"Diplomirala sam u februaru, a danas sam konačno dobila i famozno uverenje, da i svet i ja budemo sigurni da su osnovne studije na Geografskom fakultetu – gotove.

U protekla dva meseca doživela sam bujicu različitih emocija i postavila brojna pitanja, na koja niko nije znao da mi odgovori.

Ali... Jedno te isto protezalo se kroz svaki razgovor i shvatanje:

Fakultet ti neće doneti dobru zaradu.

Diploma ti neće obezbediti posao u struci.

Niko te neće ceniti samo zato što si visoko obrazovan.

I na kraju krajeva - život posle studija tek počinje.

I sve navedeno je tačno.

Prošla sam raznorazne poslodavce i radna mesta, bivala običan poslušni rob, dok mi je srce govorilo da mi nije tu mesto.

Da tragam za boljim i da cenim sebe.

"Još si na početku, ovo ti je sve dobro za iskustvo i CV."

Ćuti. Imaš posao.

Ćuti. Ima i gore.

Ćuti. Biće vremena da progovoriš.

Ćuti. Ni druge ne plaćaju kako treba.

Dok nisam doživela totalni kolaps i zamrzela godine utrošene na obrazovanje i rad na sebi.

I baš tada, kada sam dozvolila da tamo neki ljudi, koji ne znaju kakav je bio moj put, koji ne znaju kakav je tvoj put, ali uzimaju ono najbolje što imaš, kažu da je škola ništa, da fakultetski obrazovan može biti svako i da "to nikoga ne zanima"... dala sam otkaz.

Svima koji misle tako.

Gledam ovo uverenje u rukama, ovaj prefiks ispred svog imena (Dipl. Turizmolog) i setim se kako je teško bilo doći do ZVANJA.

Da, ja imam zvanje. I ne, neću da ga gazi bilo ko na ovom ili onom svetu.

Pusti ih - neka pričaju da je tvoj fakultet glup, da može svako da ga završi, da nema smisla, da je suludo studirati danas, kada ljudi prodaju maglu u tegli, da diploma može da ti stoji na polici kao podsetnik za izgubljene godine života...

Pusti ih neka leče sebe, a ne daj da tebe razbole.

Jer, veruj mi...

Osećaj kada gledaš u svoje ime, na lestvici višoj nego što je bilo - ipak pobeđuje.

Jedan moj poslodavac je jednom, uz podsmeh, rekao:

"Vredna si koliko imaš u džepu i to je tako."

Sada sam još sigurnija u svoj odgovor:

"Vama iz džepa mogu da ukradu, meni iz glave teško."

Obrazovanje je temelj, a na tebi je da nastaviš da gradiš svoj put."

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ivana Ninić, diplomirani turizmolog

Polazimo za Portugal. Letimo u Lisabon. Vremenska prognoza ne obećava, ali društvo obećava. Poneo sam patike koje ne propuštaju, kabanicu, dobro raspoloženje. Šta može da krene naopako?

Dok smo se peli avionom u visine osetio sam blagi bol u vilici, pritisak valjda. Kad smo se spuštali, vetar je bio toliko jak da je bol nestao. Pitate se možda kako? Na njegovo mesto je došao blagi strah.

Sleteli.

Otišli smo do smeštaja i krenuli ka gradu. Odavno ne kukam na "loše vreme", kažu motordžije kojima pripadam: Nema lošeg vremena, ima samo loše opreme. Oprema je dobra i spreman sam!

Kisemo lagano, natapamo se, ali je oprema dobra. Oko nas turisti žure, trče, pokušavaju da obuzdaju kišobrane koji lete kao maslačak. Ne vide ništa jer su im glave pognute. Vetar je okeanski i sa njim nema zezanja. Nije kišban frendli.

Lokalci hodaju kao da se ništa ne dešava. Bez kišobrana, mokrih ramena u cipelicama za leto. Valjda se lako suše, ili ih možda zabole što par dana pada kiša. Ne znam, al vidim da je njima bolje.

Dižem glavu i uživam u zvukovima, mirisima i istoriji koja je na prvi pogled i osećaj čudesna. Treba samo imati hrabrosti podići glavu i osetiti.

Neko oseti kišu, neko samo pokisne.

Sedamo u prelepi restoran u zabačenoj ulici, mali, zgusnut tako da svi sedimo 25 kvadrata, ali nikome ne smeta. Naručujemo plodove mora, fenomenalni su na oko i na miris bogami. Fali ukus i zvuk.

Pre nego što sam probao hranu u restoran u kome ima mesta jedva da konobar prođe ulaze dvojica gitarista i dama od 80 godina, sve staje, niko ne jede, ne pije, nema ustajanja, toaleta, čak ni konobara-jer nema gde prođe.

Odlažem viljušku i uživam. Ehh meraka. Prećutni ugovor. Tišina. Totalni fokus. Poštovanje muzičara, poštovanje sadašnjeg trenutka. Imao sam utisak da smo svi 100% u ovde i sada. Možda se pitate kao i ja tada:

Kada sam poslednji put bio/la 100% negde?

Završavaju svoj nastup. Ni predugo ni prektratko. Ma-ai bi rekli Japanci, taman Balkanci.

Uzimam zalogaj. Bol od kog sam u trenutku pobeleo, pa pocrveneo, pa se preznojio i na kraju bolno uzdahnuo. Probam sa crvenim vinom, isto. Možda da ga probam hladno. Pijem gutljaj ledene vode...još gore.

Upala živca.

Bol koji nikada nisam osetio u životu. Drugari mi se smeju kad sam im rekao da nikada nisam vadio živac, konstatuju da su već najmanje 5 zuba rešili živca i da nema pomoći.

Rekoh u šali: "Pa nije loše, za 40 godina jedan živac manje." Pitam šta mogu da uradim, kažu: Ništa, kad se vratiš popravićeš, sad ne možeš da uradiš ništa...

Hm. Probam da otpijem vino tako što nakrenem glavu, vino kliznu preko levih zuba i ode u grlo. Radi. Probam da jedam lagano na drugu stranu... Ne boli...osim kad nešto zaluta... Mora pažljivo. Rešeno.

Pomislim u sebi: "Ne gine mi nadimak "krivoglavi" ako ovo budem šest dana radio."

Setih se nekih reči mog teče Džekija iz familije Čenovića koji, da je sa nama bio, sigurno ne bi kukao već bi mi rekao:

Tvoj jedan bolni zub je san nekoga ko nema ni jedan.

Znao je da kaže i da je tvoj težak posao san svakog ko ne može da se zaposli.

Tvoje nemirno dete koje te "izluđuje" je san nekoga ko se upravo vraća sa desete neuspešne oplodnje.

Tvoj mir, sloboda, hrana i zdravlje su san svakoga ko ima rat u svojoj zemlji.

Moja baba Natalija je jednom sa mnom gledala film gde je Džeki Čen bio glavni dasa i pitala me, dok on bije sve redom:

"Juuu dete moje, pa koji je ovaj?"

Pošto sam video zaprepašćenje na njenom licu, odgovorih:

"Baba on je dobar"

"Koje crno dobar kad pobi ovoliki narod."

Nasmejao sam se i dobio prvu lekciju o perspektivi. Gledamo isto a vidimo različito. Često ne možemo da promenimo ono što nam se događa, ali možemo način na koji o tome mislimo ili osećamo.

Uvežbao sam krivi pokret glavom na levo, vino lagano sklizne. Ponosan što sam otkrio taj dugo čuvani portugalski metod ispijanja pio sam mnogo više nego inače. Pita me kum:

"Jel te manje boli zub od vina?"

"Ne. Al, me zabole uvo."

Bol je neizberžan. Patnja je stvar izbora.

Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.

PS: Putovanja čine da postanemo skromniji. Tek kada otpujete negde shvatite koliko malo mesto zauzimate u svetu. Putovanja vam može finansirati pasivni prihod koj možete ostvariti prodajom svog e booka ili online programa. Bacite pogled i iskotistite cenu i bonuse u pretprodaji. Evo linka. OVDE

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Johny Sasvim Digitalno

Razmišljanje naglas...

“Manje rada – više para?"

Zvuči kao šarena laža, međutim, brojna istraživanja su dokazala upravo suprotno.

Evropske zemlje koje su počele da uvode radnu nedelju od 4 dana, umesto 5, zaključile su da je, jednaka, ako ne i veća produktivnost, u tom broju sati.

Vreme je novac, s tim u vezi, ljudi koji rade 4 dana, mogu 3 zaista odmarati, a mogu i pronaći dodatni posao i zaradu.

Podsećanja radi, u Republici Srbiji se, po pravilu radi 40 sati nedeljno, i to je zapravo jedina šarena laža u ovom tekstu. Poznato je da se u Srbiji radi mnogo mnogo više, ali kad bi mogla i nedelja, eto makar prepodne… Nekoliko sati...

Koncentracija i produktivnost zaposlenih znatno opada nakon aktivnog rada od 6h.

Dokazano je da se fokusiranost na posao više isplati nego uzaludno provođenje vremena u kancelariji.

Benefiti su mnogi, nemojte misliti da zaposleni nema preča posla, niti da nema druge opcije, odnosno mogućnosti.

Cenite svoje zaposlene ilia ko više volite, cenite svoju radnu snagu, kao da će vam sutra zaraditi milione i/ili milijarde, a zaposleni će to vrednovati zasigurno, kao da ne može da bira, i zaradi ih nekom drugom, ili na kraju krajeva, sebi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Jelena Lučić, konsultant za marketing i prodaju.

Teško je definisati i odrediti uzrasnu granicu mladosti, zbog toga se razlikuju definicije između institucija Ujedinjenih nacija, Evropske unije i nacionalnih institucija. Definicije mladih su neprestano se menjale u zavisnosti od promenljive političke, ekonomske i sociokulturne okolnosti.

Kada se govori o mladima u Republici Srbiji, mnogobrojne situacije sa kojima se suočavaju mladi kao što su siromaštvo u društvu, nizak procenat zaposlenosti mladih i još mnogi izazovi prelaska iz sveta deteta u svet odraslih zahtevaju drugačiji pristup, zbog toga se pomeraju granice mladosti do tridesete godine. Na osnovu Zakona o mladima (2011), omladina ili mladi su lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života. U njima je moguće izdvojiti više podgrupa mladih zavisno od konteksta i potrebe, mladi od 15 do 19 godina, od 20 do 24 godine i od 25 do 29 godina. Stanovništvo Republike Srbije spada u grupu demografski starih populacija koje se odlikuju niskim udelima mladih i visokim udelima starih lica.

Prema podacima poslednjeg Popisa 2022. godine mladog stanovništva je 1.047.543 lica, odnosno udeo mladih u ukupnom stanovništvu čini 15,8% od čega je u gradskim naseljima 9,9%, a u ostalim 5,9%. Stanovištvo sa 65 i više godina čini 22,1% ukupnog stanovištva naše zemlje. Smanjenje broja mladih ima za rezultat dalji pad nataliteta, sve veće stvaranje staračkih i samačkih domaćinstava i postepeno nestajanje pojedinih naselja.

Nesumljivu ulogu za mlade, koja se ogleda kroz njihov rad, donošenje planova ima obrazovanje. Znanje koje se stiče obrazovanjem predstavlja resurs koji niko ne može da oduzme, a obrazovni sistem čini društvo jedne države jačom i daje bolju šansu u životu mladog stanovništva. Samim tim viši nivo obrazovanja je imperativ na tržištu rada.

Obrazovanje igra značajnu ulogu u postizanju održivog razvoja, gde se stiču znanja o održivom razvoju i kreiraju kadrovi koji su sposobni i voljni da taj razvoj ostvaruju. S jedne strane, obrazovanje predstavlja kritičan input od kojeg zavisi tempo i kvalitet privrednog rasta i razvoja, a sa druge strane vredan autput, cilj sam po sebi i važnu komponentu ljudskog blagostanja.

Republika Srbija se poslednjih decenija suočava sa odlivom obrazovanih. Najčešći razlog odlaska mladih jeste nezaposlenost. Nezaposlenost mladih ima ekonomsku cenu koja se ogleda kao neuspela investicija u obrazovanje. Odliv mladih školovanih javlja se kao posledica delovanja tržišta radne snage na način da poslodavci u ekonomski stabilnijim privredama mogu ponuditi daleko bolje radne uslove i veće zarade visokoobrazovanim, nego što im je na raspolaganju u matičnoj zemlji.

Šteta od ove pojave pored promene demografske strukture stanovništva, javlja se i gubitak države zbog ulaganja u školovanje kadrova koji kasnije svoje znanje poklanjaju drugoj zemlji i učestvuju u njenoj reprodukciji.

Pojedince koje motiviše ostanak kod kuće mogu se nabrojati porodica, strah od novog, rešeno stambeno pitanje ili neki lični razlozi. Nasuprot tome, veća mogućnost razvoja karijere i bolji životni standard van granica matične države ključni su faktori koji su doprineli eskalaciji odliva mozgova. Poslednjih godina sve su prisutnije razlike u razvijenosti na globalnom nivou, gde imamo podelu na razvijene i nerazvijene zemlje, odnosno na ekonomski razvijene države koje znaju zadržati kreativni i obrazovni deo stanovništva i na nerazvijene države koje to ne mogu sprovesti.

Kada se govori o podacima zaposlenosti mladih, uključenosti u različite nivoe sistema obrazovanja, korišćenju usluga socijalne zaštite, veliki je problem kada postoji nejednako korišćenje uzrasne katogorije od strane institucija, iako se uopšteno prihvatila definicija Zakona o mladima, ipak mogu biti otežana istraživanja o položaju mladih. Ono što se takođe zapaža u samom zakonodavstvu je preklapanje definicije mladih sa definicijom dece. Naime, prema Porodičnom zakonu (2011) Republike Srbije propisano je se se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života, a Zakon o mladima definiše mlade kao lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života. Ako bi se utvrdilo da ovakav status stavlja mlade starosti između 15 i 18 godina u nepovoljan položaj, onda bi bilo neophodno revidirati pomenute zakone kojima se uređuje status dece i mladih. Mladi se suočavaju sa raznim preprekama, a jedna od njih se odnosi na tranziciju iz škole do posla. Nezaposlenost mladih je jedan od velikih problema u Srbiji. Veća je osetljivost mladih na tržištu rada od drugih starosnih grupa. Unapređenje obrazovnog sistema i obuke je potrebno da bi se sprečila zastarelost znanja i veština.

Razlike su posebno prisutne u ostalim naseljima, stoga je neophodno da obrazovno seosko stanovništvo vratimo na selo kako bi doprineli razvoju seoskog područja. Razvoj sela utiče na brži razvoj zemlje, a na razvoj sela utiču mladi. Sela nestaju ne samo zato što se mladi iz sela odseljavaju u gradove nego i tako što se u staroj populaciji mnogo više umire nego što se rađa. Da bi se poboljšao položaj mladih u ostalim naseljima neminovno je poboljšati infrastrukturnu opremljenosti i angažovati potencijale koje postoje i razvijati niz delatnosti uz veće angažovanje mladih kao osnovnih nosioca razvoja privrede i društva.

Potrebno je prepoznati značaj i ulogu mladih u društvu, jer su oni sadašnjost i budućnost društva, resurs inovacija i pokretačka snaga razvoja društva. Zbog toga je neophodno kontinuirano i sistematsko ulaganje u razvoj mladih.

Neophodno je posvetiti dužnu pažnju mladima kao generacija budućnosti od kojih zavisi demografski razvoj zemlje. Usled strukturnih promena stanovništva sve je veći udeo starih i sve manje mladih. Neophodno je pronaći adekvatna i održiva rešenja. Potrebno je preduzimanje adekvatnih mera i akcija niza institucija u oblasti populacione i socijalne politike koje su sastavni deo dugoročnog razvoja politike zemlje. U tom smislu neminovno je donošenje i usvajanje strategija, sprovođenje i praćenje uz koordinacijau svih nadležnih organa zemlje i izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta da bi se niz mera i akcija realizovali.

Mladi ljudi su glavni ljudski resurs za razvoj i ključni akteri društvenog i ekonomskog razvoja zemlje.

Završiću sa konstatacijom da se mladi nalaze u vrlo složenom položaju s obzirom na profesinalne i socijalne perspektive, ekonomske i obrazovne probleme. Čini se da su mladi prepupšteni sami sebi i da su u priličnoj meri uskraćeni za pomoć. Kako kaže Jovan Dučić: „Ljudi nas uvek plaše našim godinama, i kad smo stari i kad smo mladi, kad smo mladi da smo nedozreli za velika dela, a kad smo stari da smo postali nesposobni za velike namere.“ Mladi treba da imaju svoju slobodu izražavanja i izraze svoje mišljenje jer su oni najvažniji nosioci razvoja društva. “Ljudi će vam reći da ćutite, ali to vas ne sprečava da imate svoje mišljenje. Iako su ljudi mladi, ne treba ih sprečavati da govore šta misle.” Ana Frank.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Marija Popović, doktorand – agroekonomija i ruralni razvoj