U cilju pružanja finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju Fond za razvoj raspisao je javni poziv Program finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju.

Za realizaciju ovog programa obezbeđena su sredstva u iznosu od RSD  1.000.000.000,00.

Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društava koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije od 01.01.2019. godine, pa nadalje, čiji je osnivač i zakonski zastupnik lice starosti od 20 do 35 godina, odnosno lice rođeno u periodu od 01.01.1989. godine do 31.12.2005. U privrednom društvu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti od 20 do 35 godina (minimum 51%). U privrednom društvu koje ima više zakonskih zastupnika, makar jedan mora biti fizičko lice starosti od 20 do 35 godina.

Sredstva opredeljena ovim programom namenjena su za:

• Nabavku opreme
• Kupovinu ili adaptaciju poslovnog prostora
• Kupovinu vozila (u svrhu obavljanja poslovne delatnosti)
• Obrtna sredstva – do 30% od iznosa kredita.

Uslovi kreditiranja predviđeni ovim programom su:

• iznos kredita: do RSD 5.000.000,00;
• rok otplate: 78 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci;
• kamatna stopa: uz primenu valutne klauzule 1,5% na godišnjem nivou, osim u slučaju bankarske garancije, onda je kamatna stopa 1% na godišnjem nivou;
• bez naknade i provizije za obradu zahteva.

Sredstva obezbeđenja:

• zaloga ili hipoteka prvog reda na opremi/objektu koja je predmet finansiranja ili eventualno postojeća oprema/ objekat iste ili veće vrednosti,
• menica firme,
• lična menica.
  • Kod dela kreditnih sredstava, koja je moguće koristiti za potrebe
• finansiranja trajnih obrtnih sredstava (TOS) – osim menica nije neophodan dodatni instrument obezbeđenja;
  • Opciono: bankarska garancija (kamatna stopa 1%) ili jemstvo pravnog/ fizičkog lica ili neko drugo sredstvo obezbeđenja koje klijent ponudi uz adekvatnu procenu rizika.

Zahtev za kredit, sa pratećom dokumentacijom, predaje se preko Portala Fonda za razvoj RS koji se nalazi na sajtu Fonda.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava.

Za sve dodatne informacije i pitanja možete pisati na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Takođe, možete se obratiti kontakt osobama: Mirjani Miljojković na broj telefona 011-3283-770 I Jeleni Ivanović na broj telefona 011-3283-771.

Od 12. jula građani Srbije plaćaće više za usluge javnih beležnika, jer su izmene Javnobeležničke tarife donele povećanje nagrada i naknada za materijalne troškove za čitav niz notarskih usluga.

Nova javnobeležnička tarifa: šta donosi povećanje cena?

Jedna od ključnih izmena, jeste uvećanje Osnovne tarifa za upotrebu usluga javnog beležnika koja će umesto dosadašnjih 150 iznositi 180 dinara, što predstavlja povećanje od 20 odsto.

Ne radi se samo o rastu vrednosti boda sa 150 na 180 dinara, već i o povećanju broja bodova za mnoge pravne poslove. Ova kombinacija znači da će krajnji troškovi za korisnike, bilo građane ili privredne subjekte, biti znatno viši.

Koje usluge najviše poskupljuju?

Najveće promene odnose se na pravne isprave povezane sa hipotekom i pravnim poslovima. Naknade za ove usluge udvostručene su u bodovima, pa će umesto dosadašnjih 600 dinara, korisnici plaćati i do 1.440 dinara. Pored toga, broj bodova za izdavanje izvoda (lista nepokretnosti) iz katastra takođe je porastao sa 3 na 6 bodova.

Ostale usluge, poput izrade aneksa, nasledničkih izjava, punomoćja i saglasnosti, takođe su dobile veće tarifne bodove.

Uvećanje nagrada za složene pravne poslove i hitne intervencije

Za složenije poslove, nagrada javnom beležniku, i to za "sastavljanje javnobeležničkog zapisa ili solemnizaciju, odnosno potvrđivanja privatne isprave prema vrednosti predmeta pravnog posla”, kao što je npr. sastavljanje javnobeležničkog zapisa o stvarnoj službenosti ili njegova solemnizacija, javni beležnici sada dobijaju znatno veće nagrade – do 200 bodova.

Takođe, procentualna nagrada za jednostrane založne izjave porasla je sa 40% na 50%, uz maksimalni limit od 4.000 bodova.

Posebno je od značaja da su uvećane i tarife za rad izvan standardnog radnog vremena, ako na primer javni beležnici rade vikendom ili van radnog vremena. Sledstveno izmenjenoj tarifi, sada za svaki sat rada u hitnim slučajevima beležnici dobijaju dodatnih 30 bodova, za razliku od ranijih 20, dok je za rad van kancelarije prvi sat vredniji za 20 bodova, a svaki sledeći sat po 10 bodova.

Izmene u overi potpisa i materijalnim troškovima

Iako su mnoge stavke poskupile, overa potpisa na nejavnim ispravama postala je nešto jeftinija u pogledu nagrade notaru – sa 2 na 1 bod. Međutim, materijalni troškovi ostaju na snazi, što znači da ukupni izdatak za korisnika i dalje može biti značajan.

Takođe, ukoliko se overava potpis pravnog lica ili preduzetnika, javni beležnik dobija dodatnih 2 boda, uz povećane materijalne troškove koji rastu na 7 bodova.

Dodatni troškovi za više strana i uključivanje pomoćnih lica

Ukoliko u postupku učestvuje više od dve stranke, tarifa predviđa uvećanje nagrade za beležnika za svakog sledećeg učesnika. Tako se nagrada uvećava za 10 bodova za treću i svaku narednu stranku.

Takođe, prisustvo svedoka, prevodilaca, tumača ili drugih beležnika dodatno uvećava ukupne troškove, što naročito utiče na cenu složenijih postupaka. Tako se nagrada uvećava za 20 bodova za svako od tih lica.

Šta ove promene znače za građane i privredu?

Povećanja u tarifi uglavnom prate složenost i obim posla koje javni beležnici obavljaju, ali u praksi će to značiti da građani, preduzetnici i kompanije moraju da računaju na znatno veće troškove za pravne usluge koje koriste.

Izmene su deo nastojanja da se rad javnih beležnika usaglasi sa tekućim troškovima, ali se može očekivati da će ove novine dodatno opteretiti korisnike usluga, posebno u hitnim i kompleksnim situacijama.

Od 1. avgusta ove godine, proizvodi koji sadrže palmino ulje, biljne masti ili ulja moraće da imaju jasno vidljivo upozorenje, u skladu sa novom uredbom koju je Vlada Srbije usvojila krajem maja. Cilj ove mere je da potrošačima omogući bolju informisanost o sastavu proizvoda i jasnu razliku u odnosu na mlečne artikle.

Kako su istakli iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede cilj uredbe nije da zabrani palmino ulje, već da zaštiti potrošače od zavaravajućeg pakovanja koje može da ih navede da misle da kupuju mlečne proizvode.

Sledstveno svemu, propisan je izgled oznake na kojoj će pisati: “NIJE 100% MLEČNI PROIZVOD – SADRŽI PALMINO ULJE ILI DRUGA BILJNA ULJA” pored žutog trougla sa crvenim trouglom i uzvičnikom.

Šta to konkretno znači za građane?

Jasnije informisanje

Od 1. avgusta, svaki proizvod sa palminim uljem ili biljnom mastima mora da ima jasno vidljivo upozorenje na prednjoj strain, što građanima omogućava da odmah prepoznaju razliku između pravih mlečnih proizvoda i onih sa biljnim zamenama.

Brže i lakše odluke

Kupovina postaje transparentnija: Nema više zabune oko sastava, ljudi mogu odmah da izbegnu neželjene supstance (poput palminog ulja).

Zaštita zdravlja I pravne sigurnosti

Ove oznake informišu osobe sa dijetama ili alergijama i pomažu u donošenju boljih odluka po pitanju ishrane.

Šta to znači za privredu (proizvođače i trgovce)?

Obaveza označavanja

Svaki proizvođač, trgovac, ugostitelj ili servis za dostavu mora od 1. avgusta:

Na proizvodu (ili na polici/meniju) imati upozorenje ako proizvod sadrži palmino ulje ili druge biljne masti,

Ova obaveza važi i za neupakovane proizvode (kao što su sendviči, pekarski proizvodi, restoranske menje…), gde se oznake takođe moraju jasno istaknuti.

Poštovanje pravilnika i kontrole

Uredba je usvojena krajem maja 2025. godine, a to nedvosmisleno znači da je bilo dovoljno vremena za prilagođavanje, ali sada su inspekcije u poziciji da kazne nepoštovanje:

Kazne za nepoštovanje

Ako se oznaka ne pojavi tamo gde je neophodna, kompanije mogu da dobiju značajne novčane kazne (od 250.000 do 3.000.000 dinara.).

Umesto zaključka

Građani dobijaju veću informisanost i sigurnost pri kupovini.

Privreda mora da prilagodi ambalažu i lokacije informisanja, da ne bude opterećena kaznama.

Prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu u zakonskom roku je uspešno okončan u ponedeljak, 1. aprila, u ponoć. Putem posebnog informacionog sistema Agencije za privredne register dostavljeno je oko 284.000 zahteva za javno objavljivanje finansijskog izveštaja odnosno dokumentacije, od čega se malo više od 89% dostavljenih zahteva odnosi na redovan godišnji finansijski izveštaj, a oko 11% na izjave o neaktivnosti.

Do sada je Agencija obradila i na internet stranici, kao ispravno, objavila oko 148.000 izveštaja, odnosno izjava o neaktivnosti.

Podsećamo obveznike koji nisu dostavili svoje izveštaje, odnosno izjave o neaktivnosti za 2023. godinu, u propisanom roku, da mogu da ih dostave Agenciji uz plaćanje naknade za javno objavljivanje koja je uvećana zbog zakašnjenja, po osnovu neblagovremenog dostavljanja.

Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2023. godinu, obveznici mogu pratiti na stranici: Registri/ Finansijski izveštaji/ Javno objavljeni finansijski izveštaji i ostale pretrage.

Podsećamo, Agencija za privredne registre omogućava svim zainteresovanim licima da putem jedinstvenog linka „Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja sastavljenih na 31.12.2021. i kasnije“, za konkretno pravno lice odnosno preduzetnika mogu da pristupe javno objavljenom finansijskom izveštaju tog lica koji je sačinjen na 31.12.2021. godine i kasnije. Pored toga, putem tog linka mogu izvršiti proveru podataka u Evidenciji obveznika finansijskog izveštavanja za 2023. godinu, kao i da prate tok obrade zahteva koji su podneti u 2024. godini.

Izvor: Agencija za privredne registre

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), kao implementacioni partner programa EU INTEGRA – EU podrška integralnom teritorijalnom razvoju (EU support to integrated territorial development – EU INTEGRA), koji finansira Evropska unija kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III) a sprovodi se pod rukovodstvom Ministarstva za evropske integracije kao ključne nacionalne institucije, raspisuje Javni poziv za podnošenje predloga projekata lokalnog razvoja.

Cilj programa, koji u koordinaciji sprovode Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), je unapređenje sprovođenja evropskog modela integralnog teritorijalnog razvoja u Srbiji kroz realizaciju konkretnih projekata koji proizlaze iz već izrađenih teritorijalnih strategija. Program promoviše multisektorski pristup, lokalna partnerstva i planiranje razvoja u skladu sa principima kohezione politike EU. Kroz ovaj poziv, lokalne samouprave i njihovi partneri imaju mogućnost da sprovedu strategije pripremljene u okviru programa EU PRO Plus i time doprinesu jačanju institucionalnih i operativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, unapređenju lokalnih usluga i životnog standarda građana, većem uključivanju građana u razvojne procese, ravnomernijem teritorijalnom razvoju i efikasnijem korišćenju EU fondova.

Ko može da učestvuje?

Pravo učešća imaju jedinice lokalne samouprave – gradovi i opštine – koje su razvile teritorijalne strategije bilo da obuhvataju urbana područja jedne ili više JLS. Projekti se realizuju u partnerstvu sa regionalnim razvojnim agencijama, institucijama, javnim preduzećima, obrazovno-naučnim ustanovama, poslovnim udruženjima i organizacijama civilnog društva, u skladu sa uslovima poziva.

Vodeći podnosilac prijave mora biti jedinica lokalne samouprave – opština ili grad koja:

• se nalazi na teritoriji jedne od 12 oblasti koje su izradile teritorijalne strategije u okviru programa EU PRO Plus,
• je osnovala Savet za razvoj urbanog područja i Jedinicu za koordinaciju projekata.

Teritorije obuhvaćene pozivom

Pet urbanih područja obuhvaćenih strategijama koje uključuju više JLS:

• Kragujevac sa opštinama Aranđelovac, Batočina, Кnić, Lapovo, Rača i Topola;
• Niš sa opštinama Gadžin Han, Merošina i Svrljig;
• Pirot sa opštinama Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad;
• Užice sa opštinama Bajina Bašta, Čajetina, Požega i Priboj;
• Zaječar sa opštinama Boljevac, Кnjaževac i Sokobanja.

Sedam urbanih područja sa strategijama koje se odnose na jednu JLS: Bor, Kruševac, Leskovac, Loznica, Novi Pazar, Smederevo i Šabac.

Tematske oblasti i tipovi projekata

Projekti moraju biti usklađeni sa jednom ili više od pet prioritetnih tematskih oblasti, u skladu sa ciljevima kohezione politike EU 2021–2027:

• jačanje urbanog identiteta,
• podržavanje zelena i energetska tranzicija i održive mobilnosti,
• podsticanje inovativne i pametne ekonomije,
• unapređenje društvenog blagostanja,
• unapređenje upravljanja urbanim i teritorijalnim razvojem.

Trajanje projekta mora biti najmanje 18, a najviše 21 mesec.

Podršku mogu dobiti samo oni projekti koji imaju pripremljenu tehničku dokumentaciju u skladu sa zakonom i uslovima poziva i koji su u potpunosti spremni za sprovođenje u predviđenom roku. Poziv je usmeren na integralne, multisektorske projekte koji kroz održivi pristup odgovaraju na različite potrebe zajednice – od unapređenja javnih prostora, infrastrukture i usluga, do podsticanja ekonomskog razvoja i socijalne inkluzije.

Detalji o prihvatljivim temama i aktivnostima, kao i kriterijumi nalaze se u Smernicama za podnosioce prijava, dostupnim na dnu ove stranice.

Finansijski okvir

Ukupan budžet ovog poziva iznosi 4.720.000 evra.

Visina pojedinačnih grantova:

• od 500.000 do 1.500.000 evra za projekte koji se odnose na strategije koje obuhvataju više JLS,
• od 100.000 do 500.000 evra za projekte koji se odnose na strategije koje obuhvataju jednu JLS.

EU finansiranje može pokriti od 55% do 80% ukupnih prihvatljivih troškova, dok se preostali deo obezbeđuje iz drugih izvora.

Način i rok za podnošenje prijava

Prijave se podnose u štampanom i elektronskom formatu (USB), lično ili poštom, najkasnije do 08. oktobra 2025. na adresu:

Stalna konferencija gradova i opština – SKGO
Makedonska 22/VIII, 11000 Beograd

Prijave koje stignu nakon roka ili na pogrešnu adresu neće biti razmatrane. 

INFO dani

U cilju pružanja dodatne podrške pri izradi projektnih prijava, SKGO će organizovati INFO dane za sve zainteresovane. 

Prve sesije biće održane:

• 21. jula u Kragujevcu - Biznis inovacioni centar BIC Kragujevac, Trg Topolivaca 4. Prijava na linku: PRIJAVA za info dane - Kragujevac. Online praćenje putem Zoom platforme moguće je na: https://us06web.zoom.us/meeting/register/31gSyTLfRCmgzpra2uSI-g
• 22. jula u Nišu - Srpsko-korejski informatički pristupni centar SKIP, Trg Kralja Milana 8. Prijava je dostupna na linku: PRIJAVA za info dane - NIŠ. Online praćenje putem Zoom platforme moguće je na: https://us06web.zoom.us/meeting/register/Ts6Vg5PVRs6sqUUS1zSAEw

O održavanju ostalih sesija zainteresovani će biti blagovremeno informisani.

Dokumentacija i dodatne informacije

Dokumentaciju možete preuzeti u folderu ispod ovog teksta.

Za dodatne informacije zainteresovani podnosioci mogu se obratiti SKGO svakog radnog dana do 17. septembra elektronskom poštom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

DOKUMENTACIJA 

Guidelines for grant applicants.docx

Documents for information.zip

Documents to be completed.zip         

Delegacija Evropske unije u Srbiji, u partnerstvu sa Novom iskrom, KC Grad, Politikinim zabavnikom i Erazmus studentskom mrežom Srbija, organizuje konkurs „Gastronomija u fokusu“ za najbolju fotografiju Srbije, čija je tema hrana.

Kulturno nasleđe ne podrazumeva samo umetnost, arhitekturu, predmete i zanate, već i hranu koju jedemo, način na koji je spremamo, običaje okupljanja oko trpeze, itd. Gastronomsko nasleđe je rezultat viševekovnog ljudskog prisustva na ovom prostoru, ali i razmena koje su lokalne zajednice tokom vremena uspostavile sa drugim narodima.

Konkurs je inspirisan upravo ovim nasleđem i zajedništvom. Svaka zemlja ima svoj kulturni identitet, i gastronomsko nasleđe je njegov sastavni deo, ali hrana čuva čitavu istoriju i kulturu jedne zajednice.

Konkurs je otvoren za sve fotografe starosti od 15 godina pa naviše. Maloletni fotografi moraju obezbediti odobrenje od roditelja ili staratelja.

Žiri će uzeti u obzir digitalne fotografije koje su nastale u Srbiji, ali nisu starije od tri (3) godine.

Digitalne fotografije treba slati u periodu od 15. jula 2025. do 15. oktobra 2025. godine, na elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Maksimalan broj fotografija  po učesniku je pet (5) sa pratećim spiskom fotografija.

Stručni žiri će odabrati tri najbolje fotografije i nagraditi vaučerima za kupovinu foto i elektronske opreme u dinarskoj protiv vrednosti od:

1000 evra (prva nagrada)

500 evra (druga nagrada)

300 evra (treća nagrada)

Dvadeset najboljih fotografija (uključujući  i tri nagrađene) biće odštampano i izloženo u Evropskoj kući u Beogradu (ugao Zmaj Jovine i Kneza Mihaila) početkom krajem 2025. godine. Fotografije će takođe biti izložene u Nišu i Novom Sadu. Prvonagrađena fotografija biće objavljena u Politikinom zabavniku.

Ukoliko nemate profesionalni foto-aparat, nemojte da brinete jer će žiri uzimati u obzir i fotografije načinjene mobilnim telefonom.

Fotografije poslate nakon navedenog roka neće biti uzete u razmatranje.

VAŽNO: Detaljna pravila o učešću na konkursu možete pogledati OVDE.

Fotografije tela koje na bilo koji način objektivizuju ljude, ili koje su uvredljive, neće biti uzete u obzir! Za maloletna lica prikazana na fotografijama neophodno je obezbediti odobrenje od roditelja ili staratelja.

Organizator zadržava pravo da promeni uslove konkursa u bilo kojoj fazi, uz pravovremeno obaveštenje takmičarima putem vebsajta europa.rs i društvenih mreža EU u Srbiji.

Radove pobednika prethodnih tematskih foto takmičenja možete pogledati na sledećim linkovima:

Priroda u pozitivu

Čovek u fokusu

Žene u fokusu

Biti mlad u Srbiji

Veštine u fokusu

Sport u fokusu 

Uprkos brojnim izazovima, privreda Republike Srbije je, i tokom 2024. godine, nastavila pozitivan trend ostvarivši umeren rast. Glavni akteri privredne aktivnosti ‒ privredna društva su desetu godinu za redom poslovala profitabilno, pri čemu su uvećala finansijske kapacitete i zadržala finansijsku stabilnost.

Krajem 2024. godine delatnost je obavljalo ukupno 112.670 privrednih društava koja su angažovala 1.325.497 radnika. Njihovi ukupni prihodi iznose 20.086.635 miliona dinara i porasli su za 5,3%, a ukupni rashodi 18.988.543 miliona dinara i veći su za 6,0% naspram prošlogodišnjih.

Profitabilno poslovanje privrednih društava proizilazi iz pozitivnog rezultata od obavljanja osnovne delatnosti i ostvarenog poslovnog dobitka od 1.291.982 miliona dinara.

Iz finansijskih aktivnosti evidentiran je gubitak od 150.933 miliona dinara, a po osnovu ostalih aktivnosti od 42.957 miliona dinara.

Privreda je 2024. godinu završila sa pozitivnim neto rezultatom u visini od 866.284 miliona dinara, smanjenim za 9,9% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno 68.387 privrednih društava je realizovalo neto dobitak vredan 1.238.176 miliona dinara, dok je neto gubitak od 371.892 miliona dinara zabeležilo 31.069 društava. Neto rezultat nije prikazalo ukupno 13.214 društava.

Svi sektori su iskazali pozitivan neto rezultat, a nešto manje od četvrtine dobitka cele privrede ostvario je sektor G-Trgovina na veliko i malo..., u kome on iznosi 207.600 miliona dinara. Značajan ukupan dobitak zabeležio je sektor S-Prerađivačka industrija, i to u iznosu od 176.193 miliona dinara. Visok pozitivan rezultat generisao je i sektor V-Rudarstvo, čiji je dobitak u nivou od 143.734 miliona dinara, dok je u sektoru F-Građevinarstvo 105.339 miliona dinara. U grupi visokoprofitabilnih je i sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa evidentiranih 24.728 miliona dinara.

Posmatrano sa aspekta veličine privrednih društava, svi segmenti privrede su poslovali pozitivno. Najprofitabilniji su veliki sistemi sa ukupnim dobitkom od 439.339 miliona dinara, a zatim slede mala i srednja društva sa 209.220 miliona dinara odnosno 206.928 miliona dinara, dok je na nivou mikro društava ostvaren dobitak od 10.797 miliona dinara.

Profitabilno poslovanje privrede je praćeno rastom finansijskih kapaciteta i blagim poboljšanjem finansijskog položaja.

Poslovna imovina je angažovana u vrednosti od 25.559.865 miliona dinara većoj za 7,9% u odnosu na prethodnu godinu, dok je uporedo korišćeno za 6,8% više kapitala, u ukupnom iznosu od 11.473.227 miliona dinara. Ukupan dug privrede je povećan za 7,8% na 15.713.565 miliona dinara, pri čemu nešto intenzivniji rast beleže sopstveni izvori finansiranja (7,9%), koji iznose 9.778.738 miliona dinara. Posledično, racio sopstvenog kapitala je povećan sa 38,3% na 38,4%, dok je stepen ukupne zaduženosti ostao nepromenjen ‒ 1,61.

Najveći deo finansijskih kapaciteta privrede uposlen je u sektoru S-Prerađivačka mindustrija, i to 21,2% ili 5.418.985 miliona dinara poslovne imovine i 21,8% odnosno 2.499.288 miliona dinara kapitala. Značajne finansijske kapacitete posedovao je i sektor GTrgovina na veliko i malo..., u kome je angažovano 16,3% poslovne imovine vredne 4.160.785 mmiliona dinara i 14,9% kapitala u iznosu od 1.713.391 milion dinara.

Prema vrednosti poslovne imovine i kapitala istakao se i sektor F-Građevinarstvo, sa 3.514.061 milion dinara odnosno 1.240.143 miliona dinara. Znatne finansijske resurse koristio je i sektor DSnabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ‒ poslovnu imovinu od 2.410.820 miliona dinara i kapital od 1.319.662 miliona dinara.

Posmatrano prema veličini privrednih društava, oko polovine finansijskih kapaciteta mcele privrede skoncentrisano je u velikim privrednim društvima, i to 49,2% poslovne imovine odnosno 12.571.641 milion dinara i 51,3% kapitala što iznosi 5.885.822 miliona dinara.

Na kraju 2024. godine privredna društva su zabeležila ukupan gubitak od 4.211.522 miliona dinara, za 3,0% veći od prošlogodišnjeg, a od tog iznosa 1.626.927 miliona dinara se odnosi na gubitak iznad visine kapitala. S obzirom na to da je kapital intenzivnije rastao, stopa izgubljenog kapitala je opala sa 31,1% na 30,1%.

Najveći deo ukupnog gubitka privrede (27,1%) kumuliran je u sektoru S-Prerađivačka industrija, gde iznosi 1.142.495 miliona dinara, a zatim slede sektori G-Trgovina na veliko i malo... i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 503.172 miliona dinara odnosno 471.239 miliona dinara.

Uzimajući u obzir klasifikaciju privrednih društava prema veličini, mikro društva su generisala najveći gubitak ‒ 1.819.961 milion dinara, koji čini 43,2% gubitka cele privrede, a zatim slede veliki sistemi sa 1.339.026 miliona dinara.

U 2024. godini privredna društva su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom za četvrtinu većim od prošlogodišnjeg, koji iznosi 657.386 miliona dinara. Uporedo, za potpuno pokriće stalne imovine i zaliha nedostajalo im je 3.111.439 miliona dinara dugoročnog kapitala. Pri tome, opšti racio likvidnosti je blago povećan sa 1,05 na 1,06, dok je racio tekuće likvidnosti ostao na nivou iz prethodne godine od 0,69.

Najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala zabeležio je sektor G-Trgovina na veliko i malo…, u kome iznosi 689.854 miliona dinara. Visok pozitivan neto obrtni kapital evidentiran je i u sektoru S-Prerađivačka industrija, i to 278.448 miliona dinara, dok je u sektoru F-Građevinarstvo vredeo 85.885 miliona dinara. Sektor K-Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja je, nakon prošlogodišnjeg negativnog neto obrtnog kapitala, u 2024. godini zabeležio pozitivan neto obrtni kapital od 4.891 milion dinara.

Finansijska neravnoteža je, kao i prethodne godine, najviše bila izražena u sektoru M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, koji je evidentirao najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala od 216.611 miliona dinara.

Najviše pozitivnog neto obrtnog kapitala iskazala su mala privredna društva ‒ 666.888 miliona dinara, a potom srednja društva kod kojih je on zabeležen u nivou od 557.530 miliona dinara. U uslovima finansijske neravnoteže poslovala su mikro privredna društva, sa negativnim neto obrtnim kapitalom od 851.757 miliona dinara.

Kompletan godišnji izveštaj možete pogledati na sledećem linku.

Novi rekordi srpske nacionalne avio-kompanije

Er Srbija je u martu 2024. godine prevezla 271.102 putnika, što je povećanje od 15 odsto u poređenju sa istim mesecom 2023. godine. Srpska nacionalna avio-kompanija je tokom marta obavila 3.018 letova, odnosno 8 odsto više nego u martu 2023. godine. To je najbolji martovski rezultat Er Srbije od 2013. godine, od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom. 

„Prvi kvartal 2024. godine bio je uspešan za Er Srbiju. Tokom prva tri meseca prevezli smo preko 750.000 putnika, odnosno 110.000 putnika više nego u istom kvartalu prethodne godine. Pored toga, obavili smo 16 odsto više letova u poređenju sa brojem letova u prva tri meseca 2023. godine. Očekujemo da ćemo uskoro prevesti milionitog putnika u 2024. godini. Poređenja radi, taj broj putnika u 2023. godini zabeležen je tek 8. maja. Dobri mesečni i kvartalni rezultati nas raduju i motivišu da tokom letnje sezone, koja je u avijaciji počela 31. marta, našim putnicima pružimo još više mogućnosti i bolje korisničko iskustvo”, rekao je Jirži Marek, generalni direktor srpske nacionalne avio-kompanije.

Najpopularnije destinacije u mreži Er Srbije, u martu 2024. godine, kada je reč o Zapadnoj Evropi, bile su Cirih, Pariz, Rim, Amsterdam, Milano i Beč. U regionu to su Podgorica, Tivat i Ljubljana, dok su u široj evromediteranskoj zoni najtraženiji letovi bili do Atine, Barselone i Istanbula.

Izvor: Air SERBIA

8. i 9. april 2024. godine, Privredna komora Srbije (Resavska 13-15 i Kneza Miloša 12)

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) 8. i 9. aprila 2024. godine po deseti put će organizovati godišnju konferenciju posvećenu pravu interneta. Ovogodišnji „Internet dijalog“ održava se pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i njenog Centra za digitalnu transformaciju.

Prvi dan „Internet dijaloga 2024“ posvećen je veštačkoj inteligenciji. Na konferenciji „Veštačka inteligencija: izazovi u poslovnom pravu“, koja se održava u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13-15, Beograd) učestvovaće: prof. dr Slobodan Marković, prof. dr Dušan Popović, prof. dr Sanja Savčić, prof. dr Ivana Kunda, prof. dr Neda Zdraveva, prof. dr Iza Razija Mešević, prof. dr Svjetlana Ivanović, prof. dr Marko Jovanović, prof. dr Jelena Lepetić, doc. dr Novak Vujičić, doc. dr Maša Mišković, advokat dr Andrea Radonjanin, advokat dr Mina Jovanović Ninković, advokat Vuk Leković. Programu konferencije možete pristupiti ovde.

Drugi dan „Internet dijaloga 2024“ posvećen je rešavanju sporova povodom registracije naziva internet domena. Na okruglom stolu, koji se održava u prostorijama Privredne komore Beograda (Kneza Miloša 12, V sprat, Beograd) učestvovaće: dr Dejan Đukić, advokat Vladimir Marenović, advokat Stefan Bojović i prof. dr Dušan Popović. Uvodno izlaganje imaće gđa Mirta Hurtado Rivas, glavni pravni savetnik za brendove, licenciranje i borbu protiv krivotvorenja u kompaniji „Nestle“. Programu okruglog stola možete pristupiti ovde.

Prethodna registracija učesnika je obavezna.

Kotizacija se ne naplaćuje.

Broj mesta je ograničen.

Registracija se obavlja putem ovog linka.

Prenos konferencije moguće je pratiti na „Jutjub“ kanalu RNIDS-a.

Prenos prvog dana možete pratiti ovde.

Prenos drugog dana možete pratiti ovde.

Digital AutoTech Forum

• Datum: April 11, 2024.
• Vreme: 11:30 (registracija počinje u 11 sati)
• Mesto: Privredna komora Srbije, ul. Resavska 13-15

Pozivamo vas na Digital AutoTech Forum, ekskluzivni događaj posvećen istraživanju inovacija u automobilskoj industriji. Ovaj događaj okuplja stručnjake iz različitih oblasti kako bi razmenili ideje i diskutovali o digitalnoj transformaciji u sektoru automobilske industrije.

Prisustvo na ovom događaju je besplatno, pružajući vam priliku da dobijete nove informacije i uvid u najnovije trendove bez ikakvih troškova.

Potvrda prisustva može se izvršiti slanjem podataka za registraciju (ime, prezime, kontakt telefon i kompanija zaposlenja) na sledeće e-mail adrese: marketing@rs,panteongroup.com, kao i na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Agenda:

• Registracija i dobrodošlica (15 min):

        Uvodni pozdrav od strane predsednika Privredne komore Srbije, g-dina Marka Čadeža.

        Milan Čukić, državni sekretar u Ministarstvu privrede

• Prednosti i izazovi elektronskog poslovanja i procesa digitalizacije – Uvodna reč (10 min):
• Uvod u digitalizaciju automobilske industrije – Češka Republika (20 min):

        Robert Matras – Integration Architect, Editel CZ

• Pauza za umrežavanje (30 min);
• Inovacije u auto industriji – Republika Srbija (20 min):

        Igor Vijatov – Direktor, Automobilski i mobiliti klaster Srbije;

• EDIbridge – all automotive languages – Republika Poljska (20 min):

        Michał Fijałek – Key Account Manager, Automotive, Editel Polska

        Tomasz Kuciel – CEO, Editel Polska

• Završne napomene (15 min);
• Koktel (60 min).

Ovaj forum pruža jedinstvenu priliku za povezivanje sa vodećim stručnjacima u automobilskoj industriji i razmenu najnovijih ideja i inovacija, kako bismo zajedno doprineli oblikovanju budućnosti automobilske industrije u Srbiji. 

Pridružite nam se!