Ministarstvo privrede, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, raspisuje Javni poziv za učešće u Programu podrške unapređenju bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga.

Opšti cilj Programa je unapređenje konkurentnosti, bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga na tržištu, odnosno, olakšan pristup tržištima i povećanje konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a time i privrede u celini.

Program će doprineti povećanju nivoa korišćenja standarda u proizvodnji i organizaciji poslovanja, sertifikaciji proizvoda, sistema menadžmenta i povećanju korišćenja drugih usluga u oblasti infrastrukture kvaliteta.

Program je namenjen za sufinansiranje sledećih (prihvatljivih) projektnih aktivnosti:

• Sprovođenje postupaka ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima;
• Reglulisanje poslovanja u skladu sa zahtevima priznatih standarda menadžmenta;
• Sprovođenje postupka akreditacije tela za ocenjivanje usaglašenosti (TOU) kod Akreditacionog tela Srbije (ATS).

Ukupna raspoloživa bespovratna sredstva namenjena za sprovođenje Programa obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu („Sl. glasnik RS“, br. 92/2023) u iznosu od 90 miliona dinara i odobravaće se korisnicima kao sufinansiranje u visini od 40%, odnosno 60% iznosa opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od veličine preduzeća i vrste troškova koja se sufinansira, do utroška sredstva.

Po pravilu, sufinansiranje u iznosu do 60% namenjeno je mikro i malim privrednim društvima i preduzetnicima, a u iznosu od 40% za srednja privredna društva. Izuzetno, nezavisno, od veličine privrednih subjekata, predviđeno je:

• Sufinansiranje od 60% za troškove početne akreditacije TOU;
• Sufinansiranje od 40% za troškove obnavljanja akreditacije TOU.

Maksimalan iznos sredstava refundacije koji jedan korisnik može ostvariti za jednu ili više aktivnosti je:

• 500.000,00 dinara za ocenjivanje usaglašenosti medicinskih sredstava III klase;
• 000,00 dinara za pokrivanje troškova akreditacije;
• 000.000.000,00 dinara za ostale namenjene aktivnosti.

Minimalan iznos odobrenih sredstava iznosi 100.000,00 dinara.

Pravo na učešće na Program ima korisnik koji ispunjava kumulativno sledeće opšte uslove:

• da je registrovan u trenutku prijave kod Agencije za privredne registre najmanje 2 godine;
• da je korisnik privredni subjekt, odnosno mikro/malo/srednje pravno lice ili preduzetnik;
• da nad njim nije pokrenut stečajni postupak/postupak likvidacije ili privatizacije;
• da je korisnik izmirio sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
• da se korisnik ne nalazi u teškoćama;
• da delatnost korisnika ne pripada određenim oblastima poput: proizvodnja i trgovina duvanskih proizvoda, proizvodnja oružja i druge opreme i dr.

Posebni uslovi su vezani sa isporučioca usluga (odgovorna lica od kojih korisnik nabavlja usluge u skladu sa Programom) koji mogu biti odgovorna lica specijalizovana za obavljanje predmetne uskuge i moraju da poseduju tačno određenu dokumentaciju predviđenu Programom.

Podnosilac može da podnese samo jednu prijavu koja obuhvata jednu ili više projektnih aktivnosti, koje je dužan da navede u svojoj prijavi.

Prijave se podnose elektronski, kreiranjem korisničkog naloga i svaki podnosilac na portalu Razvojne agencije dostavlja svu predviđenu dokumentaciju. Nakon elektronskog podnošenja, prijave se prosleđuju Komisiji za pregled i ocenjivanje prijava. Konačnu odluku donosi direktor Agencije na koju podnosioci imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema odluke, o kojoj odlučuje ministar privrede.

Tekst Javnog poziva, kao i prateća dokumentacija dostupni su na stranici Razvojne agencije Srbije.

Za više pravnih i poslovnih informacija čitajte LAWLife portal za pravo i privredu & Poslovni portal.

Organizacije okupljene u Koaliciji za slobodu medija objavljuju poziv za dodelu finansijske podrške (malih grantova) lokalnim medijima na celoj teritoriji Republike Srbije.

Poziv je otvoren u okviru tekućeg projekta pod nazivom „Medijska strategija po meri građana /2026-2031/“, koji finansira Evropska unija i čije su aktivnosti u delu podrške lokalnim medijima usmerene na jačanje kapaciteta lokalnih medija  u svrhu unapređenja medijske produkcije u okviru dve ključne tematske oblasti:

• javno finansiranje lokalnih medija kroz konkurse za sufinansiranje projekata i finansiranje lokalnih medija iz drugih javnih izvora (reklame, javni tenderi itd.)
• bezbednost novinara, i posebno novinarki lokalnih medija. 

Preuzmite detaljan tekst poziva.

Stvarano u Srbiji i žig Čuvarkuća rastu iz godine u godinu podstičući domaću privredu: Zajedno gradimo prave vrednosti

Projekat Privredne komore Srbije (PKS) „Stvarano u Srbiji“, usmeren na podršku domaćoj proizvodnji i proizvođačima, kao i žig „Čuvarkuća“ koji nose naši proizvodi istaknutog kvaliteta, u 2025. ulaze u petu godinu postojanja sa sve većim brojem kompanija koje šire palete proizvoda sa ovim prestižnim znakom i kandiduju nove.

„U procesu obnove korišćenja žiga trenutno je 45 kompanija čiji su proizvodi „Čuvarkuće“, a firme imaju uvek isti cilj - da se potrošači okrenu kupovini domaćih proizvoda. Proizvod koji poseduje žig ima vrednost koja dolazi iz Srbije, bilo kroz resurse, zaposlene ili proizvodne procese. To su kompanije i prepoznale, stalno proširuju svoje liste proizvoda na kojima žele da bude žig 'Čuvarkuća'“, istakao je Đorđe Živanović, savetnik predsednika PKS.

„Stvarano u Srbiji“, koji je PKS zajedno sa Vladom Srbije pokrenula 2020, podseća Živanović, ne obuhvata samo prehrambeni sektor, iako je tu najviše „Čuvarkuća“. Ovaj žig koriste kompanije iz različitih industrija, uključujući građevinarstvo, farmaciju, tekstilnu industriju i mnoge druge, a u narednom periodu je u planu da se širi i na druge sektore.

Ovaj projekat od početka ima cilj da potrošačima omogući da na jednostavan način prepoznaju proizvode koji ne samo da ispunjavaju visoke standarde kvaliteta i zaštite životne sredine, već i direktno doprinose razvoju domaće privrede, očuvanju radnih mesta i zaposlenosti.

„Domaći proizvođači ne opstaju sami. Oni su deo lokalnih priča koje se razvijaju u fabrikama, poljima i radionicama širom Srbije. Svaki njihov napredak znači i nova radna mesta. Ljudi koji zarađuju proizvodeći ovde troše taj novac na druge domaće robe i usluge, što omogućava ekonomiji da raste u krugovima. Ovo nije apstraktna teorija. Podaci pokazuju da je prodaja srpskih poljoprivrednih proizvoda porasla za 7,5 posto, dok sve više artikala na policama nosi lokalni pečat. Taj rast nije slučajnost. On počiva na poverenju potrošača koji sve češće cene svežinu, transparentan lanac snabdevanja i veću kontrolu nad procesom proizvodnje“, objašnjava Živanović.

Čuvamo životnu sredinu

Ekološki aspekat je jednako važan. Domaće voće, povrće ili proizvodi od mesa ne moraju da pređu pola planete da bi stigli do stola. Kraći put od njive do prodavnice znači manje emisije gasova, manju potrebu za konzervansima i veću sigurnost za krajnjeg kupca. Sve se ovo pretoči u zdraviju ishranu, očuvanu prirodu i ozdravljenje lokalnog ekosistema, a još jedan cilj koji sam projekat „Čuvarkuća“ ima jeste i zaštita životne sredine, istakao je predstavnik PKS.

Čuvarkuće od zanatskih radnji do velikih brendova

Važno je što „Čuvarkuća“ ne pripada samo velikim brendovima. Inovatori, mala preduzeća i zanatske radnje imaju priliku da se istaknu i ravnopravno konkurišu na tržištu. Mnoge firme koje učestvuju u ovom programu posluju duže od jedne decenije, ali nikad nije kasno da se uključe i novi akteri. Projekat svima pruža šansu da se dokažu, donosi jasne uslove i prati rezultate.

„Kada kupimo proizvod sa ovom oznakom, dobijamo mnogo više od samog artikla. Dobijamo priču o ulaganju u mlade stručnjake, održive prakse i tehnologije razvijene u našoj zemlji. Mnogi brendovi izvoze te iste artikle na inostrana tržišta, pokazujući da srpski kvalitet i inovativnost mogu stati uz rame sa svetskim imenima. To je svojevrsna potvrda da smo sposobni da kreiramo konkurentne proizvode i gradimo reputaciju zemlje koja veruje u svoje resurse“, dodaje Živanović.

Podrška kreativcima i inovatorima

Važno je da kupovina domaćeg ne bude samo odluka vođena cenom ili navikom već svestan potez koji znači podršku onima koji u Srbiji stvaraju nova rešenja, kvalitet i stabilnost. Svaki put kad biramo domaće, pokazujemo da verujemo u zajednicu, u ljude oko nas i u potencijal koji čeka da bude oslobođen.

„Sve se na kraju slije u jednu jednostavnu misao: da vrednost koju stvaramo ovde ostaje ovde. Kupovina domaćih proizvoda gradi ekonomske temelje kojima se ponosimo, čini nas otpornijim na globalne izazove i inspiriše sledeću generaciju da veruje u sopstvene kapacitete“, poručuju iz tima „Čuvarkuća“.

Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja (u daljem tekstu: Program) sprovodi Ministarstvo za upravljanje javnim ulaganjima (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond) i uz stručnu podršku KFW-a.

Ukupno raspoloživa sredstva za realizaciju ovog programa su 300.000.000,00 dinara. Od navedenih sredstava, 250.000.000,00 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa, dok je iznos od 50.000.000,00 dinara namenjen za troškove angažovanja Implementacionog partnera i sprovođenje programa obuke i mentoringa.

Ovim putem Ministarstvo privrede  poziva sva zainteresovana mikro, mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) i preduzetnike da se prijave za učešće u Programu.

Opšti cilj Programa jeste podsticaj razvoja preduzetništva kroz objedinjenu podršku za osnivanje novih privrednih subjekata. Na taj način bi se stvorili uslovi za kreiranje održivog rasta i zapošljavanja.

Specifični ciljevi Programa su:

• Sistemska promocija mikro, malih i srednjih preduzeća u cilju poboljšanja mogućnosti samozapošljavanja
• Ostvarivanje ličnih prihoda
• Podrška preduzetništvu žena, mladih i socijalnog preduzetništva

Program se sastoji iz sledećih komponenti: 

• Garancija za kredite odobrene od strane poslovnih banaka koje su putem javnog poziva izabrane da učestvuju u Programu. Garancija pokriva 60% svakog individualnog kredita uključujući iznos redovne kamate (za kašnjenje do 90 kalendarskih dana od datuma poslednjeg neisplaćenog anuiteta) u okviru Maksimalnog projektovanog portfelja kredita za svaku partnersku banku. Poslovna banka zadržava preostalih 40% rizika.
• Odobrenje povoljnih bankarskih kredita od strane partnerskih banaka
• Isplata bespovratnih sredstava (granta) zajmoprimcima koji ispune Programom predviđene uslove

U skladu sa Programom, krediti odobreni od strane partnerskih banaka mogu se koristiti za finansiranje investicionih ulaganja (nabavka proizvodne opreme, mašina, postrojenja, sadnica, kupovina ili adaptacija poslovnog ili proizvodnog prostora i sl.), za finansiranje operativnih troškova poslovanja u skladu sa internim procedurama i kreditnom politikom poslovne Banke.

Vrste troškova koji se smatraju operativnim troškovima poslovanja će biti utvrđene internim aktima partnerske banke.  

Sredstva kredita se ne mogu koristiti za finansiranje obavljanja delatnosti čije finansiranje nije dozvoljeno prema poslednjoj listi takvih delatnosti koju je izdala Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i finansiranje ostalih delatnosti čije bi finansiranje bilo u suprotnosti sa domaćim propisima, zaključenim međunarodnim ugovorima ili namenom i ciljevima ovog programa. Sredstva iz kredita se ne mogu koristiti za:

• plaćanje rata kredita kao ni za restrukturiranje kredita;
• otplatu kredita kod druge banke.

Operativni troškovi poslovanja mogu da učestvuju najviše do 30% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja. I na ovaj deo kredita primenjivaće se uslovi za investicione kredite.

Finansijski okvir

Ukupno raspoloživa sredstva za realizaciju ovog Programa su 300.000.000,00 dinara. Od navedenih sredstava, 250.000.000,00 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja, dok je iznos od 50.000.000,00 dinara namenjen za troškove sprovođenja programa obuke i mentoringa.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 20% u zavisnosti od iznosa investicije. Investicija predstavlja ulaganje koje se finansira sredstvima iz Programa i ne uključuje participaciju korisnika kredita.  

Pravo da podnesu zahtev za kredit kod partnerske banke kao i na dodelu bespovratnih sredstava imaju MMSP i preduzetnici. Program takođe podstiče finansiranje mladih preduzetnika starosti 18-35 godina, žena preduzetnica, povratnika i preduzetnika koji ulažu u poljoprivredni sektor. MMSP-ovi i preduzetnici moraju biti početnici u poslovanju. Ukoliko privredi subjekat već posluje, ne može postojati duže od 24 meseca u trenutku podnošenja zahteva.

Uslovi koje moraju da ispune korisnici bespovratnih sredstava/kredita:

• da se podnosilac zahteva uspešno prijavio za učešće u programu u lokalnoj filijali Privredne komore Srbije;
• da je preduzetnik, osnivač/najmanje jedan od osnivača privrednog društva ili nosilac poljoprivrednog gazdinstva uspešno završio obuku u trajanju od pet dana iz organizacije i upravljanja, poslovnog planiranja i finansija za početnike u poslovanju, koja je sastavni deo Programa, što se dokumentuje sertifikatom o završenoj obuci;
• da se podnosilac zahteva prijavio za kredit, garanciju i grant u lokalnoj filijali jedne od Partnerskih banaka (UniCredit Banka, Banka Poštanska Štedionica, Raiffeisen Banka);
• da je podnosilac zahteva regulisao sve dospele obaveze javnih prihoda, o čemu dostavlja izjavu;
• da se podnosilac zahteva za kredit, garanciju i dodelu bespovratnih sredstava ne nalazi na poslednjem spisku EU sankcija što se utvrđuje neposredno pre puštanja kredita u tečaj;
• da podnosiocu zahteva pre podnošenja zahteva za kredit, garanciju i zahteva za dodelu bespovratnih sredstava nije izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti, o čemu dostavlja izjavu;
• da preduzetnik, osnivač/osnivači i odgovorna lica odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva nisu osuđivani za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare i druga krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, i protiv njih se ne vodi istraga niti krivični postupak, o čemu se dostavlja izjava;
• da podnosilac zahteva od osnivanja do dana podnošenja zahteva nije primio državnu pomoć čija bi visina zajedno sa traženim sredstvima prekoračila iznos od 23.000.000,00 dinara. Podnosilac prilaže i izjavu da od osnivanja do podnošenja zahteva za kredit nije primio državnu pomoć čija bi visina zajedno sa sredstvima kredita prekoračila iznos od 23.000.000 dinara;
• da preduzetnik, osnivač/osnivači i odgovorna lica odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva nije primio sredstva po Uredbi o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2017. ili 2018. godini, o čemu dostavlja izjavu;
• da pretežna delatnost privrednog subjekta upisana u Agenciji za privredne registre odgovara nameni kredita koji se finansiraju iz ovog programa.

Krediti se odobravaju pod sledećim uslovima:

• maksimalan iznos kredita:  3.600.000,00 RSD;
• nominalna kamatna stopa je fiksna, do 5,99% (RSD) na godišnjem nivou i obračunava se i naplaćuje mesečno i o roku dospeća, odnosno za sve vreme važenja ovog ugovora;
• troškovi i naknade se obračunavaju saglasno Opštim uslovima poslovanja partnerske banke a njihova visina se utvrđuje na osnovu internih akata Banke. Troškovi i naknade ne mogu da budu viši od 1% od iznosa kredita. Banka je u obavezi da na zahtev pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na naplatu troškova i tarifa kao i da na zahtev dostavi Opšte uslove poslovanja u vezi sa obračunom kredita;
• u slučaju docnje naplaćuje se zatezna kamata u skladu sa Opštim uslovima poslovanja u vezi sa obračunom kredita, aktima poslovne politike Banke i zakonskim propisima a u slučaju da je ugovorena kamatna stopa (definisana u tački 2 ovog člana) viša od zatezne kamate, ugovorena kamata teče i nakon dospevanja u docnju. 

Korisnik kredita ima pravo na otplatu celog kredita ili dela kredita pre roka dospeća (prevremena otplata kredita) u svakom trenutku tokom trajanja kreditnog odnosa. Banka nema pravo naplate posebne naknade za troškove prevremene otplate.

Ukoliko se prevremena otplata kredita desi pre proteka roka od 12 meseci od dana puštanja kredita u tečaj, odredbe ugovora o garanciji i korišćenju bespovratnih sredstava, koje su zaključene pod uslovom da se kredit otplaćuje najmanje 12 meseci, stavljaju se van snage i korisnik kredita trajno gubi mogućnost korišćenja bespovratnih sredstava na osnovu tog ugovora.

Banka ne može obračunavati i naplaćivati druge kamate, naknade i troškove od korisnika kredita, osim onih koji su regulisani ugovorom.

Krediti se mogu koristiti za:

• operativne troškove - period otplate za kredite za operativne troškove ne prelazi 36 mesečnih rata sa maksimalnim periodom počeka od 3 meseca.
• investiciona ulaganja - period otplate za investicione kredite ne prelazi 60 meseci sa maksimalnim periodom počeka od 6 meseci. 

U slučaju kombinovanja operativni troškovi mogu da učestvuju najviše do 30% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja. I na ovaj deo kredita primenjivaće se uslovi za investicione kredite

Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijava

Kandidati koji žele da se prijave za učešće u Programu mogu da se informišu o Programu i njegovim uslovima na internet prezentaciji Ministarstva privrede, Fonda za razvoj, Privredne komore Srbije i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Na naznačenim internet prezentacijama nalazi se i spisak potrebne dokumentacije i obrazac za prijavu za učestvovanje na petodnevnoj obuci, koji je potrebno u potpunosti popuniti i elektronskom poštom dostaviti na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Nakon uspešnog slanja prijave za učestvovanje na petodnevnoj obuci. a u roku od 10 radnih dana, kandidati će elektronskom poštom dobiti informaciju o datumu, vremenu i mestu obuke, informacije o treneru, kao i smernice za neophodnu pripremu pre početka obuke. Obuke će se održavati u prostorijama najbližeg regionalnog centra Privredne komore Srbije.

Svaki učesnik će od trenutka obaveštavanja o vremenu i mestu obuke biti u obavezi da potvrdi svoje učešće u roku od 3 dana kako bi se rezervisalo mesto na obuci. Ukoliko se ne dobije potvrda, Privredna komora Srbije  će razmotriti mogućnost da drugim kandidatima omogući obuku, kako bi osigurali minimalni broj učesnika potrebnih po kursu obuke.

Nakon završene petodnevne obuke, kandidati će imati mogućnost da dovrše ili pojasne segmente poslovnog plana uz podršku trenera. Raspoloživa podrška za završetak poslovnog plana biće u trajanju od 12 sati.

Nakon pohađane petodnevne obuke, kandidati dobijaju sertifikat o uspešno završenoj obuci. Sertifikat je sastavni deo obavezne dokumentacije pred odlazak u partnersku banku, ali banka samostalno odlučuje o dodeli kredita.

Treneri će kandidatima ukazati na set dokumentacije koja im je neophodna za tehničku ispravnost za podnošenje zahteva za kredit kod partnerskih banaka i proveriti da li je sva dokumentacija kompletirana pre podnošenja zahteva za kredit kod banke.

Nakon završene obavezne petodnevne obuke, dobijenog sertifikata, kao i provere tehničke ispravnisti dokumentacije pred odlazak u parnersku banku, kandidat podnosi zahtev  za odobravanje kredita, dodelu bespovratnih sredstava  i izdavanje garancije u lokalnoj filijali izabrane partnerske banke.  Nakon prijema zahteva za dodelu bespovratnih sredstava i zahteva za kredit, banka ocenjuje podneti kreditni zahtev privrednog subjekta. Rok za obradu zahteva privrednog subjekta kod partnerske banke je najviše 15 dana, nakon čega privredni subjekt treba da bude obavešten ukoliko je potrebno dopuniti dokumentaciju u određenom roku.

Informacije o svim odobrenim zahtevima za kredit uz svu potrebnu dokumentaciju, partnerska banka dostavlja Ministarstvu.

Komisija Ministarstva vrši pregledanje, kontrolu ispravnosti zahteva i njegovu ocenu i donosi odluke o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstva, prema redosledu prijema formalno ispravnih zahteva, ili o odbijanju zahteva.

Odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva za dodelu  bespovratnih sredstva Ministarstvo dostavlja Fondu. Odluka o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstava mora da sadrži obaveštenje korisniku da mu se dodeljuje de minimis državna pomoć. 

Poziv za učestvovanje u Programu je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

Prateća dokumentacija može se pronaći na sledećem linku.

Veštačka inteligencija (u daljem tekstu: AI) postaje sve dostupnija građanima širom sveta, a velike tehnološke kompanije se aktivno bore za dominaciju u ovoj oblasti. Trenutno u ovoj trci prednjači Microsoft, koji je većinski vlasnik kompanije OpenAI, poznate po generativnom čet-botu “ChatGPT”. Nesporno je da su podaci osnovni resurs ove borbe i da kompanija koja ima najveći broj korisničkih podataka ima najveće izglede za pobedu. Da bi došle do što većeg broja podataka za treniranje AI sistema, ove kompanije često pokušavaju da zaobiđu propise vezane za zaštitu podataka o ličnosti i poznate su po netransparentnom poslovanju u ovoj oblasti. Ipak, način na koji Meta trenutno obrađuje podatke korisnika iz Srbije kako bi unapredila svoje usluge na bazi AI, predstavlja otvoreno kršenje našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti[1] (u daljem tekstu: Zakon).

Naime, Meta je za korisnike Instagrama i Fejsbuka iz Srbije od 26. juna 2024. godine počela da primenjuje izmenjenu Politiku privatnosti[2], u kojoj je navedeno da će se sadržaji koje korisnici u našoj zemlji objavljuju na ovim platformama koristiti za trening i prozvodnju sadržaja Metinih AI tehnologija. Meta na ovaj način obrađuje širok spektar podataka korisnika, između ostalog: vidljive objave, lajkove, komentare, geolokaciju, vreme objave, vrstu korišćenih uređaja, podatke o interakcijama sa prikazanim sadržajima, ali i podatke koje prikupljaju Metini partneri o aktivnostima korisnika na internetu izvan Instagrama i Fejsbuka.

Na koji način je ovakvim poslovanjem prekršen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?

Iako je svojim korisnicima iz država članica Evropske unije gotovo mesec dana unapred mejlom i notifikacijom najavila primenu izmenjene Politike privatnosti, Meta korisnike iz Srbije uopšte nije obavestila o novim pravilima i nije im dala priliku da se informišu o izmenama pre nego što je Politika privatnosti počela da se primenjuje. Ovim je prekršeno jedno od osnovnih načela[3] Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje navodi da obrada podataka mora biti poštena i transparentna. Pored toga, obrada mora biti i zakonita, što nas dovodi do sledećeg problematičnog aspekta.

Zakonitost znači da za svaku obradu mora postojati valjan pravni osnov, a Zakon propisuje šest pravnih osnova, od kojih je rukovalac u obavezi da se opredeli za onaj koji je najpodobniji situaciji i da ga adekvatno primeni. U ovoj situaciji, logičan izbor bi bio informisani pristanak korisnika. Ipak, Meta se opredelila za drugi osnov – legitimni interes, i time onemogućila korisnike da sami odlučuju da li će podaci koje već godinama unose u svoje Fejsbuk i Instagram naloge biti korišćeni za razvoj AI tehnologija. Meta je i ranije pokušavala da vrši masovnu obradu podataka svojih korisnika na osnovu legitimnog interesa – i to za potrebe reklamiranja i oglašavanja, međutim, Sud pravde Evropske unije je procenio da bi takva obrada bila nezakonita.[4] Sud je u toj situaciji, koja je vrlo slična ovoj, utvrdio da su osnovna prava i slobode korisnika pretežniji od ekonomskog interesa kompanije, te se takva obrada ne može vršiti na osnovu legitimnog interesa, već na osnovu informisanog pristanka korisnika.

Dodatni problem predstavlja to što među korisnicima ovih platformi ima i maloletnih lica, za koje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje posebne standarde zaštite. Iako je Meta najavila da neće obrađivati podatke lica mlađih od 18 godina, to se ne odnosi na situacije kada su ta lica u interakciji sa punoletnim korisnicima. Ovakva obrada može uključivati sve interakcije koje maloletna lica imaju sa sadržajima i korisnicima na platformama, uključujući komentare, lajkove, i deljenje objava, što može dovesti do njihovog profilisanja i time ugroziti njihovu privatnost i bezbednost.

Takođe, naš Zakon korisnicima daje mogućnost da odluče da ne budu predmet odluka donetih isključivo na osnovu automatizovane obrade, uključujući profilisanje[5]. U slučaju Mete, automatizovana obrada i profilisanje koja se vrše putem AI tehnologija mogu značajno uticati na korisnike, posebno jer nisu jasno definisani algoritmi i metode koje se koriste. Meta nije pružila dovoljno informacija o samim AI tehnologijama, kao ni o načinu na koji oni funkcionišu. Transparentnost u vezi sa metodologijom, algoritmima i vrstama podataka koji se koriste za treniranje AI modela je od ključne važnosti za razumevanje potencijalnih rizika i posledica po privatnost korisnika. Ovakav nedostatak informacija onemogućava korisnike da donesu informisane odluke i predstavlja dodatno kršenje načela transparentnosti.

Šta se dešava u Evropskoj uniji?

Korisnici Instagrama i Fejsbuka sa teritorije Evropske unije su početkom juna primili kratak mejl, kao i notifikaciju u aplikaciji, koja ih obaveštava da Meta namerava da unapredi svoje usluge na bazi AI i da je zbog toga izvršila izmene svoje Politike privatnosti, koja počinje da se primenjuje od 26. juna 2024. godine. U mejlu je navedeno i sledeće: „Kako bismo Vam omogućili ova iskustva, oslonićemo se na pravni osnov koji se zove legitimni interes za korišćenje Vaših podataka u svrhu razvoja i unapređenja veštačke inteligencije u kompaniji Meta. Ovo znači da imate pravo da se usprotivite načinu na koji se Vaši podaci koriste u ove svrhe. Ako Vaš prigovor bude uvažen, primenjivaće se od tog trenutka nadalje“.

Ova najava izazvala je burne reakcije korisnika i stručne javnosti. Organizacija NOYB je pokrenula postupke u 11 država članica, kojima zahteva da nadležni organi hitno obustave primenu izmenjene Politike privatnosti, pre nego što stupi na snagu. Maks Šrems, jedan od osnivača ove organizacije, upozorava na sledeće: „Meta praktično kaže da može koristiti 'bilo koje podatke iz bilo kojeg izvora za bilo koju svrhu i učiniti ih dostupnim bilo kome na svetu', sve dok se to radi putem AI tehnologije". NOYB ističe i to da Meta nije pružila dovoljno informacija o tome šta su tačno „AI tehnologije“ na koje se poziva, da legitimni interes ne može biti zakonit pravni osnov za ovakvu obradu podataka korisnika, kao i da bi ovakva obrada onemogućila korisnike da imaju kontrolu nad svojim podacima i koriste mehanizme koje propisuje GDPR, uključujući i pravo na zaborav.

Nakon pokrenutih postupaka, Meta je objavila da je pauzirala planove za razvoj AI tehnologija na teritoriji Evropske unije, a nekoliko dana kasnije je objavila da uopšte neće pokretati ovakve sisteme na teritoriji EU, zbog regulative iz oblasti zašite podataka o ličnosti.

Kakav razvoj situacije možemo da očekujemo u Srbiji?

Naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa sva pravila koje bi Meta prekršila da je počela da primenjuje svoju izmenjenu Politiku privatnosti na teritoriji Evropske unije, odnosno sva pravila zbog kojih je odlučila da na teritoriji ovih država ne vrši ovakvu obradu podataka korisnika. Zbog čega onda nastavlja da koristi podatke korisnika iz Srbije za svoja AI unapređenja, i to na još manje transparentan način, bez ikakvog obaveštavanja korisnika?

Kratko ćemo se osvrnuti na situaciju u Brazilu, koji ne samo da nije u pravnom sistemu Evropske unije, već za razliku od Srbije, nije u obavezi da se sa istim harmonizuje. Naime, brazilski Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti je suspendovao primenu Metine politike privatnosti, pozivajući se na „neposredan rizik od ozbiljne i nepopravljive ili teško popravljive štete po osnovna prava korisnika”, i odredio kaznu od 50.000 real-a (oko 952.000 rsd) na dnevnom nivou u slučaju da se Meta ne pridržava ove odluke. Meta je odmah potom objavila da obustavlja razvoj svojih AI tehnologija na teritoriji Brazila.

Situacija u Brazilu i Evropskoj uniji nam pokazuje ne samo da Meta insistira na „sve ili ništa“ politici, odnosno da nije spremna da uskladi svoje poslovanje propisima države u kojoj posluje, već i da se povlači bez upuštanja u pravnu borbu čim joj nadležne institucije stave do znanja da izmenjenom Politikom privatnosti krši zakone iz oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ovo nam dodatno govori da je Meta svesna da je ovakva obrada podataka korisnika u mnogim državama zabranjena, ali će svakako pokušati da je vrši i nadati se da nadležne institucije neće odreagovati.

Nadležna institucija u Srbiji – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ne samo da na raspolaganju ima mehanizme propisane našim Zakonom, već može da se pozove i na praksu iz Evrope i ostatka sveta, koja se svakog dana sve više razvija u korist korisnika. Nakon inicijalnog perioda, u kom se nijedna institucija nije oglasila povodom novonastale situacije, Poverenik je sredinom avgusta objavio da je ipak preduzeo niz koraka – inicirao kontakt sa kompanijom Meta, sa nadležnim telima Evropske unije, ali i sa telima koja se bave zaštitom podataka o ličnosti u regionu i Evropi, „u cilju iznalaženja trajnog rešenja ovog problema.“[6] Ostaje da vidimo da li će delovanje Poverenika obezbediti da Srbija bude sigurna država za zaštitu podataka o ličnosti,  ili poligon za testiranje neodgovornih politika velikih kompanija. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Milica Tošić, advokat, pravni savetnik organizacije Partneri Srbija

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa

[1] "Sl. glasnik RS", br. 87/2018

[2] Politici privatnosti može se pristupiti preko sledećeg linka: Meta Privacy Policy - How Meta collects and uses user data | Privacy Center | Manage your privacy on Facebook, Instagram and Messenger | Facebook Privacy

[3] Načelo zakonitnosti, poštenja i trasnarentosti, član 5, stav 1, tačka 1.

[4] Predmet Meta vs Bundeskartellamt (C-252/21), odluka dostupna na sledećem linku: CURIA - Documents (europa.eu)

[5] Član 37.

[6] Navedeno u objavi na sajtu Poverenika od 14. avgusta 2024. godine, dostupnoj na sledećem linku: Aktivnosti Poverenika u vezi sa neovlašćenom obradom podataka o ličnosti od strane kompanija Meta i X Corp. - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Razvojna agencija Srbije sprovođenjem ovog programa teži da podrži stvaranje okvira za uspostavljanje komercijalnih odnosa između multinacionalnih kompanija i domaćih privrednih subjekata. Cilj programa je unapređenje integracije stranih ulagača u lokalni ekonomski sistem, kao i podsticanje domaćih kompanija da usvoje principe poslovanja međunarodnih lanaca vrednosti.

Trajanje javnog poziva – Rok za podnošenje prijava

Javni poziv je objavljen 13. decembra 2024. godine, i trajaće do utroška sredstava, odnosno do 28. februara 2024. godine, u zavisnosti od toga koja od navedenih okolnosti nastupi ranije.

Raspoloživa sredstva

Za realizaciju ovog programa opredeljen je budžet u iznosu od 45.000.000,00 RSD.

Bespovratna sredstva se mogu dodeliti za finansiranje opravdanih troškova vezanih za realizaciju najmanje dve projektne aktivnosti, od kojih jedna mora biti „Sprovođenje evaluacije poslovnih performansi koja prethodi ulistavanju na referentne interaktivne platforme.

Raspoloživa sredstva se ugovorom odobravaju Korisnicima, dodelom državne pomoći u ukupnom iznosu koji ne može biti veći od 7.000.000,00 RSD.

Uslovi za učešće

Pravo na učešće i korišćenje bespovratnih sredstava imaju privredni subjekti koja ispunjavaju sledeće uslove:

Opšti uslovi:

• da je u trenutku podnošenja prijave mikro, malo i srednje privredno društvo ili preduzetnik upisan u odgovarajući registar privrednih društava ili preduzetnika, kao i da je registrovan u APR najkasnije do 1. januara 2021. godine;
• da je u većinskom vlasništvu domaćeg pravnog ili fizičkog lica ili može biti i stranog pravnog lica ukoliko je stvarni vlasnik domaće fizičko lice, u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;
• da nije u teškoćama u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći;
• da je učešće kapitala u javnoj svojini Podnosioca prijave ispod propisanog praga značajnog učešća u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
• da je izmirio dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
• da ostvari više od 150 bodova prilikom procene poslovnih performansi;
• da nije ostvario prava na isplatu bespovratnih sredstava po osnovu Programa podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija;
• da ne ispunjava uslove za sticanje statusa MNK ili nije povezan sa grupom koja ispunjava uslove za sticanje statusa MNK, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
• da nije povezan sa kupcem ili potencijalnim kupcem;

Tehnički kapacitet:

• da Podnosilac prijave poseduje sertifikat o implementiranom sistemu kvaliteta ISO 9001.

Napomena: Ukoliko Podnosilac prijave ne poseduje važeći sertifikat o implementiranom sistemu kvaliteta ISO 9001, ima mogućnost da mu se odobri učešće u Programu, tako što će se pored ostalih projektnih aktivnosti prijaviti i za odobravanje bespovratnih sredstava za sprovođenje projektnih aktivnosti radi implementacije i sertifikacije sistema kvaliteta ISO 9001.

Poslovni kapaciteti:

• da Podnosilac prijave posluje u podržanim delatnostima:

• proizvodnja električne opreme;
• proizvodnja metalnih proizvoda;
• proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda;
• proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme;
• proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica;
• proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava;
• proizvodnja proizvoda od gume i plastika;
• ostalo štampanje, pod kojim se podrazumeva samo štampanje etiketa, „pametnih" kartica i nalepnica.
• proizvodnja ambalaže od papira i kartona
• da se Podnosilac prijave u okviru pretežne delatnosti bavi proizvodnjom direktnih ili indirektnih materijala, komponenata, sistema i podsistema koji pripadaju podržanim delatnostima.

Kadrovski kapaciteti:

• da Podnosilac prijave ima minimum 5 zaposlenih lica u radnom odnosu, na dan objavljivanja Javnog poziva, prema evidenciji CROSO.

Finansijski kapaciteti:

• da je Podnosilac prijave u toku 2023. poslovne godine ostvario prihod od prodaje proizvoda u iznosu ne manjem od 20.000.000,00 dinara – pozicija Bilansa uspeha AOP 1005 Prihod od prodaje proizvoda i usluga;
• da je udeo prihoda Podnosioca prijave od prodaje proizvoda u Poslovnom prihodu od prodaje (a koji se za svrhu ovog Programa posmatra kao zbir pozicija AOP 1002 - Prihod od prodaje robe i AOP 1005 Prihod od prodaje proizvoda i usluga) bude veći ili jednak 50% u 2023. godini;
• da vrednost osnovnih sredstava, dobijena kao razlika pozicija AOP 0009 (Nekretnine, postrojenja i oprema) i AOP 0012 (Investiciona nekretnina) pojedinačnog, odnosno konsolidovanog bilansa stanja na dan 31.12.2023. poslovnoj godini Podnosioca prijave, nije manja od 20.000.000,00 dinara;
• da protiv Podnosioca prijave nije pokrenut prethodni stečajni postupak, nije otvoren stečajni postupak, nije pokrenut postupak reorganizacije ili nije pokrenut postupak likvidacije.

Namena i visina bespovratnih sredstava

Podržane mere intervencije

Ovim Programom podržava se finansiranje opravdanih troškova nastalih u sprovođenju aktivnosti koje su podržane u okviru mera intervencija Podrška za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije i Konsultantska podrška za unapređenje poslovnih performansi.

Pod podrškom za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije podrazumeva se sprovođenje sledećih projektnih aktivnosti:

• Sertifikacija sistema kvaliteta prema zahtevima industrijskih standarda specifičnih za Podržane delatnosti (kao što su IATF16949/IRIS/CE-3A/CEN, VDA 6.3 i drugi pojedinačni specifični standardi u grupi CEN standarda), kao i sertifikacija sistema menadžmenta sistema kvaliteta (ISO 14001, ISO 50001, ISO 18001, ISO 45001, ISO 27001 i sl.). Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 50% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 2.000.000,00 RSD.
• Uvođenje softverskih rešenja u cilju optimizacije i digitalizacije postojećih proizvodnih procesa, odnosno kupovina softvera i implementacija. Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 70% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 5.000.000,00 RSD.
• Izrada web stranice i optimizacija u internet pretraživačima. Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 70% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 300.000,00 RSD. 
• Troškovi ulistavanja na referentne interaktivne platforme (registracija i evaluacija) koje su namenjene povezivanju dobavljača iz podržanih delatnosti. Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 100% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 400.000,00 RSD.

Da biste ostvarili pravo na bespovratna sredstva, Podnosilac prijave mora da prijavi aktivnost koja podrazumeva ulistavanje na referentne interaktivne platforme koje nude usluge evaluacije. Takođe, Podnosilac je dužan da učestvuje u samom procesu evaluacije. Važno je napomenuti da rezultat te evaluacije neće uticati na pravo na dodelu bespovratnih sredstava

Pod podrškom za unapređenje poslovnih performansi podrazumeva se sprovođenje sledećih projektnih aktivnosti:

• Konsultantska podrška za optimizaciju proizvodnih i poslovnih procesa koji su potrebni za ispunjenje zahteva MNK, a u skladu sa očekivanim standardima upravljanja proizvodnim procesima u podržanim delatnostima, posebno optimizacija postojećih proizvodnih linija, uspostavljanje serijske proizvodnje i primena kontrole kvaliteta.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za uvođenje ili unapređenje korporativnog upravljanja, a koja uključuje ali ne ograničava se na: korporativno upravljanje, strateško i operativno planiranje, postavljanje ključnih pokazatelja učinka, upoznavanje sa principima poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u cilju povećanja obima plasmana proizvoda i pronalaženje novih klijenata.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za unapređenje i optimizaciju procesa upravljanja kadrovima kroz definisanje organizacionog profila privrednih društava i korporativne kulture i korišćenje automatizovanih alata za karijerno vođenje zaposlenih i selekciju prilikom zapošljavanja.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 800.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za uključivanje tj. uvođenje pravila, procedura i izveštavanja u vezi sa ESG faktorima
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za pripremu koja prethodi sprovođenju terenskog uvida u poslovne performanse od strane MNK ili uvođenja sistema kvaliteta prema zahtevima standarda menadžmenta kvaliteta (ISO 9001, ISO 14001, ISO 50001, ISO 18001, ISO 45001, ISO 27001 i sl.) i uvođenja sistema kvaliteta prema zahtevima standarda koji su specifični i neophodni za podržane delatnosti.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za usklađivanje sa zahtevima zelene industrije pod čim se podrazumeva priprema tehničke dokumentacije, studije, elaborata radi smanjenja zagađenja životne sredine, usklađivanja sa zahtevima zelene industrije, energetske efikasnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije i smanjenja industrijskih emisija.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za planiranje uvođenja softverskih rešenja, odnosno mapiranje procesa koje prethodi uvođenju softverskih rešenja.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.500.000,00 RSD.

Način prijavljivanja

Prijave se podnose elektronskim putem na Portalu Agencije, kreiranjem korisničkog naloga na linku https://prijave.ras.gov.rs/pp.

Uputstvo za sprovođenje programa

U vezi sa postupkom sprovođenja Programa podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u 2024. godini, uslovima i odredbama koje se odnose na njegovu realizaciju, upućujemo vas da detaljno pogledate Uputstvo za sprovođenje Programa podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u 2024. godini.

Dokumentacija za prijavljivanje:

Obavezna dokumentacija:

Obrazac 1 – Obrazac prijave na Program koji se elektronski podnosi na Portalu Agencije;

Obrazac 2 – Izjave Podnosioca prijave o prihvatanju uslova za učešće u Programu

Obrazac 3/Obrazac 3a – Izjava da Podnosilac prijave I njegovi zakonski zastupnici nisu osudjivani za privredne prestupe;

Kopija uverenja nadležnog organa poreske uprave da je Podnosilac prijave izmirio sve dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa, ne starije od mesec dana od dana podnošenja Prijave;

Kopija važećeg sertifikata sistema kvaliteta ISO 9001 izdatog od strane sertifikacionog tela  akreditovanog od strane ATS (sertifikate dostavljaju Podnosioci prijava koji imaju implementiran sistem kvaliteta, u slučaju da u momentu prijave nemaju dužni su da se prijave na projektne aktivnosti koje se odnose na implementaciju i sertifikaciju sistema kvaliteta ISO 9001);

Dokaze o iznosu opravdanih troškova navedenih u Predlogu projekta (ponude, profakture pružalaca usluge koje sadrže jasno definisan predmet i obim projektnih aktivnosti, rok za realizaciju i planirane troškove).

Sastavni deo ovog programa sa uputstvom za sprovođenje, čine i sledeća dokumenta i obrasci:

Uputstvo za sprovođenje Programa

Obrazac 1 – Obrazac prijave na Program, koji se elektronski podnosi na Portalu Agencije;

Obrazac 2 – Izjave Podnosioca prijave o prihvatanju uslova za učešće u Programu

Obrazac 3/Obrazac 3a – Izjava da Podnosilac prijave i njegovi zakonski zastupnici nisu osudjivani za privredne prestupe;

Obrazac 4 – Zahtev za isplatu odobrenih sredstava koji se podnosi nakon što su sve aktivnosti završene

Uputstvo za sprovođenje postupka verifikacije Projekta. 

Od sredine 2002. Evropska investiciona banka je Republici Srbiji odobrila pet Apeks zajmova za mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od 1.065 miliona evra. Sredstva prva četiri zajma, u ukupnom iznosu od 565 miliona evra, u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita, a po tom osnovu je planirano otvaranje 6.920 radna mesta.

Peti Apeks zajam

Evropska investiciona banka je Republici Srbiji 30. decembra 2013. odobrila novi, peti Apeks zajam za MSP i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra.

Sredstva petog Apeks zajma iskorišćena su u dvema tranšama od po 150 miliona evra. Odobreno je ukupno 346 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzećima srednje tržišne kapitalizacije, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi.

Realizacija druge tranše petog Apeks zajma (III/B) otpočela je septembra 2017. i u njoj je učestvovalo deset posredničkih banaka. Specifičnost ove tranše je u pružanju podrške zapošljavanju mladih putem povoljnijih uslova finansiranja malih i srednjih preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnika koji zapošljavaju mlade. Zaključno sa 30. septembrom 2020. odobrena su 162 kredita u ukupnom iznosu od 144,4 miliona evra, od čega 28 za zapošljavanje mladih. U skladu s realizacijom sredstava, planirano je otvaranje 1.374 novog radnog mesta, od čega je 367 radnih mesta namenjeno mladima. Sredstva druge tranše petog Apeks zajma (III/B) koristila su pre svega mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnici za delatnosti prerađivačke industrije (55,47%), građevinarstva (10,94%), saobraćaja i skladištenja (9,48%) i poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (8,02%) s teritorije cele Republike Srbije, a najviše iz sledećih upravnih okruga: Grad Beograd (24,08%), Južnobački okrug (16,05%), Moravički okrug (7,29%), Zlatiborski okrug (5,83%) i Nišavski okrug (5,10%).

Sredstva ovog zajma mogu se i dalje koristiti preko posredničkih banaka putem replasmana iz redovno ili prevremeno vraćenih iznosa kredita prvobitnih krajnjih korisnika.

Uslovi kreditiranja:

Iznos kredita: do 12,5 miliona evra

Kamatna stopa:

• promenljiva koju čini EURIBOR + marža EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno EURIBOR + marža EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte;
• fiksna koju čini kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte.

Ročnost kredita: 

• do 12 (dvanaest) godina za projekte malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (poček do četiri godine)
• do 15 (petnaest) godina za prioritetne projekte (poček do pet godina) 

Krajnjim korisnicima sredstva ovog zajma plasiraju se preko sledećih posredničkih banaka:

• AIK BANKA (www.aikbanka.rs)
• BANCA INTESA (www.bancaintesa.rs)
• ERSTE BANK (www.erstebank.rs)
• EUROBANK DIREKTNA (www.eurobank-direktna.rs)
• HALKBANK (www.halkbank.rs)
• NLB KOMERCIJALNA BANKA (www.nlbkb.rs)
• PROCREDIT BANK (www.procreditbank.rs)
• RAIFFEISEN BANKA (www.raiffeisenbank.rs)
• UNICREDIT BANK SRBIJA (www.unicreditbank.rs)

Detaljnije informacije u vezi sa ovom kreditnom linijom mogu se dobiti preko navedenih posredničkih banaka, kao i u Centru za saradnju sa domaćim i međunarodnim institucijama i finansijskim organizacijama – Odsek za revolving kredite Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Kralja Petra 12, 11000 Beograd (tel.: 011/3027-315, 3027-318, 3027-319, 3027-321, 3027-353). 

„Elektroprivreda Srbije" pustila je u rad mobilnu aplikaciju „EPS Uvid u račun". Putem aplikacije, domaćinstva i mali kupci imaju mogućnost da na mobilnom telefonu, na veoma jednostavan način prate potrošnju električne energije, plate račune, provere mesečne zaduženja i uplate tri godine unazad, kao i da dobiju obaveštenja i ulože prigovor.

Mobilna aplikacija „EPS Uvid u račun"  dostupna je korisnicima na platformama iOS i Android i besplatno se može preuzeti na Google Play i  App Store prodavnicama :

GooglePlayGoogle play store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

AppStoreApple store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

“Mobilna aplikacija je nastavak procesa digitalizacije usluga „Elektroprivrede Srbije“. To je važan korak u našem nastojanju da olakšamo kupcima kako pristup računu, tako i plaćanju.  Istovremeno, broj korisnika našeg portala „Uvid u račun“ je u konstantnom porastu. Trenutno imamo više od 380 hiljada korisnika, što znači da građani sve više prepoznaju brojne benefite korišćenja takvih usluga” - rekao je Radovan Stanić, izvršni direktor za poslove snabdevanja u EPS.

Stanić je podsetio i da svako ko se opredeli da račun za električnu energiju dobija elektronskim putem, umesto u papirnoj formi, već od prvog narednog računa ostvaruje pravo na popust od 50 dinara.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Javni beležnici Srbije imaće ravnopravan pristup elektronskoj mreži notara Evropske unije, što će im omogućiti direktnu komunikaciju sa svim kolegama iz zemalja članica EU i proveru notarski overenih dokumenata iz EU u Srbiji i obrnuto, odlučeno je u Briselu na sednici Skupštine Saveta notarijata EU (CNUE).

Pristup mreži notara Evropske unije (European Notarial Network - ENN) znači da će biti moguća brža i sigurnija razmena informacija između javnih beležnika Srbije i zemalja EU, slanje dokumenata overenih u EU u Srbiju i obrnuto, kao i provera autentičnosti svih notarski overenih isprava kako za notare iz zemalja EU, tako i za javne beležnike Srbije.

“Nakon višegodišnjeg rada na dobijanju pristupa ENN platformi, imao sam čast da prisustvujem skupštini Saveta notarijata EU, na kojoj je jedna od tačaka bila i pristup javnih beležnika platformi ENN. Nakon diskusije, usvojen je predlog i doneta je odluka da se omogući ravnopravan pristup svim javnim beležnicima Srbije ENN platformi”, rekao je član Izvršnog odbora JKS Goran Andrić.

Andrić je dodao da će u narednim mesecima biti sproveden u delo tehnički deo posla kako bi se ova odluka sprovela u delo.

Prema njegovim rečima, značaj odluke najbolje se može oslikati time što će zahvaljujući pristupu ovoj platformi biti omogućeno da se u realnom vremenu, direktnom elektronskom komunikacijom između kolega, u Srbiji proveri autentičnost svakog akta overenog u bilo kojoj notarskog kancelariji EU, kao i provera dokumenata overenih kod javnih beležnika u Srbiji u svim zemljama EU.

“Na ovaj način će biti sprečeno falsifikovanje isprava – primera radi punomoćja, nasledničkih izjava, izvoda iz registra privrednih subjekata, te će biti povećana sigurnost u pravnom prometu između Republike Srbije i zemalja EU”, istakao je Andrić, koji je u petak, 15. marta, na Sednici Saveta notarijata EU predstavljao JKS zajedno sa članicom Izvršnog odbora JKS Aleksandrom Stevanović.

Andrić je podsetio da ova odluka Saveta notarijata EU dolazi u godini kada JKS obeležava 10 godina od uspostavljanja javnobeležničkog sistema u Republici Srbiji i ocenio da to pokazuje visok nivo poverenja u rad javnih beležnika naše zemlje kako unutar Srbije, tako i na međunarodnom nivou.

Javnobeležnička komora Srbije je, inače, član Saveta notarijata EU u svojstvu posmatrača, s obzirom na to da Srbija nije članica EU i biće jedina zemlja van EU koja ima pristup ENN platformi.

Izvor: Javnobeležnička komora Srbije

Sveobuhvatni Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) koji je 1. juna stupio na snagu za srpske kompanije otvara, na višem nivou, vrlo važno tržište, jedno od najperspektivnijih među zemljama zaliva. Ovaj dokument našoj privredi će doneti nova partnerstva i poslove, kao i širenje saradnje na sektor usluga od logistike do IKT-a, istaknuto je danas na predstavljanju sporazuma u Privrednoj komori Srbije. Očekuje se da u naredne tri godine skoro 80 odsto proizvoda koji su obuhvaćeni sporazumom bude na režimu slobodne trgovine.

Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i UAE po svom obuhvatu i oblasti saradnje prvi je takav koji je Srbija potpisala sa nekom zemljom i za nas ima veliki strateški značaj, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).