” legendarnog reditelja Živka Nikolića. Činjenica da se i nakon više od tri decenije sećamo serije i upečatljivih likova, jasno nam je da Đekna i dalje živi.

U seriji su se pojavljivalji i poznati i manje poznati glumci. Upravo su ti manje poznati glumci izneli seriju i doprineli njenoj popularnosti i afirmaciji.

Živko Nikolić je rekao da je interesatno koliko po malim pozorištima ima sjajnih glumaca, a da oni to sami ne znaju da su i da isti ti glumci odu u penziju, ne sanjajući šta su sve mogli da učine u životu.

Da li postoji idealan biznis

Pitanje postojanja idealnog biznisa je večita dilema.

Dok neki smatraju da je to samo mit, drugi veruju u njegovu realnost. Perspektiva varira zavisno od toga da li se posmatra iz ugla poslodavca ili zaposlenog.

Uspeh u biznisu zavisi od mnogobrojnih faktora – bilo da se radi o pokretanju sopstvenog biznisa ili radu u okviru neke kompanije i/ili korporacije .

Poslodavci se često fokusiraju na maksimiziranje profita, ponekad zanemarujući moralne norme i potrebe svojih zaposlenih.

Međutim, postoje i oni koji, osim što teže profitu, poštuju i cene svoje zaposlene, tretirajući ih na adekvatan način.

S obzirom na to da im je cilj isti, ipak je važno  razlikovati pogled preduzetnika od pogleda većih kompanija na idealan biznis. Dok kompanije zahtevaju sinergiju i koheziju medju brojnim faktorima i zaposlenima, pri čemu ne mora da znači da je sve idealno za zaposlene unutar kompanije. Gledano sa strane strane preduzetnika, kao pojedinca, lakše je u pogledu donošenja poslovnih odluka, jer ima slobodu da kreira, organizuje i vodi sopstveni biznis kako misli da treba.

Međutim, ova sloboda dolazi sa teretom celokupne odgovornosti. Ipak, istrajnost, samostalnost i želja za sopstvenim biznisom mogu predstavljati dobitnu kombinaciju za postizanje idealanog biznisa.

Idealan biznis. Mit ili realnost

Percepcija idealnog biznisa se razlikuje od osobe do osobe. Dok će jedni idealnost videti u finansijskoj profitabilnosti, drugi će vrednovati različite aspekte poslovnog okruženja. Faktori kao što su geografska pozicija radnog mesta, kvalitet radnog okruženja, efikasnost upravljanja, odnos prema ponuđenim proizvodima ili uslugama, priznanje i poštovanje unutar kompanije, te mogućnost za usklađivanje profesionalnog i privatnog života, igraju ključnu ulogu u formiranju mišljenja o tome šta čini idealan biznis za pojedinca.

Idealan biznis. Emocije i lični odnos

S obzirom na to da savršenstvo u današnjem svetu ne postoji, težnja ka idealnom biznisu možda deluje nedostižno. Međutim, upravo ti izazovi i prepreke na koje nailazimo u poslovanju su ono što ga čini stvarnim i životnim.

S jedne strane, važno je da posao pruža određenu vrstu zadovoljstva i činiti nas ispunjenim kroz ostvarene rezultate. Ali, postavlja se pitanje može li takav posao obezbediti finansijsku stabilnost i omogućiti konkurentnost na tržištu, kao i ostvarivanje ličnih ambicija i ciljeva.

Ovo je dilema sa kojom se mnogi suočavaju, tražeći savršeni balans između profesionalne ispunjenosti i materijalne sigurnosti.

Umetnici predstavljaju idealan primer kada se unose emocije i lični odnos u svoj biznis, u koji je nedvosmisleno uloženo puno truda, energije i znanja. Međutim, uprkos strasti koja se ulaže, umetnički pozivi često se bore sa izazovom obezbeđivanja finansijske stabilnosti.

Umesto zaključka

U savremenom dobu, uticaj modernih tehnologija, promenljivost tržišta rada i brojni drugi faktori radikalno su promenili način na koji razmišljamo o poslovanju.

Ako se recimo vratimo jedan vek unazad i kroz društvena previranja shvatimo da poslovanje i način poslovanja koje je bilo sastavni deo jednog vremena, ne mora da znači, da će biti sastavni deo drugog vremena.

U eri monarhije, značajnu ulogu imali su preduzetnici, odnosno samostalne zanatlije. Period socijalizma i komunizma isticao je državu i javna preduzeća kao ključne aktere. Kapitalizam je nametnuo nove vrednosti koje nisu bile karakteristične do tada. Demokratija, tehnološka revolucija i modernizacija na neki način predstavljaju spoj preduzetništva, države i kapitalizma. Medjutim i dalje ostaje otvoreno pitanje da li su ovi elementi u današenjem vremenu preduslov za idealan biznis.

Ako ste dovoljno kreativni, inovativni, možete da se nosite sa emocijama u biznisu, kao i da ste spremni da snosite rizik koji savremeno poslovanje nosi, budite preduzetnik i iznesite svoju preduzetničku ideju i duh, kao idealan biznis, široj publici.

Đekna i glumci u seriji su kao i idealan biznis.

Predstavljaju ideal kome težimo i žive u svakom vremenu.

Prva samouslužna kasa za plaćanje goriva otvorena je na NIS-ovoj benzinskoj stanici u „Bloku 45“ u Beogradu, čime je plaćanje goriva postalo još jednostavnije i brže. Kompanija NIS je prva implementirala ovaj sistem plaćanja goriva na domaćem tržištu, u želji da isprati rastući trend i istovremeno objedini brzinu i mogućnost samostalnog plaćanja.

Od sada potrošači na benzinskoj stanici „Blok 45“ u svega nekoliko klikova, bez čekanja u redu mogu da završe svoju kupovinu. U narednom periodu NIS planira da uvede mogućnost plaćanja na samouslužnim kasama i na drugim objektima u svojoj maloprodajnoj mreži.

Pored brzine i jednostavnosti koju ova samouslužna kasa pruža, moguće je i sigurno plaćanje bankarskim platnim karticama kao i NIS korporativnim karticama za plaćanje goriva. Potrošačima su na raspolaganju i opcije korišćenja kartica programa lojalnosti NIS-a – „Sa nama na putu“, „Taksi“ i „Agro“.

„Imajući u vidu da kompanija NIS već godinama unazad prati najsavremenija rešenja u naftnoj industriji, odlučili smo da i ovog puta odgovorimo na očekivanja i potrebe naših potrošača. Obezbedili smo savremeni uređaj koji ima napredne tehničke karakteristike i veoma moderan dizajn ekrana kase. Uvođenjem prve samouslužne kase na našim benzinskim stanicama unapredili smo postojeći sistem i uspeli da obezbedimo neometan rad ove benzinske stanice uz poštovanje svih sigurnosnih zahteva koje ova inovacija sa sobom nosi“, istakla je Bojana Radojević, direktor Departmana za maloprodaju u kompaniji NIS.

Samo u prve dve nedelje rada obavljeno je približno 2.000 transakcija korišćenjem samouslužne kase, odnosno 21% svih transakcija plaćanja goriva platnim karticama na benzinskoj stanici „Blok 45“, što jasno pokazuje da su potrošači prepoznali novu uslugu kao veoma korisnu.

Trenutno je samouslužno plaćanje moguće samo za kupovinu goriva, ali u narednom periodu planirana je mogućnost plaćanja i ostalih proizvoda iz asortimana.

Posetite NIS-ovu benzinsku stanicu u „Bloku 45“ i isprobajte nov način kupovine u svega nekoliko koraka.

Izvor: Zvanična Internet prezentacija NIS a.d. Novi Sad.

Privredna komora Srbije (PKS) predstavila je na Kopaonik biznis forumu BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije koji u realnom vremenu, 24 časa u sedmici, omogućava privrednicima i kompanijama da brzo i jednostavno dobiju informacije važne za poslovanje, počev od komorskih usluga, preko analiza tržišta, uslova poslovanja i investiranja do potencijala tržišta rada i obrazovnog sistema.

BizChat je prvi digitalni asistent u regionu i jedan od prvih u Evropi namenjen poslovnoj zajednici koji je uspostavila neka poslovna asocijacija i koji je “verziran” za pitanja važna za poslovanje u različitim fazama, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

„Ako želite da dobijete informaciju kako da osnujete firmu, kako do određenih olakšica, kako da povratite porez i šta vam je potrebno za to, kako da dobijete Open Balkan ID broj i radne dozvole, zatim, vizu za strane radnike, naš digitalni asistent vas vodi korak po korak“, objasnio je Čadež.

Ovim besplatnim servisom dodatno se pojednostavljuje i olakšava komunikacija sa privredom, koja postaje znatno efikasnija i dostupna u svakom momentu 24/7/365. Ovaj servis urađen je na bazi Majkrosoftove tehnologije, a postavljen je na naslovnoj strani engleske verzije sajta PKS https://en.pks.rs/

BizChat PKS sjajan je primer upotrebe novih tehnologija u svrhu smanjenja birokratskih prepreka i pionirski projekat izgradnje tehnološke infrastrukture za lakšu i bržu realizaciju projekata investitora, istakla je Bojana Stojanović - Kaličanin, članica Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Ona je dodala da je ova aplikacija još jedna potvrda da PKS aktivno podržava transformaciju čitave privrede, menjajući tradicionalne modele rada i komunikacije agilnim i tehnološki podržanim rešenjima.

„Naša banka ove godine takođe nastavlja potpunu transformaciju poslovnog modela, ali i razmišljanja i rada. U okviru kompleksnog projekta sa više od 2.500 aktivnosti digitalizovaćemo većinu proizvoda i usluga, pojednostavićemo i ubrzati interne procese, kako bismo bili još efikasniji i bliži svim svojim klijentima“, navela je Stojanović -Kaličanin.

„Digitalna transformacija i upotreba veštačke inteligencije menja način na koji radimo, unapređuje poslovanje i povećava produktivnost. Majkrosoft je istrajan u svojoj misiji da osnaži svakog pojedinca i organizaciju da postignu više. Izuzetno smo ponosni kada o svojim inovacijama i upotrebi Majkrosoft tehnologije pričaju naši partneri i klijenti, kao danas. PKS i Centar za digitalnu transformaciju su  prikazali inovativan način korišćenja najmodernije Majkrosoft tehnologije veštačke inteligencije i Cloud-a. To je potpuno automatizovan informativni servis, baziran na Azure AI platformi, namenjen je pružanju ključnih informacija privredi, koristeći naprednu RAG tehniku veštačke  inteligencije za optimizaciju procesa i unapređenje poslovnih odluka”, rekao je Milan Gospić, direktor Majkrosoft Srbija.

BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije

U Registru privrednih subjekata je, zaklјučno sa 31.12.2023. godine, registrovano 108.575 preduzetnica, koje čine udeo od 34,00 odsto u ukupnom broju preduzetnika (323.128).

Takođe, registrovano je 40.905 žena – osnivačica i vlasnica udela u privrednim društvima. Od ukupno 150.011 lica koja su registrovana kao osnivači i vlasnici udela, žena čine udeo od 27,30 odsto.

Na čelu privrednih društava registrovano je 2.597 žena koje obavlјaju direktorsku funkciju i one čine 25,30 odsto ukupnog broja direktora (10.253), dok je 29.649 žena registrovano na funkciji zakonskog zastupnika. Od ukupno 109.790 registrovanih zastupnika, žene čine udeo od 27,00%.

Prateći podatke o polu registrovanih lica, u periodu 2019-2023. godine beleži se blagi pozitivan trend rasta broja preduzetnica i žena koje se registruju na funkciji osnivača, vlasnika udela i direktora. Tako je u odnosu na 2019. godinu, u 2023. godini je broj preduzetnica veći za 0,60 odsto, članica udela za 1,30 odsto i broj direktorki za 1,20 odsto. Ovaj rast je još uvek nedovolјan da bi se značajnije smanjio jaz između muškaraca i žena čiji se podaci vode u Registru privrednih subjekata, pa je i dalјe među preduzetnicima svaka treća žena, dok je među registrovanim osnivačima, vlasnicima i direktorima privrednih društava tek svaka četvrta žena.

Infografika o zastuplјenosti žena u privrednim subjektima prikazuje zbirne podatke na ovu temu.

Izvor: Agencija za privredne registre

Agencija za privredne registre obavestila je sve podnosioce prijava da Registar privrednih subjekata, počevši od 2. aprila 2024. godine, počinje sa izmenjenim načinom registracije promena na kapitalu (povećanje i/ili smanjenje po bilo kom osnovu). Promena se sastoji u tome da će sva povećanja, odnosno smanjenja, biti registrovana kao jedinstven ukupan iznos kapitala nakon promene, što bi trebalo da pojednostavi pregled stanja kapitala i uloga članova, kako samim privrednim subjektima tako i svim zainteresovanim licima.

Ovo praktično znači da će, ako je u društvu koje sprovodi povećanje kapitala registrovano više pojedinačnih uplata, registrator prilikom donošenja rešenja (počevši od 02.04.2024. godine) izvršiti brisanje svih tih pojedinačnih uplata i registrovati samo jednu koja će predstavljati zbir svih do tada registrovanih i nove uplate.

Isto pravilo biće primenjeno i kod smanjenja kapitala, pa će registrator u ovoj situaciji obrisati sve registrovane uplate, a kao novi iznos kapitala upisati razliku između postojećeg kapitala i iznosa smanjenja.

Na isti način, vršiće se i registracija uloga članova (bilo da su društva jednočlana ili višečlana) i odnosiće se i na novčani i na nenovčani kapital/uloge.

Takođe, važno je napomenuti da će svi postojeći datumi uplata/unosa biti obrisani, a kao datum uplate/unosa biće registrovan datum donošenja rešenja kojim se sprovodi ova promena, a ovo u skladu sa odredbom članova 147v, 300. i 323. Zakona o privrednim društvima (Sl. glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) kojima je propisano da se osnovni kapital smatra povećanim, odnosno smanjenim, danom registracije u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom o registraciji.

Registrator privrednih subjekata doneo je ovakvu odluku u okviru svoje nadležnosti o bližem uređenju načina vođenja registra, a uz saglasnost nadležnog Ministarstva privrede.

Izvor: Agencija za privredne registre