Čitav svet je s nestrpljenjem iščekivao odluku SEC-a (američke komisije za hartije od vrednosti) da li će prvi Bitkoin ETF biti odobreni ili neće. Posle 10 godina od podnošenja prvih zahteva, desetog januara 2024. godine desio se istorijski dan za industriju digitalne imovine. Doneta je odluka da svih 11 zahteva budu odobreni. Tržište je reagovalo pozitivno, te je već prvog dana ostvaren promet Bitkoin ETF-ova u vrednosti od preko 4 milijarde dolara.
Ovakav potez regulatornog organa na najrazvijenijem tržištu kapitala predstavlja nesumnjivo pozitivan korak za čitavu industriju. Razloga je više. Kao najznačajnije izdvojili bi veći priliv novca ne samo u Bitkoin putem ETF-a, već pre svega u čitavu industriju digitalne imovine, što znači više projekata, više upotrebe digitalne imovine u poslovanju kompanija (tokenizacija Real World Asset-a), izgradnja tehnološke infrastrukture, prelazak visoko kvalifikovane radne snage u industriju digitalne imovine, veća pozornost i zastupljenost digitalne imovine i blokčejn tehnologije u medijima, itd. Ipak, pored svih značajnih posledica odobrenja Bitkoin ETF-a, dok se prašina još nije u potpunosti slegla, valjalo bi skrenuti pažnju na nekoliko posledica ovakve odluke o kojima se dosad nije mnogo pričalo. Ali pre toga, kratko podsećanje šta je to Bitkoin i zašto je čitava ideja ETF-a kao finansijskog proizvoda u suprotnosti sa duhom Bitkoina.
Bitkoin je digitalna, decentralizovana kriptovaluta. Omogućava brz, anoniman i transparentan prenos vrednosti između pojedinaca. Njegova količina je ograničena na 21 milion jedinica i nastaje u procesu zvanom rudarenje. Bitkoin je i osmišljen kako bi rešio problem dvostruke potrošnje digitalne valute i delovao kao registar svih transakcija unutar mreže. Svaka osoba koja vrši transakciju Bitkoinom deluje kao čvor u mreži, registrujući transakciju na Bitkoin blokčejnu. Ovo ga čini decentralizovanim, jer nije potrebno centralno ovlašćenje da bi transakcija bila zabeležena, već to može učiniti svaki član mreže ako je prethodno ostvaren konsenzus da se ta transakcija i desila, čime se efektivno neutrališe potreba za posrednikom.
Šta je ETF? To je finansijski proizvod koji će pratiti određeni indeks[1], sektor, robu ili drugu imovinu i koji se može kupiti ili prodati na berzi na isti način kao i obične akcije. ETF može biti strukturiran tako da prati bilo šta, od cene pojedinačne robe do velike i raznovrsne kolekcije hartija od vrednosti. Upravo tako se još pre desetak godina rodila ideja da se kreira Bitkoin ETF koji će pratiti cenu Bitkoina i kojim će se moći trgovati na regulisanim berzama hartija od vrednosti. Bitkoin ETF se najčešće vezuje za ulazak novca institucionalnih investitora u kripto koji do sada nije bio moguć iz najmanje 2 razloga. Prvi, je da institucionalni investitori (kao i često oni koji upravljaju njihovim novcem) ne mogu ulagati u kriptovalute, direktno ili indirektno bez odgovarajućeg pravnog okvira. A regulisani finansijski proizvod poput Bitkoin ETF-a odobren od strane SEC-a ispunjava taj uslov. Drugo, institucionalni investitori imaju problem sa čuvanjem kriptovaluta usled tehničkih rizika koji žele da prepuste profesionalcu.
Čini se da su u iščekivanju odobrenja, ali i nakon svi bili fokusirani na pozitivne promene, dok su potencijalne negativne implikacije bivale zanemarene. I to pogotovo one dugoročne. Naime, najveća snaga Bitkoina se sastoji upravo u tome da svako može da drži Bitkoin i da bude sopstvena banka, valuta i platni sistem, bez mogućnosti da iko moze da suspenduje transakciju, zamrzne Bitkoine itd. Ovde je potrebno zastati i naglasiti značaj prethodne rečenice. Bitkoin je jedina imovina (asset) za koji nije potreban depozitar (eng. custody). Drugim rečima, novac koji držite na računu, hartije od vrednosti koje držite u centralnom registru, nepokretnost koju posedujete, zlato koje držite u trezoru itd. na kraju dana nisu zapravo vaši. Kako je to moguće? Novac i hartije od vrednosti mogu da nestanu jednim klikom, dok je za pokretne i nepokretne stvari potrebno uložiti malo više napora, ali je i dalje relativno jednostavno. Znamo šta se desilo 1945. godine sa imovinom „narodnih neprijatelja.“ U slučaju samostalnog čuvanja Bitkoina na uređaju veličine USB-a (digitalni novčanik) uz poznavanje seed phase (najčešće skup od 12 reči) oduzimanje imovine politički ili društveno nepodobnim subjektima je neuporedivo teže. Plus nema nikakve razlike da li Bitkoni koji se drže[2] na novčaniku vrede 100 dolara ili 100 milijardi dolara.
Zahvaljujući odobrenju Bitkoin ETF-ova BlackRock-u i drugim finansijskim posrednicima je dozvoljeno da na osnovu Bitkoina izdaju finansijske proizvode koje je moguće kupovati za FIAT valute, pri čemu njihovi imaoci ne poseduju Bitkoin, vec poseduju finansijski proizvod koji je izdat na osnovu Bitkoina. Drugim rečima imalac Bitkoin ETF-a poseduje pravo da u svakom momentu svoj ETF unovči za FIAT valutu. On ne može odlučiti da nekome pošalje svoje Bitkoine na osnovu kojih je izdat njegov ETF, već može preneti/unovčiti samo ETF, dok se Bitkoini koji se nalaze na blokčejnu, nalaze u vlasništvu BlackRock-a i ostalih izdavalaca ETF-ova.
Spremite se da stvari postanu jos zanimljivije, jer iz domena finansijskih trzišta prelazimo na teren teorija zavere. Šta ukoliko su gospodari svetskog finansijskog sistema (koji stoje iza bankarskog sistema i centralnih banaka) kasno shvatili istinski značaj i snagu Bitkoina u svetu u kome se novac vec decenijama kreira iz ničega i gde je svaki cent koji se nalazi na računu moguće zamrznuti klikom dugmeta? Prisetimo se da su najvećoj nuklearnoj sili zamrznute devizne rezerve u vrednosti od 300 milijardi dolara. Šta mogu da očekuju oni manje snažni?! Bez želje da ulazimo u geopolitička razmatranja, pretpostavimo da žele da se obračunaju sa Bitkoinom jer im kvari poredak i igru kojom dominiraju. Dodajmo i to da je Bitkoin narastao do trzišne kapitalizacije od 900 milijardi dolara i da ga svaki stoti stanovnik Zemlje koristi, odnosno da ga je koristio. Na raspolaganju bi imali nekoliko opcija. Prva je da se donese regulativa po kojoj bi zabranili držanje i prenos Bitkoina. Ovakav scenario nije bio izgledan, prevashodno usled nemogućnosti realizacije. Jedini način da se Bitkoin potpuno onemogući bio bi isključenje struje i interneta sto nije izvodljiva opcija. Druga opcija bi bila računarski napad na samu Bitkoin mrežu, koji zasigurno ne bi uspeo iz razloga sto je Bitkoin mreža sastavljena od desetina hiljada računara čija kombinovana procesorska snaga uveliko nadmašuje snagu bilo kog superkompjutera. Navedeni način je u teoriji moguć, ali bi troškovi bili nezamislivi. Treći nacin bi bio daleko podmukliji i ne bi podrazumevao otvorenu borbu, vec prefriganost i lukavstvo.
Šta ukoliko bi spomenuti gospodari svetskog finansijskog sistema odlučili da zahvaljujući “neograničenim” količinama novca koje poseduju u tajnosti kupe značajan deo Bitkoina u opticaju. Prisetimo se da od ukupne količine Bitkoina koja će ikada postojati (21 milion) zahvaljujući gubitku privatnih ključeva, po kredibilnim procenama između 4 i 6 miliona Bitkoina, što predstavlja četvrtinu ukupne ponude Bitkoina trajno izgubljeno. Tehnički oni se nalaze na blokčejnu, ali njima nije moguće raspolagati. Naravno, ovakav proces bi morao trajati godinama kako ne bi došlo do prevelikih šokova na trzištu izazvanih ogromnim kupovnim nalozima i kako se ne bi skrenula pažnja. Ipak, nakon što prikupe dovoljnu količinu Bitkoina, sledeći logičan potez bi mogao biti izdavanje finansijskog proizvoda na osnovu Bitkoina. Najveći broj investitora (bili oni fizička ili pravna lica) na kraju dana želi Bitkoin ne zato što žele da imaju sredstvo čije transakcije se ne mogu zamrznuti ili sredstva blokirati, odnosno oduzeti, već zapravo želi asset kome će vrednost rasti. A u čemu se meri vrednost rasta svakog aseta, uključujući i Bitkoin? Pa upravo u FIAT novcu, glavnom simbolu finansijskog sistema. Istog onog sistema na čijim ruševinama je daleke 2008. godine stvoren Bitkoin. Na ovaj krajnje maestralan način bi izvorni Bitkoin sa svim svojim atributima putem fine predstave bio istrgnut iz ruku običnih ljudi. Umesto toga ljudi bi dobili poznati i regulisani finansijski proizvod koji izdaju renomirane finansijske institucije. Nema potrebe za korišćenjem komplikovanih digitalnih novčanika, beleženjem seed phase, pravljenjem kopija itd. Dovoljno je samo uplatiti novac na račun BlackRock-a koji će se umesto vas starati o vašim Bitkonima, a vi ćete se kako vrednost Bitkoina raste bogatiti. Čini se da idilu kvari samo jedan sitan detalj, a to je prosta, ali ne tako prijatna činjenica da Bitkoini na osnovu kojih postajete bogatiji i bogatiji, nisu nijednog momenta vaši. Vi niste ti koji imaju kontrolu nad njima, već BlackRock i drugi izdavaoci. A svi znamo možda i najpoznatiju frazu u kripto svetu: “Not your keys, not your coins”.
Možda će ovo nekome zvučati kao teorija zavere. Takve bi podsetili na ukidanje zlatnog standarda dolara 1971. godine (mnoge države uključujući Francusku su pokušale da zamene dolare za zlato, ali nisu uspeli) kao i na oduzmanje zlata građana pod pretnjom odlaska u zatvor sa ciljem saniranja posledica Velike Depresije u SAD. Dodajmo ovome i bezbrojne primere zabrane povlačenja depozita iz banaka. Čini se da u slučaju Bitkoina ovakve mere zasad neće biti potrebne. Za one koji ne veruju u zavere, Bitkoin ETF će pak zvučati kao prilika koju Wall Street ne sme propustiti. Ipak je Bitkoin za 12 godina od ispod jednog dolara porastao na 69.000 dolara, čime je nekoliko desetina puta nadmašio i S&P 500 ili zlato. Verovatno da je istina između ova 2 stanovišta negde između. Ostavljamo čitaocu da sam dođe do svoje verzije istine.
Da ne zaboravimo da ce BlackRock pored kontrole nad Bitkonima (zahvaljujući vašem novcu) zaraditi i provizije na držanje, odnosno čuvanje Bitkoina. Čini se da BlackRock ne može biti na gubitku ni u jednom slučaju. Da li ste možda vi na gubitku?
* Navedeni stavovi predstavljaju otvorena razmišljanja autora i kao takvi ne predstavljaju nikakav poziv na akciju ili nametanje sopstvenog stava, već nude jedan malo drugačiji pogled na jedan od najvažnijih događaja u industriji digitalne imovine od njenog nastanka. Na čitaocu je da kritički i sa promišljanjem pristupi tekstu i sam formira svoj stav.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Bogdan Vujović, pravni stručnjak za digitalnu imovinu, BCAS – Crypto Assets Regulation
[1] Najpoznatiji indeks na svetskim berzama je definitivno S&P 500 koji predstavlja indeks 500 najvećih američkih kompanija. Drugim rečima, umesto da investitor uloži u svih 500 kompanija koje su predstavljene u S&P 500, što bi bilo jako teško, nepraktično, ali i rizično, investitorima se daje opcija da ulaganjem u indeks S&P 500 praktično prate performanse kompanija iz indeksa bez potrebe da ulažu u svaku od njih ponaosob. O uspehu S&P 500 indeksa, ali i američke ekonomije u celini, svedoči činjenica da je istorijski posmatrano prinos na S&P 500 iznosio između 9 i 10% godišnje.
[2] Ovde je potrebno malo tehničko pojašnjenje. Naime, Bitkoini se tehnički ne drže na digitalnom novčaniku, već privatni ključevi kojima se pristupa Bitkoinima, dok se sami Bitkoini nalaze na blokčejnu.
