U vremenu brzog načina života, brojnih obaveza i neizvesnosti koje donosi svakodnevica, sve više žena razmišlja o tome kako da obezbedi veću sigurnost za sebe, svoju porodicu i budućnost svoje dece.

Finansijska stabilnost, zdravstvena zaštita i dugoročno planiranje danas predstavljaju važan deo odgovornog odnosa prema budućnosti, zbog čega životno i privatno zdravstveno osiguranje postaju tema od sve većeg značaja.

Zašto je važno planirati na vreme?

Sigurnost porodice – životno osiguranje može predstavljati važan oblik finansijske zaštite i podrške porodici, ali i način planske štednje za budućnost.

Brži pristup zdravstvenim uslugama – privatno zdravstveno osiguranje omogućava lakši i efikasniji pristup pregledima, dijagnostici i lečenju, što mnogim porodicama danas predstavlja značajnu sigurnost.

Planiranje budućnosti dece i penzije – dugoročna finansijska organizacija može doprineti većoj stabilnosti i sigurnijem planiranju budućih životnih etapa.

Sigurnost zaposlenih žena i porodica – sve više kompanija uvodi dodatne benefite poput kolektivnog zdravstvenog i životnog osiguranja, pružajući zaposlenima veću sigurnost i podršku.

Značaj finansijske pismenosti

Mnogi ljudi o finansijskoj zaštiti počinju da razmišljaju tek kada se suoče sa neočekivanim životnim situacijama ili dodatnim troškovima. Upravo zbog toga je važno pravovremeno informisanje i savetovanje koje može pomoći u donošenju kvalitetnih i dugoročnih odluka.

Ne postoji jedno univerzalno rešenje, jer potrebe svake osobe, porodice ili kompanije mogu biti različite.

Odgovorno planiranje budućnosti

Savremeni način života sve više ukazuje na potrebu da se o finansijskoj i zdravstvenoj sigurnosti razmišlja na vreme. Dobra organizacija i pravilno planiranje mogu doprineti većem osećaju sigurnosti, stabilnosti i bezbrižnijoj budućnosti.

Besplatne konsultacije i informacije

Ukoliko želite više informacija o:

• životnom osiguranju

• privatnom zdravstvenom osiguranju

• štednji za decu ili penziju

• zaštiti zaposlenih i poslovanja

na raspolaganju su besplatne konsultacije i informativni razgovori u cilju pronalaska rešenja prilagođenih Vašim potrebama i mogućnostima.

Više informacija možete dobiti od Aleksandre Marković iz kompanije Wiener Städtische osiguranje a.d. Beograd, članice Vienna Insurance Group, putem elektronske pošte i LinkedIna.

* Ovaj tekst je originalno objavljen na LAWLife portalu za pravo i privredu

Šta znači prevremena otplata kredita

Prevremena otplata kredita za mnoge građane predstavlja način da smanje finansijski pritisak i dugoročno uštede na kamatama. Međutim, odluka da ranije vratite kredit nije uvek jednostavna, jer zavisi od visine kamate, preostalog perioda otplate, mogućih bankarskih naknada i alternativnih načina ulaganja novca.

U pojedinim slučajevima prevremena otplata može doneti značajnu finansijsku korist, dok u drugim situacijama novac može biti isplativije usmeriti u investicije ili štednju sa većim prinosom.

Osnovna logika prevremene otplate

Prevremena otplata kredita često zvuči kao jednostavna odluka: imate višak novca i želite da smanjite dug. Međutim, iza te odluke krije se nekoliko finansijskih scenarija koji mogu značajno uticati na vašu ukupnu uštedu.

U praksi, kada uplatite veći iznos pre roka, smanjujete glavnicu kredita i time direktno utičete na iznos kamate koju ćete platiti do kraja otplate. Ključno pitanje tada postaje: da li želite manju mesečnu ratu ili kraći period otplate?

Manja rata ili kraći rok otplate

Smanjenje rate donosi trenutno olakšanje za kućni budžet, ali ukupna ušteda na kamati je manja. Sa druge strane, skraćenje roka otplate predstavlja finansijski efikasniju opciju: dug se brže zatvara, a ukupno plaćena kamata može biti značajno niža.

Potpuna prevremena otplata i troškovi

Potpuna prevremena otplata ide korak dalje: zatvarate kredit u celosti i izbegavate buduće kamate. Ipak, važno je obratiti pažnju na moguće troškove, jer banke u određenim slučajevima imaju pravo da naplate proviziju za prevremenu otplatu, u skladu sa zakonskim okvirima.

Zakon u Republici Srbiji štiti klijente do određene granice, do 1.200.000 dinara godišnje prevremene otplate, banka ne može naplatiti proviziju. Iznad tog iznosa, naknade su ograničene, ali ipak mogu uticati na konačnu računicu.

Kada je vreme ključno

Još jedna važna stvar je tajming. Najveći efekat postiže se u ranim godinama otplate, kada najveći deo mesečne rate odlazi na kamatu, a ne na glavnicu. Upravo tada svaka dodatna uplata pravi najveću razliku.

Kada prevremena otplata možda nije najbolja odluka

Na kraju, odluka nije univerzalna. U nekim slučajevima, posebno ako imate pristup investicijama sa većim prinosom od kamatne stope kredita, može biti isplativije novac usmeriti tamo umesto u prevremenu otplatu.

Umesto zaključka

Zato je najbolji pristup računica. Ne samo koliko možete da uštedite, već i šta propuštate ako taj novac uložite negde drugde.

Ovaj tekst predstavlja stav autora i ne predstavlja pravni savet. Stavovi izneti u tekstu ne moraju nužno odražavati uređivačku politiku portala.

Autor: Novčanik

Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.

Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.

Ako šaljete novac porodici u inostranstvu, plaćate online usluge iz Evropske unije ili sarađujete sa klijentima iz Evrope dobra vest stiže iz Banca Intesa.

Banka je uspešno započela realizaciju SEPA plaćanja, sistema koji omogućava jednostavnije, brže i višestruko povoljnije transfere u evrima prema više od 40 evropskih zemalja.

Najvažnija vest za korisnike jeste da troškovi međunarodnih transfera mogu biti niži i do 80 procenata u odnosu na dosadašnje devizne transfere. To znači manje novca izgubljenog na bankarske naknade, a više novca tamo gde je zaista potreban.

Već prvog dana primene novog sistema realizovano je preko 700 transakcija, što pokazuje da SEPA sistem funkcioniše stabilno i odmah u punom kapacitetu.

Za mnoge žene koje rade sa inostranim klijentima, vode male biznise, šalju novac deci na studijama ili često putuju, ovakva promena može značiti veliku uštedu na mesečnom nivou.

SEPA zona obuhvata zemlje Evropske unije, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo i veliki deo regiona, pa će svakodnevna finansijska komunikacija sa Evropom sada biti znatno jednostavnija.

Banca Intesa, koja već 18 godina zauzima vodeću poziciju na tržištu Srbije, ovim potezom dodatno potvrđuje fokus na modernim finansijskim uslugama i potrebama savremenih korisnika.

Pitanje: Čitajući finansijske izveštaje, naišli smo na podatak da firme jedna drugoj pozajmljuju novac. Nekada je reč o povezanim pravnim licima, a nekada samo o nekoj vrsti poslovnih partnera. Da li postoji bilo kakva procena koliko je to vanbankarsko tržište pozajmica? Da li bi bilo ko bio zadužen da ga kontroliše ili je to jednostavno prepušteno samim firmama?

Odgovor: U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i posebnim zakonima kojima se uređuju poslovanje banaka i pružanje platnih usluga, u nadležnosti Narodne banke Srbije je, između ostalog, nadzor nad bankama koje su ovlašćene da se bave kreditiranjem, kao i nadzor nad platnim institucijama i institucijama elektronskog novca koje pružaju platne usluge i izdaju elektronski novac, a koje, pod određenim uslovima, u okviru tih usluga mogu davati kredite radi izvršavanja platnih transakcija. Navedenim zakonima Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire lica koja povremeno daju pozajmice (koja se, dakle, ne bave kreditiranjem), niti lica koja eventualno posreduju u davanju pozajmica.

S tim u vezi, sa aspekta delokruga Narodne banke Srbije, ukazujemo na razlikovanje pojmova kredit i zajam (pozajmica), koje proizlazi iz Zakona o obligacionim odnosima, koji kao dva posebna imenovana ugovora poznaje ugovor o zajmu, koji može zaključiti bilo koji zajmodavac, i ugovor o kreditu, koji može zaključiti isključivo banka ili drugo zakonom ovlašćeno lice u svojstvu davaoca kredita.

Ovo razlikovanje ima značaj sa aspekta (ne)dozvoljenosti bavljenja kreditiranjem ili pozajmljivanjem novca (u smislu stavljanja novca na raspolaganje nekom licu na određeni rok uz obavezu tog lica da vrati pozajmljeni novac s kamatom). Naime, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu (i zaključi ugovor o zajmu, kojim će ugovoriti i naplatu kamate), ali je bavljenje kreditiranjem (ili pozajmljivanjem novca uz kamatu), uključujući i pozajmice između pravnih lica, ne samo zabranjeno već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s građanima ili drugim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje. Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, a ne ugovor o kreditu, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu. Dodatna indicija koja može ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice bave pozajmljivanjem novca, tj. nedozvoljenim kreditiranjem jeste i činjenica da sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru.

Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora. Saglasno važećim propisima, u Republici Srbiji obavljanjem kreditnih poslova, kao delatnošću, mogu se baviti banke, ispunjenjem uslova propisanih odredbama Zakona o bankama. Zakonom je predviđeno da se davanjem kredita, izuzev banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije) ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita (npr. platne institucije i institucije elektronskog novca, a radi izvršavanja platnih transakcija. Štaviše, bavljenje davanjem kredita bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, odnosno bez zakonskog ovlašćenja predstavlja krivično delo, odnosno fizička lica, preduzetnici i pravna lica koja se bave davanjem kredita bez dozvole Narodne banke Srbije čine krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora.

Ističemo i da pravna lica za čije osnivanje nije neophodna dozvola posebnog nadležnog organa vrše registraciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i bave se delatnostima za koje su registrovana. S obzirom na to da Narodna banka Srbije takvim pravnim licima nije izdala dozvolu za rad, ne može biti ni nadležna za kontrolu njihovog poslovanja, jer na to nije ovlašćena propisima koji određuju njene nadležnosti. Poslovanje takvih pravnih lica kontrolišu različiti organi u zavisnosti od delatnosti za koje je konkretno pravno lice registrovano.

Imajući u vidu navedeno, Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire pravna lica koja nisu u njenoj nadležnosti, niti za pitanja u vezi sa ugovorom o zajmu koji ta pravna lica zaključuju.

Ukoliko vas zanimaju detaljni pravni saveti i stručna tumačenja zakona, više korisnih tekstova možete pronaći na LAWLife portalu za pravo i privredu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Navedeni tekst, u formi pitanja i odgovora, preuzet je sa zvanične internet prezentacije Narodne banke Srbije.

Klijenti ALTA banke će prvi u zemlji osetiti benefite jedinstvenog evropskog platnog prostora zahvaljujući uvođenju SEPA standarda. Srbija je zvanično zakoračila u novu eru finansijske integracije sa Evropom, a ALTA banka se pozicionirala kao apsolutni lider ovog procesa. Kao prva finansijska institucija na našem tržištu koja je dobila saglasnost za uvođenje SEPA (Single Euro Payments Area) standarda, ALTA banka još jednom potvrđuje svoju viziju moderne, digitalno orijentisane banke.

Šta SEPA znači za vaš novčanik?

Ovaj strateški korak predstavlja istorijsku prekretnicu za srpski bankarski sektor, jer za klijente ALTA banke implementacija SEPA protokola u praksi znači brisanje barijera u poslovanju sa Evropom. Nova era prekograničnog plaćanja donosi uštede pre svega kroz značajno smanjenje provizija I troškova transakcija u evrima ka zemljama članicama SEPA zone. Ova pogodnost omogućava klijentima da plaćanja obavljaju pod istim uslovima u svih 27 zemalja članica Evropske unije, kao I u drugim državama koje pripadaju ovom sistemu.

Pored finansijskih benefita, klijenti mogu da računaju I na maksimalnu brzinu, da novac do primaoca stiže u najkraćem mogućem roku, često I istog dana, zahvaljujući potpunom eliminisanju suvišnih posrednika. Čitav rocess je osmišljen tako da pruži maksimalnu jednostavnost I sigurnost, koristeći jedinstveni IBAN standard uz najviše evropske protokole zaštite podataka.

Snažna podrška domaćoj privredi

Činjenica da je ALTA banka prva dobila potvrdu za uvođenje ovog sistema rezultat je kontinuiranog ulaganja u digitalizaciju i infrastrukturu. Banka na ovaj način direktno podržava domaću privredu, olakšavajući izvoznicima, malim preduzećima, ali i fizičkim licima pristup evropskom tržištu pod uslovima koji važe unutar EU.

“Ponosni smo što smo među prvim bankama u Srbiji koje su dobile saglasnost i koje klijentima otvaraju vrata SEPA sistema. Naš cilj je da bankarstvo učinimo jednostavnim, brzim i dostupnim, a ovo je ključni korak u tom pravcu“, poručuju iz ALTA banke.

Prilagođavanje SEPA standardima nije samo tehničko unapređenje, već jasna poruka klijentima da je njihova banka spremna za globalnu utakmicu i da potrebe klijenata uvek stavlja na prvo mesto.

Sve banke u Republici Srbiji koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, u skladu s propisanim rokovima – do 15. septembra 2025. godine objavile su svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara (odnosno više od toga u skladu s poslovnom odlukom banke).

Predmetni krediti obuhvataju dinarske potrošačke i gotovinske kredite do 1.000.000 dinara (odnosno više od toga u skladu s poslovnom odlukom banke), kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u toj banci bez ograničenja iznosa, posebne dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima uz uključeno životno osiguranje, kao i stambene kredite namenjene kupovini prve stambene nepokretnosti.

Ponude, koje su sada dostupne na internet prezentacijama svih banaka koje odobravaju ove kredite, sadrže povoljnije uslove kreditiranja u odnosu na standardnu ponudu konkretne banke, uključujući niže kamatne stope i neplaćanje naknada za obradu kreditnih zahteva, s ciljem povećanja dostupnosti finansijskih usluga za građane s nižim primanjima.

Pored toga, kompletan spisak ovih ponuda objavljen je na zvaničnom sajtu Narodne banke Srbije, na linku. Na ovaj način, građani imaju jednostavan i transparentan pristup informacijama o povoljnijim kreditnim proizvodima. 

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati primenu ovih mera i efekte na bankarski sektor i životni standard građana radi očuvanja finansijske stabilnosti i unapređenja pristupačnosti bankarskih usluga za sve kategorije stanovništva.

Da li je kriza?

Da li je ikada prestala?

Da li je u rastućem trendu, ali uvek iznad nivoa stabilnosti i mirnog sna?

Recimo da su sva tri odgovora potvrdna, i da svako oseća neke posledice „na svojoj koži“. Ko koliko toleriše, pitanje je akumuliranih sredstava, neraspoređene dobiti, osetljivosti industrije na fluktuacije u privredi.

Kako nam faktoring posao može pomoći u prevazilaženju izazova koje nosi kriza i šta je on zapravo?

Faktoring je finansijska usluga otkupa nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji (prodaji robe ili usluga) u zemlji i inostranstvu.

Generalnim ugovorom uspostavlja se poslovna saradnja između Ustupioca koji ima nameru da prodaje svoja kratkoročna, nedospela, novčana potraživanja nastala na osnovu ugovora o prodaji robe i/ili pružanju usluga, zaključenih između Ustupioca, kao poverioca potraživanja i drugog pravnog lica ili preduzetnika, kao dužnika potraživanja i Faktora koji namerava da kupuje Ustupiočeva Potraživanja, pod uslovima iz Generalnog ugovora.

Na osnovu upućivanih zahteva za otkup potraživanja zaključuju se pojedinačni ugovori o faktoringu.

 
Obrnuti faktoring je posebna vrsta faktoring posla u kojem faktoring kuća preuzimanjem faktura od dužnika preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima.

Generalnim ugovorom uspostavlja se poslovna saradnja između Dužnika i Faktora koji će preuzimanjem faktura od Dužnika, preuzimati njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima njegovih kratkoročnih, nedospelih, novčanih dugovanja nastalih na osnovu ugovora o prodaji robe i/ili pružanju usluga, zaključenih između Dužnika i drugih pravnih lica ili preduzetnika, kao poverioca potraživanja uz pravo naplate Faktora od Dužnika, pod uslovima iz ovog Generalnog ugovora.

Osnovne smernice za korišenje faktoring usluge:

• Faktoring posao se planira;
• Koristi se u momentima ugrožene likvidnosti;
• I u procenjenim okolnostima lošeg cash flow-a;
• Onda kada prebrzo rastete;
• I želite da investirate;
• Ali ne želite da čekate naplatu fakture 60 dana;
• I ponudite dužnicima mogućnost plaćanja na rate;
• Čime direktno utičete na rast svoje prodaje;
• A ujedno se prema svojim obavezama osećate odgovorno i izmirujete ih na vreme ili pre vremena;
• A svoje obaveze prema faktoring kući plaćete iz delova;
• I sve navedno u fleksibilnim uslovima i u kratkom roku;
• A da se kreditno ne zadužujete niti opterećujete svoje bilanse;
• Nema traga u kreditnom birou.

Da li se koristi samo u kriznim situacijama? Svakako da ne. Faktoring posao je moćan alat uspešnih bizisa!

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Smiljana Tirić, direktor Pomax faktoring doo Beograd

Faktoring kao finansijski alat za energetsku tranziciju, koji kompanije koriste u periodima neizvesne ili neujednačne likvidnosti, kao i u projektima koji su kapitalno intenzivni, kao što je energetika, i traju duže od jedne fakture, stiče s pravom status poželjnog dugoročnog modela finansiranja za stabilan i održiv rast biznisa.

Finansijski modeli po osnovu kojih se podržava sektor energetike predstavlja skup svih vrsta faktoring posla koji se definišu Zakonom. Osnovni model je direktni faktoring kao finansijska usluga otkupa nedospelog ili budućeg kraktoročnog novčanog potraživanja nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji u zemlji i inostranstvu. Kao podmodeli primenjivi u praksi javljaju se još i međunarodni direktni faktoring, projektno finansiranje i budući faktoring. Obrnuti faktoring kao finansijska usluga preuzimanja obaveza plaćanja dužnikovih obaveza prema poveriocima, nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji, takođe pruža spektar mogućnosti za primenu u praksi, kako kroz međunarodni obrnuti faktoring tako i kroz projektno finansiranje.

Faktoring posao predstavlja brz i fleksibilan model finansiranja u „zelenim projektima“ koji dovodi do ubrzavanja likvidnosti i kao takav primenjiv je u svim komercijalnim energetskim projektima koje prate definisani ugovorni odnosi. Faktoring se koristi u situacijama kada želite da upravljate svojim cash flow-om, investirate, prebrzo rastete, imate potrebe za kontinuiranim finansiranjem, želite da izmirujete svoje obaveze na vreme ili pre vremena i time osigurate finansijsku stabilnost svoje kompanije.

Energetika kao grana u kojoj su projekti dugoročni, izvori finansiranja moraju biti pravovremeno obezbeđeni, konstantni, pažljivo osmišljeni i tako sam faktoring posao mora biti planiran.

Zelena energija pokreće budućnost. Faktoring finansira njenu sadašnjost! 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Smiljana Tirić, direktor Pomax faktoring doo Beograd

Od od 4. jula primenjuje se nova Odluka o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, odnosno putarina navelo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

U saopštenju se navodi da je u skladu sa redovnim godišnjim aktivnostima izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa naknada sa godišnjim indeksom potrošačkih cena i porastom cena na malo:

"U skladu sa redovnim godišnjim aktivnostima izvršeno јe usklađivanje dinarskih iznosa naknada sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, porast cena na malo, tako da će se od 4.7.2025. godine, primenjivati nova Odluka o visini posebne naknade za upotrebu јavnog puta (putarina)."

U Republici Srbiji postoje 72 naplatne stanice preko kojih se naplaćuje više od 900 kilometara auto-puteva, a putarinu naplaćuje JP "Putevi Srbije".

Prema rezultatima ankete agencije Ninamedija, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora u junu zadržana su na nepromenjenom nivou od 3,5%, čime se osamnaest meseci nalaze u granicama cilja Narodne banke Srbije. Očekivanja finansijskog sektora u julskoj anketi agencije Blumberg iznose 3,4%, što predstavlja smanjenje u odnosu na jun, kada su iznosila 3,5%.

Inflaciona očekivanja predstavnika privrede za godinu dana unapred, prema anketi agencije Ninamedija, ostala su na nepromenjenom nivou sedmi mesec zaredom i iznose 5,0%, što predstavlja prosečnu vrednost oko koje su se kretala i tokom prethodne godine.

Prema anketi agencije Ninamedija, srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora niža su u odnosu na maj i u junu iznose 3,2% i za dve i za tri godine unapred. Prema istom izvoru, očekivanja privrede za dve godine unapred u junu ostala su na nepromenjenom nivou, od 5,0%, a na tom nivou nalaze se i očekivanja za tri godine unapred, nakon što su prethodno u maju bila snižena na 4,3%. Srednjoročna očekivanja privrede kreću se u intervalu od 4,0% do 5,0% od kraja 2023. godine.

Radi transparentne komunikacije s javnošću, Narodna banka Srbije od maja 2015. redovno mesečno izveštava o inflacionim očekivanjima finansijskog sektora, privrede, sindikata i stanovništva. Izveštaj o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima i prateći materijali (vremenske serije, metodologija istraživanja i anketni upitnik) dostupni su na veb-stranici Narodne banke Srbije u odeljku Publikacije.