Preduzetništvo danas predstavlja vrlo čest oblik privrednog delovanja. Ono omogućava građanima da se samostalno bave nekom privrednom delatnošću i tako steknu ekonomsku nezavisnost, radeći za sebe, i samostalno snoseći odgovornost za svoje poslovanje. Svakako, preduzetništvo ima svoje i dobre i loše strane, a na građanima je da odluče da li će se orijentisati u tom pravcu, pritom ispunjavajući zakonom predviđene uslove za takvo organizovanje.

Pre svega, potrebno je naglasiti da je sloboda preduzetništva ustavna kategorija, te da je proklamovano da se ona može ograničiti zakonom jedino ukoliko je to potrebno radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.[1] Na ovaj način, zakonodavac je ostavio vrlo široko polje za građane, pritom vodeći računa o najvažnijim vrednostima jednog modernog društva. Osim toga, članom 84. Ustava se garantuje i jednak položaj na tržištu.

Prema Zakonu o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), (u daljem tekstu: ZPD), preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.[2] Takođe, to može biti i lice koje obavlja slobodnu profesiju uređenu posebnim propisom i upisano je u poseban registar, ako je tako uređeno tim posebnim propisom.[3] Zakon isključuje pojam individualnog poljoprivrednika iz pojma preduzetnika. Što se tiče delatnosti, prema ZPD, preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene i za koje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti.[4]

Ono što je glavna karakteristika preduzetništva jeste, pre svega, sveobuhvatnost njegove odgovornosti. Naime, preduzetnik za sve svoje obaveze nastale iz poslovanja, odgovara celokupnom svojom imovinom i ta obaveza ne prestaje ni momentom kada se izvrši brisanje iz odgovarajućeg privrednog registra. Upravo u ovoj rečenici su sažete i dobre i loše strane preduzetništva, budući da ono pruža jednu vrstu ekonomske samostalnosti, ali vuče i srazmeran nivo obaveza. Na ovaj način, stvara se neraskidiva lična veza između pojedinca i njegovog privrednog delovanja.

Registracija

Prvi i osnovni korak jeste upis preduzetnika u privredni registar koji može biti na određeno ili na neodređeno vreme. Od 2018. godine, pri Agenciji za privredne registre moguće je podnošenje elektronske prijave[5], čime se znatno ubrzava i pojednostavljuje čitav postupak za građane. Napominjemo da je za tu svrhu neophodno posedovati kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis koji se može dobiti podnošenjem zahteva nadležnom registracionom telu, npr. MUP-u.[6] Svakako, moguće je i dalje podneti registracionu prijavu i u papirnoj formi u Agenciji za privredne registre, kao i putem pošte.

Kako bi funkcionisao u pravnom prometu, preduzetnik mora imati sedište i poslovno ime, što propisuje ZPD. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i mesto u kojem je sedište preduzetnika. Osim ovih odrednica, poslovno ime može da sadrži i naziv, kao i predmet poslovanja preduzetnika. U svakom slučaju, poslovno ime mora biti dovoljno distinktivno, kako bi se razlikovalo od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja.[7] Ipak, važno je napomenuti da zakonske odredbe o poslovnom imenu sadrže i određena ograničenja, budući da poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč "Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRBˮ.[8]

Što se tiče sedišta, ZPD propisuje da sedište preduzetnika podrazumeva mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost, s tim što on može obavljati delatnost u izdvojenom mestu poslovanja koje može biti i izvan sedišta preduzetnika, u skladu sa zakonom. Preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.), kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino moguće ili uobičajeno.[9] Svakako, mesto gde preduzetnik obavlja delatnost mora da ispunjava neophodne uslove koje takva delatnost iziskuje, a svaka promena po pitanju sedišta, izdvojenog mesta i sl. se mora blagovremeno registrovati pri Agenciji za privredne registre.

Preduzetnik može da registruje samo jednu pretežnu delatnost.[10] On može obavljati i druge delatnosti, s tim što može tada da u svom poslovnom imenu, pored osnovne delatnosti navesti i druge aktivnosti koje vrši.[11] Popis i klasifikacija delatnosti mogu se naći u odgovarajućem dokumentu pod nazivom Uredba o klasifikaciji delatnosti.[12]

Sam postupak registracije funkcioniše tako što zainteresovano lice podnosi jedinstvenu registracionu prijavu (JRPPS)[13] Agenciji za privredne registre u kojoj navodi sve neophodne podatke, a kojom takođe zahteva i dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB), evidentiranje u sistem PDV-a, i uopšte to da mu se porez obračunava na paušalno utvrđen prihod. Na ovaj način je pojednostavljena procedura budući da se podnošenjem jedne prijave objedinjuju koraci neophodni za registraciju u pravnom prometu. Takođe, olakšavajuća okolnost je i to da sada, pri otvaranju računa u banci, banka može samostalno da pribavi rešenje o registraciji iz Agencije za privredne registre, na osnovu Odluke o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa.[14]

Test samostalnosti

Pored osnovnih kriterijuma neophodnih za funkcionisanje preduzetnika u pravnom prometu, potrebno je poštovati i pravila usko povezana sa poreskim implikacijama ove forme. Naime, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana iz 2019. godine donele su i novinu koja se tiče ispitivanja suštinske samostalnosti lica koje pretenduje da bude preduzetnik.[15] Naime, kako se navodi u Uputstvu Poreske uprave, ovaj test se sastoji iz devet kriterijuma na osnovu kojih se primenjuje da li je preduzetnik zaista samostalan u odnosu na nalogodavca. Ukoliko od devet kriterijuma, preduzetnik ispuni pet ili više kriterijuma, smatra se da nije samostalan u svom funkcionisanju, pa se samim tim, primenjuje i drugačiji poreski tretman. Kako član 85, stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana navodi, ti kriterijumi se odnose na radno vreme i odmor i odsustva, korišćenje prostorija u mestu koje naredi nalogodavac, stručno osposobljavanje i usavršavanje, način angažovanja lica, obezbeđivanje sredstava za rad, procenat ostvarenih prihoda u proteklih 12 meseci od jednog ili više nalogodavaca, delokrug poslova, zabranu konkurencije i broj dana angažovanosti preduzetnika od strane istog nalogodavca.

Prestanak svojstva preduzetnika

Kada preduzetnik odluči da prestane da obavlja svoju delatnost, potrebno je da to istakne, a svakako se svaka promena u statusu registruje u privrednom registru, pa tako i prestanak obavljanja delatnosti. Prema odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, podnosilac prijave je dužan da Agenciji podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji je predmet registracije, odnosno promene registrovanog podatka ili dokumenta, ako zakonom nije određen drugi rok.[16]

Prestanak svojstva preduzetnika vrši se brisanjem iz privrednog registra, na osnovu člana 91. ZPD. Po sili zakona, brisanje iz privrednog registra za preduzetnike vrši se u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme, ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika, ako je poslovni račun preduzetnika u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava, ako je preduzetniku pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a on u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta ne registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, odnosno ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost. Takođe, po sili zakona brisanje iz privrednog registra se vrši i ukoliko je preduzetniku oduzeta odgovarajuća neophodna dozvola, licenca, odobrenje, saglasnost i slično, a preduzetnik tu promenu ne registruje u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti relevantne odluke, odnosno ne registruje promenu relevantne delatnosti, ne odjavi delatnost, odnosno ne dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr, kao i ako preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude o brisanju adrese iz registra, ne registruje novu adresu sedišta i u drugim slučajevima propisanim zakonom.[17]

Zakon takođe predviđa i mogućnost promene pravne forme, tačnije nastavak obavljanja određene delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa odredbama člana 92. ZPD. U tom slučaju se istovremeno briše preduzetnik iz registra privrednih subjekata i registruje se osnivanje privrednog društva koje pritom preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Međutim, važno je imati u vidu da iako je došlo do gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je započinjanje obavljanje delatnosti u svojstvu preduzetnika relativno jednostavno, pa samim tim i dostupno svakom licu koje se odluči na takav korak. Pojednostavljivanjem i objedinjavanjem procedure, izbegavaju se dodatni koraci u poreskoj upravi, i posledično, skraćuje trajanje postupka za građane.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

[1] Ustav Republike Srbije, ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), član 83

[2] Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), član 83 (1)

[3] ZPD, član 83 (2)

[4] ZPD, član 88

[5] E-registracija je dostupna na internet stranici APR-a, klikom na link ovde

[6] Više informacija o dobijanju kvalifikovanog elektronskog sertifikata možete naći klikom na link ovde

[7] ZPD, član 86

[8] ZPD, član 86

[9] ZPD, član 87

[10] ZPD, član 4

[11] ZPD, član 88; Videti i ZPD, član 4

[12] ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010)

[13] Obrazac možete pronaći ovde

[14] Odluka o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa ("Sl. glasnik RS", br. 55/2015, 82/2017 i 69/2018), Otvaranje i gašenje tekućih računa kod banke, Tačka 14

[15] Uputstvo za primenu člana 85. stav 1. tačka 17 Zakona o porezu na dohodak građana u poreskoj kontroli (test samostalnosti), Ministarstvo finansija, Poreska uprava, februar 2020, str. 7, dostupno ovde

[16] Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021), član 10

[17] Videti ZDP, član 91 i član 19

Autor: Katarina Grga, pravnik

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa

Oporezivanje preduzetnika u Republici Srbiji vrši se na dva načina, i to ili kroz sistem paušalnog oporezivanja ili kroz sistem vođenja knjiga.

Paušalno oporezivanje definisano je članovima 40-42 Zakona o porezu na dohodak građana kao i Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Članom 40 definisano je ko sve ima pravo na paušalno oporezivanje a koje su delatnosti izuzete od paušalnog oporezivanja. Paušalni porez se određuje na osnovu prosečne zarade u Republici Srbiji koji se množi sa koficijentom zanimanja, da bi se zatim množio korektivnim koficijentom kojim se porez može umanjiti i do 50%. Osnovni korektivni elementi predviđeni napred navedenim Zakonom i Pravilnikom su registrovano sedište preduzetnika, vremenski period koji je protekao od registracije preduzetnika (koficijent po ovom osnovu može bit od 0,8 do  1, dakle umanjenje može biti do 20%), starost obveznika i njegova radna sposobnost (zavisno od šifre delatnosti kreće se od 0,7 do 0,9 ako je obeznik mlađi od 30 godina, odnosno ako je stariji od 55 godina).

Međutim, zanimljivu i poprilično paradoksalnu situaciju izaziva član 6. napred navedenog Pravilnika, kojim je propisano da se poreska osnovica ne može uvećati za više od 10% na godišnjem nivou, pa tako često dolazi do situacije da lica koja su u sistemu paušalnog oporezivanja duži vremenski period imaju manje poreze od lica koja tek otpočinju obavljanje delatnosti. U uslovima tržišta na kome nema inflacije, odnosno rasta prosečne zarade paušalni porez bi postepeno rastao dok se ne ujednači sa licima koja nisu imala odgovarajući koficijent, što u osnovi jeste dobro poresko rešenje jer sprečava preteran rast poreske obaveze, koja bi, uzmimo za primer, kod advokata, lekara, stomatologa iznosila 30%.

Međutim, u uslovima konstantnog rasta prosečne zarade, sama osnovica neretko bi trebalo da raste za više od 10% samo po tom osnovu. Dakle, zbog ograničenja rasta osnovice na 10% kod paušalnog oporezivanja dolazimo do situacije da lica koja iskoriste sva umanjenja na početku obavljanja delatnosti dugoročno imaju niže poreske stope od lica koja u međuvremenu počnu da obavljaju delatnost. Uzevši u obzir napred navedeno, dolazimo do situacije da se narušava načelo neutralnosti poreske politike,  a kako se na ovaj način stvara barijera ulasku u određenu delatnost, jer lica koja plaćaju manji porez mogu na tržištu ponuditi svoje usluge po nižim cenama i time lako istisnuti novu konkurenciju.

Sumirajući navedeno dolazimo do sledećeg: ako ste lice mlađe od 30 godina i želite da otpočnete sa obavljanjem delatnosti, poreski je najoptimalnije da se prijavite na sistem paušalnog oporezivanja, jer ćete dugoročno odvajati manje sredstava za poreske obaveze u odnosu na celinu prihoda koji ostvarujete a pod pretpostavkom da prihodi rastu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Tijana Simić, advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji T-S Legal

Sa kakvim se izazovima i problemima mladi privrednici i preduzetnici susreću u poslovanju?

Kao mlada preduzetnica postavila sam sebi određene ciljeve prilikom stvaranja „Ančika keteringa“. Pored keteringa želela sam da se na našem meniju  nađu i gotova jela. U skladu sa tim bila mi je potrebna dobra oprema i sirovine kako bismo klijentima pružili kvalitet naših proizvoda i time stekli njihovo poverenje. Zatim u svemu tome treba da učestvuje adekvatan broj zaposlenih koji će prepoznati put kojim želimo da idemo i sarađivati u ostvarivanju zajedničke vizije, tako da je jedan od izazova svakako bio prepoznati vredne ljude. Takođe, treba iznajmiti lokal po pristupačnoj ceni, ali na zadovoljavajućem mestu u gradu. Nakon toga dolazi određivanje cene proizvoda, pozicioniranje na tržištu, među konkurencijom koja je već prisutna, održavanje kvaliteta usluge i konstantna promocija proizvoda pre svega na društvenim mrežama.

Zbog čega se mladi odlučuju na pokretanje biznisa?

Oduvek sam želela da imam svoju firmu i sebe sam videla u preduzetničkim vodama. Tokom školovanja osim formalnog obrazovanja pohađala sam i kurseve i obuke na temu keteringa, kako bih svoje dotadašnje znanje podigla na viši nivo. Nakon završenog fakulteta dobila sam zvanje Master inženjer tehnologije i stekla sam iskustvo radeći u struci dve i po godine. Međutim usled nezadovoljstva na tadašnjem radnom mestu, našla sam se na prekretnici i ipak sam odlučila da pre predviđenog roka pokrenem svoj biznis što se kasnije ispostavilo kao dobar potez.

Da li je lako započeti biznis i kako se sistem odnosi prema početnicima u poslovanju?

Sa finansijskog aspekta nije lako, potrebno je veliko ulaganje da bi se omogućilo kvalitetno poslovanje, tako da sam pre svega morala da obezbedim početna sredstva za otvaranje firme. U tom smislu značilo mi je što mogu da se oslonim na jednokratnu novčanu pomoć lokalne samouprave za novoosnovano preduzeće. Svu ostalu dokumentaciju sam blagovremeno prikupila i sprovela svoj plan u delo jer je ideja već postojala. Ali i to sa sobom nosi veliku odgovornost, svi mi imamo ideju, međutim nismo svesni izazova sa kojima se suočavamo. Treba biti psihički jak kako bi se prevazišle prepreke koje variraju od toga da vam fali podrška okoline, da nije sve baš onako kako ste zamislili do toga da vam fali još samo jedan papir da bi sve bilo kompletno.

Da li postoji strah od neuspeha ili ste uspeli da se, kao mladi privrednici, dobro organizujete i pripremite za poslovanje?

U startu je svakako bio prisutan strah od neuspeha, pogotovo jer sam napustila siguran posao u stabilnoj firmi i otvorila jedno novo, nepoznato poglavlje u životu. Međutim, verovala sam u sebe i svoje snove tako da je želja za uspehom bila presudna u prevazilaženju početničkih poteškoća. Smatram da je dobra organizacija neophodna, shodno tome imala sam u početku razvijen biznis plan, upoznala se sa osnovama preduzetništva, a kada sam svoju zamisao sprovela, posao se nakon toga spontano razvijao.

Šta najviše znači mladim preduzetnicima koji su na početku realizacije svoje poslovne ideje?

Osim finansijske podrške kroz državne podsticaje, subvencije lokalne samouprave, posebnih pogodnosti koje banke daju mladima, neophodna je i podrška okoline koju ja u početku nisam imala. Napustila sam sigurnu luku i otisnula se u nepoznato, takvih komentara je bilo najviše, a to zaista može da poljulja samopouzdanje. Mladom čoveku, početniku u svom biznisu, svaka pomoć je dobrodošla, za početak lepa reč uz osmeh ima neprocenjivu vrednost u moru kritika.

Svesni ste da uspeh nikome nije zagarantovan, pa ni mladima i početnicima u poslovanju. Isto tako, veliki broj preduzetnika ne može da opstane i svoj biznis održi profitabilan. Šta je razlog tome?

Moja firma je na tržištu prisutna svega osam meseci i za sada održava stabilno poslovanje, tako da smatram da trenutno nisam u potpunosti kompetentna da pričam o tome. Uspeh je svakako nešto što je neophodno marljivo graditi ali i sačuvati, biti inovativan i originalan u uslovima jake konkurencije na tržištu.

Sa jedne strane sami ste svoj šef i odgovornost Vam je veća, jer odluke koje donosite direktno utiču na Vaše poslovanje i nije situacija ista, kao kada ste zaposleni kod nekog poslodavca. Da li su to neki od razloga zbog čega ste se odlučili na pokretanje sopstvenog biznisa?

Svakako da je to bio jedan od glavnih razloga zbog kojih sam se odlučila za pokretanje sopstvenog biznisa. Radno vreme od 8 do 16h zamenila sam slobodom. Fleksibilna sam i prija mi samostalnost u odlučivanju, liderska pozicija u mom malom, ali kvalitetnom timu ljudi kojima sam okružena. Sa druge strane to donosi jednu veliku odgovornost i obaveze koje su neuporedive sa onima koje imate kada radite za drugoga.

Koje institucije su finansijska i nefinansijska podrška mladima i početnicima u poslovanju?

Nacionalna služba za zapošljavanje igra veliku ulogu pre svega kroz obuku koja uvodi u svet preduzetništva, kao i pružanje finansijske podrške koja podrazumeva bespovratna sredstva koja se dodeljuju u cilju razvoja preduzetništva. Smernice i savete koje daju su od neprocenjive važnosti jer kreiranje sopstvenog biznisa ne podrazumeva samo realizaciju ideje, već i mnoštvo papirologije i znanja koje je neophodno posedovati kako bi sa pravne i knjigovodstvene strane svi uslovi bili ispunjeni.

Kakvo je Vaše iskustvo sa Privrednom komorom Srbije, sektorom Preduzetništva i sekcijom za mlade preduzetnike?

Istakla bih veliki značaj Sekcije za mlade preduzetnike čiji sam član nedavno postala, jer sam zahvaljujući tome upoznala ambiciozne, mlade ljude željne uspeha koji su se kao ja našli u preduzetničkim vodama. Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije prepoznao je važnost koju njihova pomoć ima u prevazilaženju izazova i pružanju podrške omladinskom preduzetništvu, pre svega kroz osnaživanje preduzetničkog duha, unapređenje znanja i veština koje svi mi posedujemo.

Živimo u vremenu digitalizacija i novih kanala komunikacije i poslovanja. Koliki je značaj i uticaj društvenih mreža u Vašem biznisu i da li društvene mreže doprinose boljem pozicioniranju na tržištu?

Od početka sam znala da će društvene mreže biti put kojim će hrana pripremljena od strane tima „Ančika keteringa“ doći do svakog konzumenta koji ju je prvobitno na kvalitetnim fotografijama video, a zatim probao i nama se rado vratio. Iz tog razloga se trudim da se posvetim i tom segmentu poslovanja i da naše proizvode promovišem na adekvatan način. Našim klijentima želim da kroz prikaze na društvenim mrežama dočaram postupak pripreme, zavodljivost mirisa i punoću ukusa svakog jela koje je sa velikom ljubavlju i posvećenošću svakodnevno pripremljeno u našoj kuhinji.

Za kraj. Da li imate neki savet, odnosno šta možete da poručite budućim mladim preduzetnicima?

Savet koji bih izdvojila kao najbitniji jeste da budu hrabri, da se otisnu na put ka svojim snovima ne plašeći se unapred potencijalnih poteškoća i neuspeha. Bitno je početi, nakon toga kockice se same uklapaju. Plivanje u preduzetničkim vodama nije jednostavno, ali vera u sebe je ključ svakog uspeha.

U nastavku serijala “Mladi preduzetnici” razgovaramo sa Lukom Zlatanovićem, generalnim menadžerom Junior Fam

Sa kakvim se izazovima i problemima mladi privrednici i preduzetnici susreću u poslovanju?

Mladi privrednici i preduzetnici se često suočavaju sa strahom od nepoznatog, finansijskim ulaganjima i manjkom podrške u poslovanju. Ovi izazovi mogu biti prepreke na putu ka uspehu, ali istovremeno predstavljaju prilike za učenje i rast.

Zbog čega se mladi odlučuju na pokretanje biznisa?

Ključni korak zbog cega sam se opredelio za preduzetništvo je moja porodica.  Moje mišljenje je da je porodica ključ svakog uspeha, kako u biznisu tako i na svakom životnom polju.

Pored toga, imao sam tu privilegiju da se oprobam u velikim korporacijama, i kroz to iskustvo naučim šta zapravo znači ''borba sa vetrenjačama''. Kultura u kojoj mišljenja zaposlenih često nisu bila uvažavana i određene promene neophodne za razvoj kompanije nisu bile implementirane su me naterale da se posvetim kreiranju ideje sa drugačijim pristupom, a to je osnivanje svoje firme čiju ću politiku i kulturu sam osnovati. Pored toga, vreme provedeno radeci za nekog (8-16 ili 9-17) definitivno nije dovoljno za ostvarivanje punog potencijala.

Da li je lako započeti biznis i kako se sistem odnosi prema početnicima u poslovanju?

Defitivno nije, ali vreme koje je uloženo svakog dana u rad, kako na sebi, tako i u biznis mala su cena za sreću i uspeh koji me očekuje!

Pokretanje biznisa može biti izazovno iz nekoliko razloga. Na primer, nedostatak inovacija na tržištu Srbije može otežati izdvajanje na konkurentnom tržištu. Takođe, uspostavljanje kontakta može biti teško posebno za mlade preduzetnike koji možda nemaju razvijenu mrežu poslovnih veza.

Osim toga, postoji i nedostatak podrške i resursa za nove poslovne poduhvate, što može dodatno otežati pokretanje biznisa. Sistem se često pokazuje kao nepovoljan prema početnicima u poslovanju, što zahteva dodatne napore i upornost kako bi se prevazišli izazovi i ostvario uspeh.

Da li postoji strah od neuspeha ili ste uspeli da se, kao mladi privrednici, dobro organizujete i pripremite za poslovanje.?

Kada je reč o strahu od neuspeha, kao mladi privrednici, svesni smo da su rizici deo poslovanja. Međutim, umesto da nas obeshrabri, koristimo taj strah kao motivaciju da budemo temeljni u planiranju i pripremi. To znači da pažljivo analiziramo tržište, konkurenciju, potrebe potrošača i moguće prepreke koje bi mogle da se pojave.

Takođe, radimo na razvoju naših veština i znanja kako bismo bili što bolje opremljeni za upravljanje poslom.Uspostavljanje sistema u firmi je ključno kako bismo efikasno upravljali svim aspektima poslovanja, uključujući finansije, marketing, operacije i upravljanje ljudskim resursima. Ovo nam pomaže da održimo organizovanost i jasnu viziju ciljeva koje želimo da postignemo.

Takođe bih izdvojio da je komunikacija sa mentorom veoma bitan segment u poslovanju kako bi se mladi preduzetnik dobro organizovao i spremio za poslovanje. Odnos sa mentorom bih Vam približio kao trku na maratonu gde Vaš mentor (u ovom slučaju trener) Vam tačno govori gde da usporite a gde da ubrzate.

Šta najviše znači mladim preduzetnicima koji su na početku realizacije svoje poslovne ideje?

Za mlade preduzetnike na početku realizacije svoje poslovne ideje, podrška porodice i prijatelja može biti od presudnog značaja. Ona im pruža emocionalnu podršku i ohrabrenje koje im je potrebno da prevaziđu izazove i ostvare svoje ciljeve.

Takođe, upornost i disciplina su ključne osobine koje mladi preduzetnici treba da razviju kako bi se nosili sa svim izazovima koji se mogu pojaviti na putu do uspeha. Dodatno, ali podjednako bitno, vera u obliku religije je takođe po meni ključan faktor.

Svesni ste da uspeh nikome nije zagarantovan pa ni mladim i početnicima u poslovanju. Isto tako, veliki broj preduzetnika ne može da ostane i svoj biznis drži profitabilnim. Šta je razlog tome?

S obzirom da pričamo o START UP kompanijama kao što je moja, nisam siguran da mogu da dam tačan odgovor, ali pokušaću.

Tačno je, uspeh nije zagarantovan nikom u poslovanju, a mnogi preduzetnici se suočavaju sa izazovima održavanja profitabilnosti svog biznisa. Razlozi za to mogu biti različiti, ali neki od glavnih uključuju:

• Loše postavljenje sistema kroz finansije i nedostatak adekvatnog upravljanja finansijama. Navedeni izazovi mogu dovesti kompaniju do problema kao što su nedostatak likvidnosti, neefikasno trošenje resursa i neprecizno planiranje budžeta. To može u korenu otežati održavanje profitabilnosti i dugoročni uspeh poslovanja. 

• Sumnje u samog sebe. Nedostatak samopouzdanja može ograničiti preduzetnika u donošenju hrabrih odluka, inovativnom razmišljanju i preuzimanju rizika koji su ponekad neophodni za uspeh. Svi ovi faktori mogu imati negativan uticaj na poslovanje mladih i početnih preduzetnika, ali uz odgovarajuće obrazovanje, podršku i spremnost na učenje iz grešaka, moguće je prevazići ove izazove i izgraditi uspešan poslovni poduhvat.

Sa jedne strane sami ste svoj šef i odgovornost Vam je veća, jer odluke koje donosite direktno utiče na Vaše poslovanje i nije situacija ista, kao i kad ste zaposleni kod nekog poslodavca. Da li su to neki od razloga zbog čega ste se odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa?

Da, to su definitivno neki od razloga zbog kog sam se odlučio za pokretanje sopstvenog biznisa. Kao preduzetnik, imate veću autonomiju i kontrolu nad svojim poslovanjem, što Vam omogućava da donosite odluke koje najbolje odgovaraju Vašim ciljevima i vrednostima. Ali ako bih mogao da posavetujem mlade buduće preduzetnike, definitivno bih im preporučio da prodju i kroz korporativan put.

Koje institucije su finansijska i nefansijska podrška mladim i početnicima u poslovanju?

Ja nisam imao iskustva ni sa jednom institucijom, ali kroz poslovanje i istraživanje sam shvatio da ima dosta kvalitetnih institucija koje definitivno treba iskoristiti pogotovo mladi na početku. Erasmus, PKS i NSZ, su institucije pružaju različite programe, resurse i mogućnosti finansijske podrške, obuke, mentorstva i umrežavanja.

Kakvo je Vaše iskustvo sa Privrednom komorom Srbije, sektorom preduzetništva i sekcijom mladih preduzetnika?

Iako sam nov član u sekciji za mlade preduzetnike. istakao bih ogroman potencijal mojih kolega, podršku od strane PKS i umrežavanje sa ambicioznim ljudima.

PKS pruža širok spekar usluga i resursa preuzetnicima, uključujući poslovno savetovanje, obuke i edukacije, što je takođe potrebno svim mladim preduzetnicima.

Živimo u vremenu digitalizacije i novih kanala komunikacije i poslovanja. Koliki je značaj i uticaj društvenih mreža u Vašem biznisu i da li društvene mreže doprinose boljem pozicioniranjem na tržištu?

Digitalizacija/internet je po mom mišljenju "dobar sluga loš gospodar", ali definitivno društvene mreže mogu da Vam obrnu ceo koncept poslovanja ukoliko ih dobro iskoristite. Prisutnost digitalizacije je sve veća usled brzog rasta tehnološke industrije i ne vidi im se granica.

Za kraj. Da li imate neki savet, odnosno sta možete da poručite budućim mladim preduzenicima?

Moj savet je da počnete što pre. Uz veliki rizik je velika nagrada!

Budite uporni i nemojte da Vas intresuju komentari drugih ljudi.

Za kraj, što bi rekao Dzoni Štulic: ''Da sam razmišljao kome bi se svidele moje pesme, ne bih napisao nijednu''.

„Kozmetički salon na točkovima“, inovacija Snežane Borjan, domaće preduzetnice u srpskoj frizersko-kozmetičkoj industriji, predstavljen je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) s ciljem podizanja svesti o značaju ženskog inovativnog preduzetništva i omogućavanja pristupa kozmetičkim uslugama licima koja su iz bilo kojih razloga ograničena u kretanju.

Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva PKS istakla je da Komora snažno podržava preduzetnice, posebno insistirajući na podršci inovacijama u njihovom poslovanju.

„Ovo je inovacija u industriji i nešto što možemo po prvi put da vidimo u Srbiji, regionu, i ovom delu Evrope“, rekla je Simanić.

Najavila je da će preduzetnica Snežana Borjan u narednom periodu, u okviru Sekcije za žensko preduzetništvo, biti na čelu tima koji okuplja žene preduzetnice i privrednice iz frizersko-kozmetičke industrije.

U Srbiji posluje trećina preduzeća i preduzetničkih radnji koji su u vlasništvu žena, navela je Simanić:

„Sigurna sam da ćemo u narednom periodu ovakvim aktivnostima podstaći što veći broj naših žena da uđu u preduzetničke vode i da započnu sopsteveni posao“.

Snežana Borjan, preduzetnica i vlasnica kozmetičkog salona Royal SB, kaže da je projektu „Kozmetičkog salona na točkovima“ prethodio dugotrajan rad.

„Pokretni kozmetički salon Royal SB je projekat koji će pomoći svim ženama da budu negovane i lepe, a da to ne bude luksuz za njih. Danas se, takođe, sređuju sve više i muškarci i pokretni kozmetički salon je sjajan i za njih. Salon je i dobra biznis investicija, moći će da se koristi za snimanje filmova, modnu industriju, revije, jutjubere...“, navela je Borjan.

Ističe da je pored navedenog, najviše raduje to što pokretni kozmetički salon ima humani karakter, jer postoji mnogo ljudi u Srbiji i regionu koji imaju ograničenu mogućnost kretanja, te će ovaj „salon na točkovima“, kaže, imati i humanitarnu notu, odnosno, moći će da dođe do svih onih kojima je neophodan.

Vesna Dedić, vlasnik izdavačke kuće „Dedić“ objašnjava da je važno da se istakne, da kada je reč o uspešnoj ženi, koliko je u stvari u poslovni uspeh uloženo znanja i sposobnosti, te naglasila značaj humanitarne note projekta.

Nakon prezentacije „Kozmetičkog salona na točkovima“ u PKS je održan koktel za predstavnike poslovne zajednice i javnog života.