Prijave se mogu podneti do 4. juna

Er Srbija pokreće program plaćene letnje prakse za studente četvrte godine, master studija, kao i one koji su diplomirali u proteklih šest meseci. Tokom dva meseca trajanja prakse, izabrani studenti iz oblasti saobraćaja, mašinstva, ekonomije, prava, organizacionih nauka, bezbednosti i drugih srodnih fakulteta, biće u prilici da usavrše znanja stečena tokom dosadašnjih studija i da od stručnjaka zaposlenih u nacionalnoj avio-kompaniji dobiju nove veštine neophodne za struku. Kandidati zainteresovani za plaćenu letnju praksu u Er Srbiji prijave mogu podneti putem veb sajta kompanije do 4. juna 2024. godine. Program počinje 1. jula, a završava se 30. avgusta 2024. godine.

“U Republici Srbiji postoji značajan broj visoko-obrazovnih ustanova koje školuju one profile koji su potrebni u avio-industriji. U želji da studentima završnih godina fakulteta i pre formalnog okončanja studija pokažemo kako izgleda svakodnevni rad u Er Srbiji, odlučili smo da pokrenemo program plaćene prakse. Na taj način dobijaju priliku da tokom dva letnja meseca rade u nacionalnoj avio-kompaniji i usavršavaju stručne kompetencije, za šta će ujedno biti i plaćeni. Moto naše letnje prakse je “radi i zaradi” i zato pozivamo studente da se upoznaju sa uslovima prakse i već danas prijave. Obećavamo im dva dinamična meseca tokom kojih će se bolje upoznati sa svetom avijacije, steći važna iskustva i nezaboravne uspomene”, izjavila je Milica Netković, direktorka za ljudske resurse Er Srbije.

Učesnici Er Srbijinog programa plaćene letnje prakse simbolično nazvanog „Take off“ će tokom jula i avgusta svoja znanja i veštine moći da nadograđuju u različitim organizacionim celinama srpske nacionalne avio-kompanije, među kojima su Letačka operativa, Trening za letačku operativu, Zemaljsko opsluživanje, Tehnika, Bezbednost i usklađenost, Aviation Security, Komercijala i strategija, Pravni poslovi, Finansije, Ljudski resursi, Odnosi sa državnim organima i organizacijama, i drugi.

Više informacija o programu plaćene letnje prakse Er Srbije pronađite na veb-sajta kompanije. Prijave su otvorene do 4. juna 2024. godine.

Uvod  

Krajem 2021 godine Komisija za zaštitu konkurencije (nadalje u tekstu: Komisija) je predstavila Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije. Radi širenja svesti o potrebi usklađivanja poslovanja, Komisija je 2022 godine pripremila Model programa usklađenosti koji prati ranije objavljene Smernice.

Iz dosadašnje prakse Komisije je vidljivo da do povrede konkurencije najčešće dolazi zbog neznanja ili nedovoljne usklađenosti poslovanja učesnika na tržištu sa propisima iz oblasti prava konkurencije

Sama dokumentacija u uvodu navodi da donošenje programa usklađenosti ne bi trebalo da predstavlja puko zadovoljenje forme već da je za potpunu efikasnost potreban određeni nivo razumevanja i ozbiljne namere menadžmenta pravnog lica u svrhu neutralisanja i smanjenja rizika povrede relevantnih propisa.

Komisija je definisala program usklađenosti poslovanja (eng. compliance program) kao interni akt kompanije koji pomaže da se kompanija u svom poslovanju i učestvovanju na tržištu pridržava propisa o zaštiti konkurencije.

Važno je napomenuti da se propisi o zaštiti konkurencije odnose na sve kompanije koje posluju na tržištu Republike Srbije. Relevantan zakonski okvir čini Zakon o zaštiti prava konkurencije i mnogobrojni podzakonski akti kao što su uredbe, uputstva i smernice.

Povreda prava konkurencije i nepridržavanje propisa o zaštiti iste dovodi do ozbiljnih posledica za kompanije koje posluju na tržištu Republike Srbije. Posledice koje pominjemo određene su Zakonom o zaštiti konkurencije i relevantnom Uredbom. Naime, Zakonom je propisano da će se učesniku na tržištu odrediti mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini do 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.

Zdrava konkurencija kao pretpostavka efikasne ekonomije

Važnost konkurencije na tržištu ogleda se u podsticanju učesnika da postanu efikasniji čime se direktno utiče na ekonomsko blagostanje i razvoj. Sama činjenica koliko je bitno kao učesnik na tržištu pratiti zakonodavne izmene i novosti u oblasti prava konkurencije ogleda se u bitnim karakteristikama tržišta, otvaranju i razvoju novih tržišta i napretku tehnologije.

Što se tiče samog programa usklađenosti poslovanja, postoje mnoge prednosti, a i veliki rizici u slučaju povrede propisa i neusklađenosti sa istima u skladu sa već navedenim informacijama. Svrha zakonodavnih okvira u Republici Srbiji, na evropskom i uopšte internacionalnom nivou je održavanje efikasne konkurencije i širenje korporativne svesti jer, prema rečima Komisije, radi se o javnom interesu ekonomije jedne zemlje. 

Izrada programa usklađenosti poslovanja  

Izrada programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije može se sažeti u nekoliko koraka. Svim fazama izrade prethodi tzv. nulti korak odnosno definisanje poslovnih ciljeva kompanije kao učesnika na tržištu, isticanje osnovnih vrednosti društva i ciljeva koje bi program trebao da ispuni. U prilog važnosti izrade individualnog programa usklađenosti poslovanja za određenog učesnika na tržištu umesto pukog zadovoljenja forme govori činjenica da se u smernicama mnogih inostranih komisija i međunarodnih organizacija može naći striktno odbacivanje ‘one-size-fits-all’ pristupa kao nepotpunog i pogrešnog. 

Nakon nulte faze pristupamo prvom koraku odnosno sopstvenoj analizi rizika pravnog lica. Prilikom procene rizika potrebno je napraviti analizu same kompanije ističući veličinu, organizacionu formu, tip menadžmenta, korporativnu kulturu i ostalo. Nadalje, pristupa se analizi faktora kao što su aktivnost na tržištu, karakteristike konkurentskog okruženja na relevantnom tržištu i drugih specifičnih faktora koje dolaze u obzir u ovoj fazi izrade.

Sledeći korak se sastoji u preuzimanju određenih i jasnih menadžerskih obaveza u vidu izričitog stava rukovodstva kompanije o poštovanju pravila konkurencije kao bitnog dela poslovne politike pravnog lica. 

Nakon stvaranja teoretske podloge pristupamo obimnijim i aktivnijim fazama za samu kompaniju. Treći korak je naročito zanimljiv jer zahteva stvaranje organizacione strukture za izveštavanje o uočenim problemima u oblasti zaštite konkurencije odnosno imenovanje unutar same kompanije kontakt osobe odgovorne za program usklađenosti poslovanja (eng. compliance officer) ili tim osoba (eng. compliance team). Dakle, ovim korakom se uspostavlja jedna nova organizaciona jedinica unutar kompanije i definišu se njezine obaveze sa ciljem da se obezbedi brza reakcija u slučajevima povreda propisa i obuka zaposlenih.

Nadalje, četvrti korak se odnosi na razradu internog mehanizma za saradnju sa Komisijom u toku mogućih ispitnih postupaka. Peti korak upućuje menadžement kompanije da uradi adekvatnu i efikasnu obuku zaposlenih koja bi trebala obezbediti ciljeve propisane Smernicama Komisije. Dakle, menadžement može odabrati metod obuke po slobodnom nahođenju, ali je bitno da zadovolji i obezbedi postizanje ciljeva navedenih od strane Komisije.

Finalna faza se odnosi na monitoring sa evaluacijom rezultata programa i praćenje aktivnosti. Prema rečima same Komisije, uspeh programa usklađenosti poslovanja se meri njegovim rezultatima, odnosno stvaranjem poslovne kulture poštovanja propisa iz oblasti konkurencije u svakodnevnim aktivnostima zaposlenih i kompanije.

Zaključak

Navedene korake možemo sažeti u tri osnovna zahteva, odnosno identifikovanje rizika, donošenje mera za eliminisanje ili ublažavanje rizika te uvođenje internih procedura za rešavanje problema u poslovanju. Kada govorimo o samim povredama konkurencije u skladu sa relevantnim zakonodavstvom, možemo ukratko da istaknemo pojmove restriktivnih sporazuma, zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, ali i pojam kontrole koncentracije u skladu sa obavezom prijave.

Oblici povrede konkurencije, odnosno identifikovanje konkretnih rizika zahteva dobro poznavanje zakonodavnog okvira i prakse u oblasti pravne sfere zaštite konkurencije. Kako je navedeno već ranije u tekstu, program usklađivanja poslovanja treba da bude prilagođen potrebama i strukturi konkretne kompanije na koju se program odnosi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Lucija Vranešević Grbić, advokat.

Izgradnja pristaništa u Sremskim Karlovcima

Ministarstvo turizma i omladine i Agencija za upravljanje lukama potpisali su Ugovor o izgradnji infrastrukture međunarodnog putničkog pristaništa u Sremskim Karlovcima. Vrednost investicije predviđena ugovorom je 40 miliona dinara. Izgradnja pristaništa u Sremskim Karlovcima jedna je od aktivnosti u okviru projekta „Zaplovi Srbijom“.

Otvoreno deseto međunarodno putničko pristanište u Srbiji

Međunarodno putničko pristanište u Šapcu svečano je otvoreno u decembru, u prisustvu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, direktora Agencije za upravljanje lukama Vuka Perovića i predsednika Privremenog organa grada Šapca Aleksandra Pajića. Šabačko pristanište je deseto u Srbiji, treće na reci Savi. Tokom januara ove godine izabran je lučki operater za pomenuto pristanište, koji će pristaništem upravljati deset godina.

Golubac dobija marinu na Dunavu

Ugovor o izgradnji marine u Golupcu, koji je potpisan u decembru između Ministarstva turizma, Agencije i Opštine Golubac, predstavlja preduslov za početak izgradnje infrastrukture golubačke marine. Buduća marina nalaziće se na Dunavu, u neposrednoj blizini centra Golupca, i moći će da primi oko 100 plovila. Vrednost investicije je 2.5 miliona evra. Planirano je da se u sklopu marine, pored prostora za prihvat i smeštaj plovila, razviju komercijalni i drugi sadržaji.

Prvi kruzer u Zemunu

Pristanište u Zemunu otvoreno je početkom septembra prošle godine. Tom prilikom pristao je i prvi kruzer „DCS Amethyst“, sa 170 putnika (pretežno iz Nemačke). Putnicima je upriličen tradicionalni doček, uz izvođenje kulturno-umetničkog programa, nakon kojeg su posetioci mogli da se upoznaju sa prestonicom.

Brod „Kovin“– kulturno dobro Srbije

Brod „Kovin“, veteran na rekama i najstarije turističko plovilo u Srbiji, star je više od 130 godina i nalazi se u sastavu flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Specifične brodograđevinske konstrukcije, sa dve palube, ovaj brod na sebi čuva brodsko zvono kao i autentično sidro i krmeni uređaj. U njegovu živopisnu istoriju upisani su brojni filmovi i serije čiji su kadrovi tu snimani –„Podzemlje“ Emira Kusturice, „Balkan ekspres“ i drugi. Na „Kovinu“ su okupljane likovne kolonije i organizovane književne večeri. Bio je i komandni brod međunarodnih regata koje su plovile iz Beograda. Na predlog stručnjaka iz Muzeja nauke i tehnike, zbog jedinstvenosti i duge istorije, „Kovin“ je 2005. godine proglašen za kulturno dobro Republike Srbije. Danas, 100 godina otkako je sagrađen, ovaj brod  predstavlja jednu od atrakcija na Dunavu i Savi i privlači putnike, umetnike i sve one koji žele da upoznaju Beograd sa reka.

Međunarodna saradnja - EFIP prvi put u Srbiji

Agencija za upravljanje lukama bila je u oktobru 2023. godine domaćin godišnjeg sastanka Izvršnog odbora Evropske federacije rečnih luka. Dogaćaj u Beogradu okupio je luke i lučke uprave iz Nemačke, Austrije, Rumunije, Holandije, Francuske, Danske, Poljske i Belgije. Pored toga, konferenciji su prisustvovali generalni direktor Sekretarijata Dunavske komisije Manfred Zajc i šef sektora za razvoj ljudskih resursa Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) Mark Asaf.

Predstavljeni su razvojni projekti i aktivnosti koje sprovode Vlada Srbije i Agencija, u cilju daljeg unapređenja lučke oblasti i boljeg saobraćajnog povezivanja.

Rukovodstvo federacije je ocenilo organizaciju skupa kao uspešnu. Saglasili su se da su srpske luke od velikog značaja za Dunavski region i za transportni sistem Evrope. Tokom trajanja sastanka održana je panel diskusija na temu daljeg razvoja rečnih luka i vodnog saobraćaja. Na panelu su učestvovali predsednik EFIP-a Antoan Berben, Manfred Zajc i Mark Asaf. Nakon panela, govornicima su uručene zahvalnice za dugogodišnju podršku u radu Agencije. U okviru događaja organizovana je i poseta luci u Novom Sadu, kao primer uspešne strane investicije u lučku infrastrukturu.

Radionica u Golupcu

Stalni sekretarijat Transportne zajednice organizovao je radionicu „Razvoj lučke infrastrukture i mogućnosti za unapređenje plovnosti na Dunavu i Savi“. Radionica je održana u Golupcu i u njoj su učestvovali predstavnici Agencije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direkcije za vodne puteve, Dunavske i Savske komisije, DG Move, Svetske banke i lučki operateri iz Srbije. Direktor Agencije Vuk Perović naglasio je da je saradnja sa Transportnom zajednicom na visokom nivou. Podržao je napore za transportno povezivanje Zapadnog Balkana, imajući u vidu da je to važan korak za približavanje regiona Evropskoj uniji.

Elson Tana, predstavnik Transportne zajednice, istakao je da je Sekretarijat posvećen promociji održive i pametne mobilnosti, naročito u pogledu vodnog saobraćaja. Lučki operateri iz Srbije su, tokom radionice, imali priliku da predstave rezultate rada luka i aktivnosti planirane za naredni period.

Zaplovi Srbijom - Mali Pariz na Savi

U srcu Mačve, na obali Save, smestio se Šabac, grad boema i šaljivdžija.

Grad je u svojoj istoriji po mnogo čemu bio pionir. Prvi klavir u Srbiji zasvirao je u Šapcu. Prvi fijaker projurio je šabačkim ulicama, a u jednoj od njih otvorena je i prva apoteka. Legende kazuju da je Šabac i prvi grad u kojem je ženama bilo dozvoljeno da dolaze u kafanu. Zbog sjaja i raskoša, zbog evropskog duha koji je u grad doneo Jevrem Obrenović ali i boemskog života sličnog onom na Monmartru, grad na Savi dobio je nadimak „Mali Pariz“.

Šapčani, ili kako sebe nazivaju ‒ Čivijaši, reći će da je nadimak nadenut i zbog raznovrsne gradske arhitekture. Grad je prepun znamenitosti među kojima su Gospodar Jevremova ulica, Dunjića kuća, Zgrade bliznakinje, Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Krsmanovića kuća, Narodni muzej. Ne propustite da bacite pogled i na murale koji krase šabačke fasade, kao što su „Dobro temperovan klavir“, „Mali svet“, „Velike ribe“, „Godišnja doba“ i drugi. Za ljubitelje istorije nezaobilazna je poseta Mišaru i spomen-kompleksu na Tekerišu. A tu je i tvrđava Stari grad, svedok nadasve zanimljive istorije grada.

Nakon šetnje pronađite sto u jednoj od šabačkih kafana ‒ priča se da ih je nekada bilo čak 130! Specijaliteti kojima se meštani posebno ponose su mačvanski list i mačvanska salata, uz nezaobilaznu vruću lepinju, kajmak, čvarke i ajvar. Gostoprimstvo i vedar duh Šapčana čine ovaj grad mestom po svačijoj meri i ukusu.

Otvaranje međunarodnog putničkog pristaništa u Šapcu doprineće daljem razvoju kruzinga u Srbiji. Osim toga, u narednom periodu će se intenzivno raditi na uspostavljanju linijskog brodskog saobraćaja između Šapca, Sremske Mitrovice i Beograda.

Nautički sportovi – Izazov savlađivanja reka

Kada kažemo splavarenje, setimo se davnih vremena kada su splavari koristili vodene tokove i spuštali drvene trupce do udaljenih odredišta. Nešto kasnije, nakon Drugog svetskog rata, pojavljuju se gumeni čamci na naduvavanje i tako počinje nova era splavarenja koje sada nazivamo rafting. U našoj zemlji su se, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, pojavili entuzijasti i ljubitelji reka koji su gumenim čamcima savladavali Lim, Ibar, Nišavu, Drinu i druge srpske reke.

Prava ekspanzija raftinga desila se 90-ih godina prošlog veka. Rafting savez Srbije (RFSS)  počinje sa radom krajem 2007. godine. Danas Savez ima sedam stalnih i sedam pridruženih članova. Među značajnim uspesima Saveza svakako se ističe organizacija najvećeg međunarodnog rafting takmičenja 2009. godine na Nišavi, koje se smatra najbolje organizovanim Svetskim kupom do tada. Četiri godine kasnije, prvi u svetu smo organizovali takmičenje na rafting ergometrima (domaće proizvodnje) i uspostavili pravila takmičenja na njima. 

Rafting savez Srbije dao je i svoj doprinos tokom poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Procena je da su članovi Saveza evakuisali više od 2.000 ljudi, a brojni timovi su neprekidno nedelju dana pomagali građanima. Zbog geografskog položaja i svojih moćnih reka, Srbija ima neverovatan potencijal za razvoj sportskog i komercijalnog raftinga.

Digitalizacija – Green Inland Ports

Evropska komisija je, tokom 2022. godine, pokrenula izradu studije Green Inland Ports, čiji je cilj identifikovanje i analiziranje faktora koji utiču na održivi razvoj rečnih luka, kao i predlog rešenja za implementaciju takozvanih „zelenih“ ciljeva lučkog razvoja, paralelno sa implementacijom ekonomskih ciljeva lučkog razvoja. Jedna od oblasti kojima se studija bavi je i digitalizacija, sa posebnim osvrtom na mogućnosti digitalizacije kao sredstva za povećanje operativne efikasnosti uz istovremeno smanjenje emisije štetnih gasova u lukama. Istraživanja u okviru studije će u narednom periodu biti usmerena na analizu postojećeg zakonodavstva u pogledu digitalizacije rečnih luka, kao i na analizu dostupnih digitalnih alata, tehnologija i aplikacija uz pomoć kojih luke mogu ostvariti održive ciljeve razvoja. Pored toga, studija će predstaviti i dvadeset primera dobre prakse u digitalizaciji rečnih luka na četiri kontinenta.

Jedan od rezultata studije biće i masterplan koji će predstaviti strategiju, mapu puta i akcioni plan za lučku digitalizaciju, sa posebnim osvrtom na ulogu digitalizacije u „ozelenjavanju“ rečnih luka i lučke delatnosti. Pored toga, masterplan će sadržati i jasne smernice za digitalizaciju luka, koje će biti od izuzetne važnosti za luke i lučke uprave u kojima proces digitalizacije nije počeo ili je tek u začetku.

Informacione tehnologije u radu Agencije

Prateći evropske i svetske trendove, kao i smernice Vlade Srbije za digitalizaciju državne uprave, Agencija je u prethodnoj deceniji implementirala različita softverska rešenja i aplikacije. Informacione tehnologije u svakodnevnom radu – elektronsko podnošenje prijava obveznika i izdavanje rešenja, robotska automatizacija, digitalna arhiva (PEP, DMS, RPA) ‒ namenjene su, pre svega, pojednostavljenju poslovnih procesa i bespapirnom poslovanju. Agencija će u narednom periodu nastaviti da unapređuje postojeća rešenja, uzimajući u obzir značaj digitalizacije za dalji razvoj lučkog sektora.

Najave

Promocija projekta „Zaplovi Srbijom“ na međunarodnim sajmovima turizma

Budimpešta

Mađarski sajam turizma otvoriće kapije posetiocima po 46. put u periodu od 22. do 25. februara. Očekuje se više od 30 zemalja učesnica i oko 30.000 posetilaca. Prateći program manifestacije uključuje i tri specijalizovane izložbe – Budapest Boat Show, The Caravan Salon i E-bike Test&Show.

Beograd

Međunarodni sajam turizma u Beogradu održaće se od 22. do 25. februara, pod sloganom „Avantura počinje ovde!“ Tokom trajanja sajma biće promovisane nove destinacije, turističke regije, kao i lokalna gastronomija i kulturni sadržaji Srbije.

Beč

Manifestacija „Ferien-Messe Wien“ biće organizovana od 14. do 17. marta. Organizatori najavljuju da će posetioci moći da se upoznaju kako sa lokalnim turističkim atrakcijama tako i sa najpopularnijim svetskim destinacijama. U okviru događaja očekuje se niz tematskih predavanja, promotivnih filmova i takmičenja.

Godišnje konsultacije Agencije

Agencija za upravljanje lukama održaće devete redovne godišnje konsultacije tokom aprila 2024. godine. Ovogodišnji događaj okupiće predstavnike relevantnih ministarstava, državnih institucija, međunarodnih organizacija, grupacija Privredne komore Srbije, udruženja i lokalnih samouprava. O datumu i mestu održavanja događaja učesnici će biti blagovremeno obavešteni.

Predsedavanje Ekspertskom grupom Dunavske komisije

Agencija će zvanično predsedavanje Ekspertskom grupom za luke i lučke operacije Dunavske komisije početi 12. marta, sastankom u Budimpešti. Predsedavanje će obuhvatiti dva zasedanja grupe eksperata. Grupa je sastavljena od predstavnika lučkih administracija i zainteresovanih strana iz Dunavskog regiona, sa ciljem razvoja lučke delatnosti i ispunjenja ciljeva „Zelenog dogovora“.

U Srbiju stiglo 35 odsto više putnika sa kruzera

Agencija za upravljanje lukama je tokom 2023. godine zabeležila 14.8 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u Srbiji. Očekuje se da će, nakon obrade svih podataka, količine tereta u prošloj godini biti više za dva odsto nego u 2022. godini. Najčešće su pretovarani šljunak, pesak i kameni agregati, ugalj, nafta i naftni derivati. Kada je reč o putničkom saobraćaju, u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni evidentirano je 1.409 pristajanja i 183.043 putnika. Broj pristajanja je na istom nivou kao i 2022. godine, dok je putnika za 35 odsto više, zahvaljujući boljoj popunjenosti kapaciteta kruzera. Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu (567), potom u Novom Sadu (373), Donjem Milanovcu (268) i Golupcu (179).

Kompletan Newsletter možete skinuti ovde

Adresa elektronske pošte kojom su privredna lica registrovana u APR-u je povezana sa Portalom eUprava i putem nje će stizati obaveštenja o prispeću dokumenata u eSanduče.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu od 12. januara 2024. godine svim privrednim društvima koja se nisu samostalno registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave (Portala eUprava) kreirala je Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) na Portalu eUprava radi elektronskog dostavljanja akata od strane organa javne vlasti (lična dostava i obaveštenja).

Odredbom člana 21. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) propisano je da je privredno društvo dužno da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, kao i da se elektronski dokument privrednom društvu dostavlja u Jedinstven elektronski sandučić na Portalu eUprava, osim ako je posebnim zakonom drugačije propisano.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u skladu sa odredbom člana 15. Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 327/2018) kreirala Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) svakom privrednom društvu koje ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre, a koja se nisu do sada registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave (Portala eUprava). Korisnici usluga elektronske uprave dobijaju obaveštenje o prispeću elektronskog dokumenta u eSanduče na adresu elektronske pošte privrednog društva i na adrese elektronske pošte zakonskih/ostalih zastupnika, nakon čega se dokument može preuzeti u bilo kom trenutku. U eSandučetu dostupna je i potvrda o dostavljanju, koja sadrži podatke o statusu dostave, čime se unapređuje pravna sigurnost i otklanjaju moguće sumnje u pravosnažnost odluka.

Preduslov za kreiranje eSandučeta je da privredno društvo ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre. Neophodno je da se zakonski/ostali zastupnik prijavi na Portal eUprava, na adresi https://euprava.gov.rs/, putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili mobilnom aplikacijom ConsentID.

Izvor: Vebsajt Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Pre više od tri decenije nastala je kultna serija: “Đekna još nije umrla, a ka’ će, ne znamo” legendarnog reditelja Živka Nikolića. Činjenica da se i nakon više od tri decenije sećamo serije i upečatljivih likova, jasno nam je da Đekna i dalje živi.

U seriji su se pojavljivalji i poznati i manje poznati glumci. Upravo su ti manje poznati glumci izneli seriju i doprineli njenoj popularnosti i afirmaciji.

Živko Nikolić je rekao da je interesatno koliko po malim pozorištima ima sjajnih glumaca, a da oni to sami ne znaju da su i da isti ti glumci odu u penziju, ne sanjajući šta su sve mogli da učine u životu.

Da li postoji idealan biznis

Pitanje postojanja idealnog biznisa je večita dilema.

Dok neki smatraju da je to samo mit, drugi veruju u njegovu realnost. Perspektiva varira zavisno od toga da li se posmatra iz ugla poslodavca ili zaposlenog.

Uspeh u biznisu zavisi od mnogobrojnih faktora – bilo da se radi o pokretanju sopstvenog biznisa ili radu u okviru neke kompanije i/ili korporacije .

Poslodavci se često fokusiraju na maksimiziranje profita, ponekad zanemarujući moralne norme i potrebe svojih zaposlenih.

Međutim, postoje i oni koji, osim što teže profitu, poštuju i cene svoje zaposlene, tretirajući ih na adekvatan način.

S obzirom na to da im je cilj isti, ipak je važno  razlikovati pogled preduzetnika od pogleda većih kompanija na idealan biznis. Dok kompanije zahtevaju sinergiju i koheziju medju brojnim faktorima i zaposlenima, pri čemu ne mora da znači da je sve idealno za zaposlene unutar kompanije. Gledano sa strane strane preduzetnika, kao pojedinca, lakše je u pogledu donošenja poslovnih odluka, jer ima slobodu da kreira, organizuje i vodi sopstveni biznis kako misli da treba.

Međutim, ova sloboda dolazi sa teretom celokupne odgovornosti. Ipak, istrajnost, samostalnost i želja za sopstvenim biznisom mogu predstavljati dobitnu kombinaciju za postizanje idealanog biznisa.

Idealan biznis. Mit ili realnost

Percepcija idealnog biznisa se razlikuje od osobe do osobe. Dok će jedni idealnost videti u finansijskoj profitabilnosti, drugi će vrednovati različite aspekte poslovnog okruženja. Faktori kao što su geografska pozicija radnog mesta, kvalitet radnog okruženja, efikasnost upravljanja, odnos prema ponuđenim proizvodima ili uslugama, priznanje i poštovanje unutar kompanije, te mogućnost za usklađivanje profesionalnog i privatnog života, igraju ključnu ulogu u formiranju mišljenja o tome šta čini idealan biznis za pojedinca.

Idealan biznis. Emocije i lični odnos

S obzirom na to da savršenstvo u današnjem svetu ne postoji, težnja ka idealnom biznisu možda deluje nedostižno. Međutim, upravo ti izazovi i prepreke na koje nailazimo u poslovanju su ono što ga čini stvarnim i životnim.

S jedne strane, važno je da posao pruža određenu vrstu zadovoljstva i činiti nas ispunjenim kroz ostvarene rezultate. Ali, postavlja se pitanje može li takav posao obezbediti finansijsku stabilnost i omogućiti konkurentnost na tržištu, kao i ostvarivanje ličnih ambicija i ciljeva.

Ovo je dilema sa kojom se mnogi suočavaju, tražeći savršeni balans između profesionalne ispunjenosti i materijalne sigurnosti.

Umetnici predstavljaju idealan primer kada se unose emocije i lični odnos u svoj biznis, u koji je nedvosmisleno uloženo puno truda, energije i znanja. Međutim, uprkos strasti koja se ulaže, umetnički pozivi često se bore sa izazovom obezbeđivanja finansijske stabilnosti.

Umesto zaključka

U savremenom dobu, uticaj modernih tehnologija, promenljivost tržišta rada i brojni drugi faktori radikalno su promenili način na koji razmišljamo o poslovanju.

Ako se recimo vratimo jedan vek unazad i kroz društvena previranja shvatimo da poslovanje i način poslovanja koje je bilo sastavni deo jednog vremena, ne mora da znači, da će biti sastavni deo drugog vremena.

U eri monarhije, značajnu ulogu imali su preduzetnici, odnosno samostalne zanatlije. Period socijalizma i komunizma isticao je državu i javna preduzeća kao ključne aktere. Kapitalizam je nametnuo nove vrednosti koje nisu bile karakteristične do tada. Demokratija, tehnološka revolucija i modernizacija na neki način predstavljaju spoj preduzetništva, države i kapitalizma. Medjutim i dalje ostaje otvoreno pitanje da li su ovi elementi u današenjem vremenu preduslov za idealan biznis.

Ako ste dovoljno kreativni, inovativni, možete da se nosite sa emocijama u biznisu, kao i da ste spremni da snosite rizik koji savremeno poslovanje nosi, budite preduzetnik i iznesite svoju preduzetničku ideju i duh, kao idealan biznis, široj publici.

Đekna i glumci u seriji su kao i idealan biznis.

Predstavljaju ideal kome težimo i žive u svakom vremenu.

Prva samouslužna kasa za plaćanje goriva otvorena je na NIS-ovoj benzinskoj stanici u „Bloku 45“ u Beogradu, čime je plaćanje goriva postalo još jednostavnije i brže. Kompanija NIS je prva implementirala ovaj sistem plaćanja goriva na domaćem tržištu, u želji da isprati rastući trend i istovremeno objedini brzinu i mogućnost samostalnog plaćanja.

Od sada potrošači na benzinskoj stanici „Blok 45“ u svega nekoliko klikova, bez čekanja u redu mogu da završe svoju kupovinu. U narednom periodu NIS planira da uvede mogućnost plaćanja na samouslužnim kasama i na drugim objektima u svojoj maloprodajnoj mreži.

Pored brzine i jednostavnosti koju ova samouslužna kasa pruža, moguće je i sigurno plaćanje bankarskim platnim karticama kao i NIS korporativnim karticama za plaćanje goriva. Potrošačima su na raspolaganju i opcije korišćenja kartica programa lojalnosti NIS-a – „Sa nama na putu“, „Taksi“ i „Agro“.

„Imajući u vidu da kompanija NIS već godinama unazad prati najsavremenija rešenja u naftnoj industriji, odlučili smo da i ovog puta odgovorimo na očekivanja i potrebe naših potrošača. Obezbedili smo savremeni uređaj koji ima napredne tehničke karakteristike i veoma moderan dizajn ekrana kase. Uvođenjem prve samouslužne kase na našim benzinskim stanicama unapredili smo postojeći sistem i uspeli da obezbedimo neometan rad ove benzinske stanice uz poštovanje svih sigurnosnih zahteva koje ova inovacija sa sobom nosi“, istakla je Bojana Radojević, direktor Departmana za maloprodaju u kompaniji NIS.

Samo u prve dve nedelje rada obavljeno je približno 2.000 transakcija korišćenjem samouslužne kase, odnosno 21% svih transakcija plaćanja goriva platnim karticama na benzinskoj stanici „Blok 45“, što jasno pokazuje da su potrošači prepoznali novu uslugu kao veoma korisnu.

Trenutno je samouslužno plaćanje moguće samo za kupovinu goriva, ali u narednom periodu planirana je mogućnost plaćanja i ostalih proizvoda iz asortimana.

Posetite NIS-ovu benzinsku stanicu u „Bloku 45“ i isprobajte nov način kupovine u svega nekoliko koraka.

Izvor: Zvanična Internet prezentacija NIS a.d. Novi Sad.

Privredna komora Srbije (PKS) predstavila je na Kopaonik biznis forumu BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije koji u realnom vremenu, 24 časa u sedmici, omogućava privrednicima i kompanijama da brzo i jednostavno dobiju informacije važne za poslovanje, počev od komorskih usluga, preko analiza tržišta, uslova poslovanja i investiranja do potencijala tržišta rada i obrazovnog sistema.

BizChat je prvi digitalni asistent u regionu i jedan od prvih u Evropi namenjen poslovnoj zajednici koji je uspostavila neka poslovna asocijacija i koji je “verziran” za pitanja važna za poslovanje u različitim fazama, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

„Ako želite da dobijete informaciju kako da osnujete firmu, kako do određenih olakšica, kako da povratite porez i šta vam je potrebno za to, kako da dobijete Open Balkan ID broj i radne dozvole, zatim, vizu za strane radnike, naš digitalni asistent vas vodi korak po korak“, objasnio je Čadež.

Ovim besplatnim servisom dodatno se pojednostavljuje i olakšava komunikacija sa privredom, koja postaje znatno efikasnija i dostupna u svakom momentu 24/7/365. Ovaj servis urađen je na bazi Majkrosoftove tehnologije, a postavljen je na naslovnoj strani engleske verzije sajta PKS https://en.pks.rs/

BizChat PKS sjajan je primer upotrebe novih tehnologija u svrhu smanjenja birokratskih prepreka i pionirski projekat izgradnje tehnološke infrastrukture za lakšu i bržu realizaciju projekata investitora, istakla je Bojana Stojanović - Kaličanin, članica Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Ona je dodala da je ova aplikacija još jedna potvrda da PKS aktivno podržava transformaciju čitave privrede, menjajući tradicionalne modele rada i komunikacije agilnim i tehnološki podržanim rešenjima.

„Naša banka ove godine takođe nastavlja potpunu transformaciju poslovnog modela, ali i razmišljanja i rada. U okviru kompleksnog projekta sa više od 2.500 aktivnosti digitalizovaćemo većinu proizvoda i usluga, pojednostavićemo i ubrzati interne procese, kako bismo bili još efikasniji i bliži svim svojim klijentima“, navela je Stojanović -Kaličanin.

„Digitalna transformacija i upotreba veštačke inteligencije menja način na koji radimo, unapređuje poslovanje i povećava produktivnost. Majkrosoft je istrajan u svojoj misiji da osnaži svakog pojedinca i organizaciju da postignu više. Izuzetno smo ponosni kada o svojim inovacijama i upotrebi Majkrosoft tehnologije pričaju naši partneri i klijenti, kao danas. PKS i Centar za digitalnu transformaciju su  prikazali inovativan način korišćenja najmodernije Majkrosoft tehnologije veštačke inteligencije i Cloud-a. To je potpuno automatizovan informativni servis, baziran na Azure AI platformi, namenjen je pružanju ključnih informacija privredi, koristeći naprednu RAG tehniku veštačke  inteligencije za optimizaciju procesa i unapređenje poslovnih odluka”, rekao je Milan Gospić, direktor Majkrosoft Srbija.

BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije

U Registru privrednih subjekata je, zaklјučno sa 31.12.2023. godine, registrovano 108.575 preduzetnica, koje čine udeo od 34,00 odsto u ukupnom broju preduzetnika (323.128).

Takođe, registrovano je 40.905 žena – osnivačica i vlasnica udela u privrednim društvima. Od ukupno 150.011 lica koja su registrovana kao osnivači i vlasnici udela, žena čine udeo od 27,30 odsto.

Na čelu privrednih društava registrovano je 2.597 žena koje obavlјaju direktorsku funkciju i one čine 25,30 odsto ukupnog broja direktora (10.253), dok je 29.649 žena registrovano na funkciji zakonskog zastupnika. Od ukupno 109.790 registrovanih zastupnika, žene čine udeo od 27,00%.

Prateći podatke o polu registrovanih lica, u periodu 2019-2023. godine beleži se blagi pozitivan trend rasta broja preduzetnica i žena koje se registruju na funkciji osnivača, vlasnika udela i direktora. Tako je u odnosu na 2019. godinu, u 2023. godini je broj preduzetnica veći za 0,60 odsto, članica udela za 1,30 odsto i broj direktorki za 1,20 odsto. Ovaj rast je još uvek nedovolјan da bi se značajnije smanjio jaz između muškaraca i žena čiji se podaci vode u Registru privrednih subjekata, pa je i dalјe među preduzetnicima svaka treća žena, dok je među registrovanim osnivačima, vlasnicima i direktorima privrednih društava tek svaka četvrta žena.

Infografika o zastuplјenosti žena u privrednim subjektima prikazuje zbirne podatke na ovu temu.

Izvor: Agencija za privredne registre

Agencija za privredne registre obavestila je sve podnosioce prijava da Registar privrednih subjekata, počevši od 2. aprila 2024. godine, počinje sa izmenjenim načinom registracije promena na kapitalu (povećanje i/ili smanjenje po bilo kom osnovu). Promena se sastoji u tome da će sva povećanja, odnosno smanjenja, biti registrovana kao jedinstven ukupan iznos kapitala nakon promene, što bi trebalo da pojednostavi pregled stanja kapitala i uloga članova, kako samim privrednim subjektima tako i svim zainteresovanim licima.

Ovo praktično znači da će, ako je u društvu koje sprovodi povećanje kapitala registrovano više pojedinačnih uplata, registrator prilikom donošenja rešenja (počevši od 02.04.2024. godine) izvršiti brisanje svih tih pojedinačnih uplata i registrovati samo jednu koja će predstavljati zbir svih do tada registrovanih i nove uplate.

Isto pravilo biće primenjeno i kod smanjenja kapitala, pa će registrator u ovoj situaciji obrisati sve registrovane uplate, a kao novi iznos kapitala upisati razliku između postojećeg kapitala i iznosa smanjenja.

Na isti način, vršiće se i registracija uloga članova (bilo da su društva jednočlana ili višečlana) i odnosiće se i na novčani i na nenovčani kapital/uloge.

Takođe, važno je napomenuti da će svi postojeći datumi uplata/unosa biti obrisani, a kao datum uplate/unosa biće registrovan datum donošenja rešenja kojim se sprovodi ova promena, a ovo u skladu sa odredbom članova 147v, 300. i 323. Zakona o privrednim društvima (Sl. glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) kojima je propisano da se osnovni kapital smatra povećanim, odnosno smanjenim, danom registracije u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom o registraciji.

Registrator privrednih subjekata doneo je ovakvu odluku u okviru svoje nadležnosti o bližem uređenju načina vođenja registra, a uz saglasnost nadležnog Ministarstva privrede.

Izvor: Agencija za privredne registre