Od sredine 2002. Evropska investiciona banka je Republici Srbiji odobrila pet Apeks zajmova za mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od 1.065 miliona evra. Sredstva prva četiri zajma, u ukupnom iznosu od 565 miliona evra, u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita, a po tom osnovu je planirano otvaranje 6.920 radna mesta.

Peti Apeks zajam

Evropska investiciona banka je Republici Srbiji 30. decembra 2013. odobrila novi, peti Apeks zajam za MSP i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra.

Sredstva petog Apeks zajma iskorišćena su u dvema tranšama od po 150 miliona evra. Odobreno je ukupno 346 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzećima srednje tržišne kapitalizacije, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi.

Realizacija druge tranše petog Apeks zajma (III/B) otpočela je septembra 2017. i u njoj je učestvovalo deset posredničkih banaka. Specifičnost ove tranše je u pružanju podrške zapošljavanju mladih putem povoljnijih uslova finansiranja malih i srednjih preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnika koji zapošljavaju mlade. Zaključno sa 30. septembrom 2020. odobrena su 162 kredita u ukupnom iznosu od 144,4 miliona evra, od čega 28 za zapošljavanje mladih. U skladu s realizacijom sredstava, planirano je otvaranje 1.374 novog radnog mesta, od čega je 367 radnih mesta namenjeno mladima. Sredstva druge tranše petog Apeks zajma (III/B) koristila su pre svega mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnici za delatnosti prerađivačke industrije (55,47%), građevinarstva (10,94%), saobraćaja i skladištenja (9,48%) i poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (8,02%) s teritorije cele Republike Srbije, a najviše iz sledećih upravnih okruga: Grad Beograd (24,08%), Južnobački okrug (16,05%), Moravički okrug (7,29%), Zlatiborski okrug (5,83%) i Nišavski okrug (5,10%).

Sredstva ovog zajma mogu se i dalje koristiti preko posredničkih banaka putem replasmana iz redovno ili prevremeno vraćenih iznosa kredita prvobitnih krajnjih korisnika.

Uslovi kreditiranja:

Iznos kredita: do 12,5 miliona evra

Kamatna stopa:

• promenljiva koju čini EURIBOR + marža EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno EURIBOR + marža EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte;
• fiksna koju čini kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte.

Ročnost kredita: 

• do 12 (dvanaest) godina za projekte malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (poček do četiri godine)
• do 15 (petnaest) godina za prioritetne projekte (poček do pet godina) 

Krajnjim korisnicima sredstva ovog zajma plasiraju se preko sledećih posredničkih banaka:

• AIK BANKA (www.aikbanka.rs)
• BANCA INTESA (www.bancaintesa.rs)
• ERSTE BANK (www.erstebank.rs)
• EUROBANK DIREKTNA (www.eurobank-direktna.rs)
• HALKBANK (www.halkbank.rs)
• NLB KOMERCIJALNA BANKA (www.nlbkb.rs)
• PROCREDIT BANK (www.procreditbank.rs)
• RAIFFEISEN BANKA (www.raiffeisenbank.rs)
• UNICREDIT BANK SRBIJA (www.unicreditbank.rs)

Detaljnije informacije u vezi sa ovom kreditnom linijom mogu se dobiti preko navedenih posredničkih banaka, kao i u Centru za saradnju sa domaćim i međunarodnim institucijama i finansijskim organizacijama – Odsek za revolving kredite Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Kralja Petra 12, 11000 Beograd (tel.: 011/3027-315, 3027-318, 3027-319, 3027-321, 3027-353). 

„Elektroprivreda Srbije" pustila je u rad mobilnu aplikaciju „EPS Uvid u račun". Putem aplikacije, domaćinstva i mali kupci imaju mogućnost da na mobilnom telefonu, na veoma jednostavan način prate potrošnju električne energije, plate račune, provere mesečne zaduženja i uplate tri godine unazad, kao i da dobiju obaveštenja i ulože prigovor.

Mobilna aplikacija „EPS Uvid u račun"  dostupna je korisnicima na platformama iOS i Android i besplatno se može preuzeti na Google Play i  App Store prodavnicama :

GooglePlayGoogle play store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

AppStoreApple store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

“Mobilna aplikacija je nastavak procesa digitalizacije usluga „Elektroprivrede Srbije“. To je važan korak u našem nastojanju da olakšamo kupcima kako pristup računu, tako i plaćanju.  Istovremeno, broj korisnika našeg portala „Uvid u račun“ je u konstantnom porastu. Trenutno imamo više od 380 hiljada korisnika, što znači da građani sve više prepoznaju brojne benefite korišćenja takvih usluga” - rekao je Radovan Stanić, izvršni direktor za poslove snabdevanja u EPS.

Stanić je podsetio i da svako ko se opredeli da račun za električnu energiju dobija elektronskim putem, umesto u papirnoj formi, već od prvog narednog računa ostvaruje pravo na popust od 50 dinara.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Javni beležnici Srbije imaće ravnopravan pristup elektronskoj mreži notara Evropske unije, što će im omogućiti direktnu komunikaciju sa svim kolegama iz zemalja članica EU i proveru notarski overenih dokumenata iz EU u Srbiji i obrnuto, odlučeno je u Briselu na sednici Skupštine Saveta notarijata EU (CNUE).

Pristup mreži notara Evropske unije (European Notarial Network - ENN) znači da će biti moguća brža i sigurnija razmena informacija između javnih beležnika Srbije i zemalja EU, slanje dokumenata overenih u EU u Srbiju i obrnuto, kao i provera autentičnosti svih notarski overenih isprava kako za notare iz zemalja EU, tako i za javne beležnike Srbije.

“Nakon višegodišnjeg rada na dobijanju pristupa ENN platformi, imao sam čast da prisustvujem skupštini Saveta notarijata EU, na kojoj je jedna od tačaka bila i pristup javnih beležnika platformi ENN. Nakon diskusije, usvojen je predlog i doneta je odluka da se omogući ravnopravan pristup svim javnim beležnicima Srbije ENN platformi”, rekao je član Izvršnog odbora JKS Goran Andrić.

Andrić je dodao da će u narednim mesecima biti sproveden u delo tehnički deo posla kako bi se ova odluka sprovela u delo.

Prema njegovim rečima, značaj odluke najbolje se može oslikati time što će zahvaljujući pristupu ovoj platformi biti omogućeno da se u realnom vremenu, direktnom elektronskom komunikacijom između kolega, u Srbiji proveri autentičnost svakog akta overenog u bilo kojoj notarskog kancelariji EU, kao i provera dokumenata overenih kod javnih beležnika u Srbiji u svim zemljama EU.

“Na ovaj način će biti sprečeno falsifikovanje isprava – primera radi punomoćja, nasledničkih izjava, izvoda iz registra privrednih subjekata, te će biti povećana sigurnost u pravnom prometu između Republike Srbije i zemalja EU”, istakao je Andrić, koji je u petak, 15. marta, na Sednici Saveta notarijata EU predstavljao JKS zajedno sa članicom Izvršnog odbora JKS Aleksandrom Stevanović.

Andrić je podsetio da ova odluka Saveta notarijata EU dolazi u godini kada JKS obeležava 10 godina od uspostavljanja javnobeležničkog sistema u Republici Srbiji i ocenio da to pokazuje visok nivo poverenja u rad javnih beležnika naše zemlje kako unutar Srbije, tako i na međunarodnom nivou.

Javnobeležnička komora Srbije je, inače, član Saveta notarijata EU u svojstvu posmatrača, s obzirom na to da Srbija nije članica EU i biće jedina zemlja van EU koja ima pristup ENN platformi.

Izvor: Javnobeležnička komora Srbije

Sveobuhvatni Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) koji je 1. juna stupio na snagu za srpske kompanije otvara, na višem nivou, vrlo važno tržište, jedno od najperspektivnijih među zemljama zaliva. Ovaj dokument našoj privredi će doneti nova partnerstva i poslove, kao i širenje saradnje na sektor usluga od logistike do IKT-a, istaknuto je danas na predstavljanju sporazuma u Privrednoj komori Srbije. Očekuje se da u naredne tri godine skoro 80 odsto proizvoda koji su obuhvaćeni sporazumom bude na režimu slobodne trgovine.

Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i UAE po svom obuhvatu i oblasti saradnje prvi je takav koji je Srbija potpisala sa nekom zemljom i za nas ima veliki strateški značaj, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS). 

U cilju pružanja finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju Fond za razvoj raspisao je javni poziv Program finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju.

Za realizaciju ovog programa obezbeđena su sredstva u iznosu od RSD  1.000.000.000,00.

Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društava koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije od 01.01.2019. godine, pa nadalje, čiji je osnivač i zakonski zastupnik lice starosti od 20 do 35 godina, odnosno lice rođeno u periodu od 01.01.1989. godine do 31.12.2005. U privrednom društvu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti od 20 do 35 godina (minimum 51%). U privrednom društvu koje ima više zakonskih zastupnika, makar jedan mora biti fizičko lice starosti od 20 do 35 godina.

Sredstva opredeljena ovim programom namenjena su za:

• Nabavku opreme
• Kupovinu ili adaptaciju poslovnog prostora
• Kupovinu vozila (u svrhu obavljanja poslovne delatnosti)
• Obrtna sredstva – do 30% od iznosa kredita.

Uslovi kreditiranja predviđeni ovim programom su:

• iznos kredita: do RSD 5.000.000,00;
• rok otplate: 78 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci;
• kamatna stopa: uz primenu valutne klauzule 1,5% na godišnjem nivou, osim u slučaju bankarske garancije, onda je kamatna stopa 1% na godišnjem nivou;
• bez naknade i provizije za obradu zahteva.

Sredstva obezbeđenja:

• zaloga ili hipoteka prvog reda na opremi/objektu koja je predmet finansiranja ili eventualno postojeća oprema/ objekat iste ili veće vrednosti,
• menica firme,
• lična menica.
  • Kod dela kreditnih sredstava, koja je moguće koristiti za potrebe
• finansiranja trajnih obrtnih sredstava (TOS) – osim menica nije neophodan dodatni instrument obezbeđenja;
  • Opciono: bankarska garancija (kamatna stopa 1%) ili jemstvo pravnog/ fizičkog lica ili neko drugo sredstvo obezbeđenja koje klijent ponudi uz adekvatnu procenu rizika.

Zahtev za kredit, sa pratećom dokumentacijom, predaje se preko Portala Fonda za razvoj RS koji se nalazi na sajtu Fonda.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava.

Za sve dodatne informacije i pitanja možete pisati na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Takođe, možete se obratiti kontakt osobama: Mirjani Miljojković na broj telefona 011-3283-770 I Jeleni Ivanović na broj telefona 011-3283-771.

Od 12. jula građani Srbije plaćaće više za usluge javnih beležnika, jer su izmene Javnobeležničke tarife donele povećanje nagrada i naknada za materijalne troškove za čitav niz notarskih usluga.

Nova javnobeležnička tarifa: šta donosi povećanje cena?

Jedna od ključnih izmena, jeste uvećanje Osnovne tarifa za upotrebu usluga javnog beležnika koja će umesto dosadašnjih 150 iznositi 180 dinara, što predstavlja povećanje od 20 odsto.

Ne radi se samo o rastu vrednosti boda sa 150 na 180 dinara, već i o povećanju broja bodova za mnoge pravne poslove. Ova kombinacija znači da će krajnji troškovi za korisnike, bilo građane ili privredne subjekte, biti znatno viši.

Koje usluge najviše poskupljuju?

Najveće promene odnose se na pravne isprave povezane sa hipotekom i pravnim poslovima. Naknade za ove usluge udvostručene su u bodovima, pa će umesto dosadašnjih 600 dinara, korisnici plaćati i do 1.440 dinara. Pored toga, broj bodova za izdavanje izvoda (lista nepokretnosti) iz katastra takođe je porastao sa 3 na 6 bodova.

Ostale usluge, poput izrade aneksa, nasledničkih izjava, punomoćja i saglasnosti, takođe su dobile veće tarifne bodove.

Uvećanje nagrada za složene pravne poslove i hitne intervencije

Za složenije poslove, nagrada javnom beležniku, i to za "sastavljanje javnobeležničkog zapisa ili solemnizaciju, odnosno potvrđivanja privatne isprave prema vrednosti predmeta pravnog posla”, kao što je npr. sastavljanje javnobeležničkog zapisa o stvarnoj službenosti ili njegova solemnizacija, javni beležnici sada dobijaju znatno veće nagrade – do 200 bodova.

Takođe, procentualna nagrada za jednostrane založne izjave porasla je sa 40% na 50%, uz maksimalni limit od 4.000 bodova.

Posebno je od značaja da su uvećane i tarife za rad izvan standardnog radnog vremena, ako na primer javni beležnici rade vikendom ili van radnog vremena. Sledstveno izmenjenoj tarifi, sada za svaki sat rada u hitnim slučajevima beležnici dobijaju dodatnih 30 bodova, za razliku od ranijih 20, dok je za rad van kancelarije prvi sat vredniji za 20 bodova, a svaki sledeći sat po 10 bodova.

Izmene u overi potpisa i materijalnim troškovima

Iako su mnoge stavke poskupile, overa potpisa na nejavnim ispravama postala je nešto jeftinija u pogledu nagrade notaru – sa 2 na 1 bod. Međutim, materijalni troškovi ostaju na snazi, što znači da ukupni izdatak za korisnika i dalje može biti značajan.

Takođe, ukoliko se overava potpis pravnog lica ili preduzetnika, javni beležnik dobija dodatnih 2 boda, uz povećane materijalne troškove koji rastu na 7 bodova.

Dodatni troškovi za više strana i uključivanje pomoćnih lica

Ukoliko u postupku učestvuje više od dve stranke, tarifa predviđa uvećanje nagrade za beležnika za svakog sledećeg učesnika. Tako se nagrada uvećava za 10 bodova za treću i svaku narednu stranku.

Takođe, prisustvo svedoka, prevodilaca, tumača ili drugih beležnika dodatno uvećava ukupne troškove, što naročito utiče na cenu složenijih postupaka. Tako se nagrada uvećava za 20 bodova za svako od tih lica.

Šta ove promene znače za građane i privredu?

Povećanja u tarifi uglavnom prate složenost i obim posla koje javni beležnici obavljaju, ali u praksi će to značiti da građani, preduzetnici i kompanije moraju da računaju na znatno veće troškove za pravne usluge koje koriste.

Izmene su deo nastojanja da se rad javnih beležnika usaglasi sa tekućim troškovima, ali se može očekivati da će ove novine dodatno opteretiti korisnike usluga, posebno u hitnim i kompleksnim situacijama.

Od 1. avgusta ove godine, proizvodi koji sadrže palmino ulje, biljne masti ili ulja moraće da imaju jasno vidljivo upozorenje, u skladu sa novom uredbom koju je Vlada Srbije usvojila krajem maja. Cilj ove mere je da potrošačima omogući bolju informisanost o sastavu proizvoda i jasnu razliku u odnosu na mlečne artikle.

Kako su istakli iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede cilj uredbe nije da zabrani palmino ulje, već da zaštiti potrošače od zavaravajućeg pakovanja koje može da ih navede da misle da kupuju mlečne proizvode.

Sledstveno svemu, propisan je izgled oznake na kojoj će pisati: “NIJE 100% MLEČNI PROIZVOD – SADRŽI PALMINO ULJE ILI DRUGA BILJNA ULJA” pored žutog trougla sa crvenim trouglom i uzvičnikom.

Šta to konkretno znači za građane?

Jasnije informisanje

Od 1. avgusta, svaki proizvod sa palminim uljem ili biljnom mastima mora da ima jasno vidljivo upozorenje na prednjoj strain, što građanima omogućava da odmah prepoznaju razliku između pravih mlečnih proizvoda i onih sa biljnim zamenama.

Brže i lakše odluke

Kupovina postaje transparentnija: Nema više zabune oko sastava, ljudi mogu odmah da izbegnu neželjene supstance (poput palminog ulja).

Zaštita zdravlja I pravne sigurnosti

Ove oznake informišu osobe sa dijetama ili alergijama i pomažu u donošenju boljih odluka po pitanju ishrane.

Šta to znači za privredu (proizvođače i trgovce)?

Obaveza označavanja

Svaki proizvođač, trgovac, ugostitelj ili servis za dostavu mora od 1. avgusta:

Na proizvodu (ili na polici/meniju) imati upozorenje ako proizvod sadrži palmino ulje ili druge biljne masti,

Ova obaveza važi i za neupakovane proizvode (kao što su sendviči, pekarski proizvodi, restoranske menje…), gde se oznake takođe moraju jasno istaknuti.

Poštovanje pravilnika i kontrole

Uredba je usvojena krajem maja 2025. godine, a to nedvosmisleno znači da je bilo dovoljno vremena za prilagođavanje, ali sada su inspekcije u poziciji da kazne nepoštovanje:

Kazne za nepoštovanje

Ako se oznaka ne pojavi tamo gde je neophodna, kompanije mogu da dobiju značajne novčane kazne (od 250.000 do 3.000.000 dinara.).

Umesto zaključka

Građani dobijaju veću informisanost i sigurnost pri kupovini.

Privreda mora da prilagodi ambalažu i lokacije informisanja, da ne bude opterećena kaznama.

Prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu u zakonskom roku je uspešno okončan u ponedeljak, 1. aprila, u ponoć. Putem posebnog informacionog sistema Agencije za privredne register dostavljeno je oko 284.000 zahteva za javno objavljivanje finansijskog izveštaja odnosno dokumentacije, od čega se malo više od 89% dostavljenih zahteva odnosi na redovan godišnji finansijski izveštaj, a oko 11% na izjave o neaktivnosti.

Do sada je Agencija obradila i na internet stranici, kao ispravno, objavila oko 148.000 izveštaja, odnosno izjava o neaktivnosti.

Podsećamo obveznike koji nisu dostavili svoje izveštaje, odnosno izjave o neaktivnosti za 2023. godinu, u propisanom roku, da mogu da ih dostave Agenciji uz plaćanje naknade za javno objavljivanje koja je uvećana zbog zakašnjenja, po osnovu neblagovremenog dostavljanja.

Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2023. godinu, obveznici mogu pratiti na stranici: Registri/ Finansijski izveštaji/ Javno objavljeni finansijski izveštaji i ostale pretrage.

Podsećamo, Agencija za privredne registre omogućava svim zainteresovanim licima da putem jedinstvenog linka „Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja sastavljenih na 31.12.2021. i kasnije“, za konkretno pravno lice odnosno preduzetnika mogu da pristupe javno objavljenom finansijskom izveštaju tog lica koji je sačinjen na 31.12.2021. godine i kasnije. Pored toga, putem tog linka mogu izvršiti proveru podataka u Evidenciji obveznika finansijskog izveštavanja za 2023. godinu, kao i da prate tok obrade zahteva koji su podneti u 2024. godini.

Izvor: Agencija za privredne registre

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), kao implementacioni partner programa EU INTEGRA – EU podrška integralnom teritorijalnom razvoju (EU support to integrated territorial development – EU INTEGRA), koji finansira Evropska unija kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III) a sprovodi se pod rukovodstvom Ministarstva za evropske integracije kao ključne nacionalne institucije, raspisuje Javni poziv za podnošenje predloga projekata lokalnog razvoja.

Cilj programa, koji u koordinaciji sprovode Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), je unapređenje sprovođenja evropskog modela integralnog teritorijalnog razvoja u Srbiji kroz realizaciju konkretnih projekata koji proizlaze iz već izrađenih teritorijalnih strategija. Program promoviše multisektorski pristup, lokalna partnerstva i planiranje razvoja u skladu sa principima kohezione politike EU. Kroz ovaj poziv, lokalne samouprave i njihovi partneri imaju mogućnost da sprovedu strategije pripremljene u okviru programa EU PRO Plus i time doprinesu jačanju institucionalnih i operativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, unapređenju lokalnih usluga i životnog standarda građana, većem uključivanju građana u razvojne procese, ravnomernijem teritorijalnom razvoju i efikasnijem korišćenju EU fondova.

Ko može da učestvuje?

Pravo učešća imaju jedinice lokalne samouprave – gradovi i opštine – koje su razvile teritorijalne strategije bilo da obuhvataju urbana područja jedne ili više JLS. Projekti se realizuju u partnerstvu sa regionalnim razvojnim agencijama, institucijama, javnim preduzećima, obrazovno-naučnim ustanovama, poslovnim udruženjima i organizacijama civilnog društva, u skladu sa uslovima poziva.

Vodeći podnosilac prijave mora biti jedinica lokalne samouprave – opština ili grad koja:

• se nalazi na teritoriji jedne od 12 oblasti koje su izradile teritorijalne strategije u okviru programa EU PRO Plus,
• je osnovala Savet za razvoj urbanog područja i Jedinicu za koordinaciju projekata.

Teritorije obuhvaćene pozivom

Pet urbanih područja obuhvaćenih strategijama koje uključuju više JLS:

• Kragujevac sa opštinama Aranđelovac, Batočina, Кnić, Lapovo, Rača i Topola;
• Niš sa opštinama Gadžin Han, Merošina i Svrljig;
• Pirot sa opštinama Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad;
• Užice sa opštinama Bajina Bašta, Čajetina, Požega i Priboj;
• Zaječar sa opštinama Boljevac, Кnjaževac i Sokobanja.

Sedam urbanih područja sa strategijama koje se odnose na jednu JLS: Bor, Kruševac, Leskovac, Loznica, Novi Pazar, Smederevo i Šabac.

Tematske oblasti i tipovi projekata

Projekti moraju biti usklađeni sa jednom ili više od pet prioritetnih tematskih oblasti, u skladu sa ciljevima kohezione politike EU 2021–2027:

• jačanje urbanog identiteta,
• podržavanje zelena i energetska tranzicija i održive mobilnosti,
• podsticanje inovativne i pametne ekonomije,
• unapređenje društvenog blagostanja,
• unapređenje upravljanja urbanim i teritorijalnim razvojem.

Trajanje projekta mora biti najmanje 18, a najviše 21 mesec.

Podršku mogu dobiti samo oni projekti koji imaju pripremljenu tehničku dokumentaciju u skladu sa zakonom i uslovima poziva i koji su u potpunosti spremni za sprovođenje u predviđenom roku. Poziv je usmeren na integralne, multisektorske projekte koji kroz održivi pristup odgovaraju na različite potrebe zajednice – od unapređenja javnih prostora, infrastrukture i usluga, do podsticanja ekonomskog razvoja i socijalne inkluzije.

Detalji o prihvatljivim temama i aktivnostima, kao i kriterijumi nalaze se u Smernicama za podnosioce prijava, dostupnim na dnu ove stranice.

Finansijski okvir

Ukupan budžet ovog poziva iznosi 4.720.000 evra.

Visina pojedinačnih grantova:

• od 500.000 do 1.500.000 evra za projekte koji se odnose na strategije koje obuhvataju više JLS,
• od 100.000 do 500.000 evra za projekte koji se odnose na strategije koje obuhvataju jednu JLS.

EU finansiranje može pokriti od 55% do 80% ukupnih prihvatljivih troškova, dok se preostali deo obezbeđuje iz drugih izvora.

Način i rok za podnošenje prijava

Prijave se podnose u štampanom i elektronskom formatu (USB), lično ili poštom, najkasnije do 08. oktobra 2025. na adresu:

Stalna konferencija gradova i opština – SKGO
Makedonska 22/VIII, 11000 Beograd

Prijave koje stignu nakon roka ili na pogrešnu adresu neće biti razmatrane. 

INFO dani

U cilju pružanja dodatne podrške pri izradi projektnih prijava, SKGO će organizovati INFO dane za sve zainteresovane. 

Prve sesije biće održane:

• 21. jula u Kragujevcu - Biznis inovacioni centar BIC Kragujevac, Trg Topolivaca 4. Prijava na linku: PRIJAVA za info dane - Kragujevac. Online praćenje putem Zoom platforme moguće je na: https://us06web.zoom.us/meeting/register/31gSyTLfRCmgzpra2uSI-g
• 22. jula u Nišu - Srpsko-korejski informatički pristupni centar SKIP, Trg Kralja Milana 8. Prijava je dostupna na linku: PRIJAVA za info dane - NIŠ. Online praćenje putem Zoom platforme moguće je na: https://us06web.zoom.us/meeting/register/Ts6Vg5PVRs6sqUUS1zSAEw

O održavanju ostalih sesija zainteresovani će biti blagovremeno informisani.

Dokumentacija i dodatne informacije

Dokumentaciju možete preuzeti u folderu ispod ovog teksta.

Za dodatne informacije zainteresovani podnosioci mogu se obratiti SKGO svakog radnog dana do 17. septembra elektronskom poštom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

DOKUMENTACIJA 

Guidelines for grant applicants.docx

Documents for information.zip

Documents to be completed.zip         

Delegacija Evropske unije u Srbiji, u partnerstvu sa Novom iskrom, KC Grad, Politikinim zabavnikom i Erazmus studentskom mrežom Srbija, organizuje konkurs „Gastronomija u fokusu“ za najbolju fotografiju Srbije, čija je tema hrana.

Kulturno nasleđe ne podrazumeva samo umetnost, arhitekturu, predmete i zanate, već i hranu koju jedemo, način na koji je spremamo, običaje okupljanja oko trpeze, itd. Gastronomsko nasleđe je rezultat viševekovnog ljudskog prisustva na ovom prostoru, ali i razmena koje su lokalne zajednice tokom vremena uspostavile sa drugim narodima.

Konkurs je inspirisan upravo ovim nasleđem i zajedništvom. Svaka zemlja ima svoj kulturni identitet, i gastronomsko nasleđe je njegov sastavni deo, ali hrana čuva čitavu istoriju i kulturu jedne zajednice.

Konkurs je otvoren za sve fotografe starosti od 15 godina pa naviše. Maloletni fotografi moraju obezbediti odobrenje od roditelja ili staratelja.

Žiri će uzeti u obzir digitalne fotografije koje su nastale u Srbiji, ali nisu starije od tri (3) godine.

Digitalne fotografije treba slati u periodu od 15. jula 2025. do 15. oktobra 2025. godine, na elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Maksimalan broj fotografija  po učesniku je pet (5) sa pratećim spiskom fotografija.

Stručni žiri će odabrati tri najbolje fotografije i nagraditi vaučerima za kupovinu foto i elektronske opreme u dinarskoj protiv vrednosti od:

1000 evra (prva nagrada)

500 evra (druga nagrada)

300 evra (treća nagrada)

Dvadeset najboljih fotografija (uključujući  i tri nagrađene) biće odštampano i izloženo u Evropskoj kući u Beogradu (ugao Zmaj Jovine i Kneza Mihaila) početkom krajem 2025. godine. Fotografije će takođe biti izložene u Nišu i Novom Sadu. Prvonagrađena fotografija biće objavljena u Politikinom zabavniku.

Ukoliko nemate profesionalni foto-aparat, nemojte da brinete jer će žiri uzimati u obzir i fotografije načinjene mobilnim telefonom.

Fotografije poslate nakon navedenog roka neće biti uzete u razmatranje.

VAŽNO: Detaljna pravila o učešću na konkursu možete pogledati OVDE.

Fotografije tela koje na bilo koji način objektivizuju ljude, ili koje su uvredljive, neće biti uzete u obzir! Za maloletna lica prikazana na fotografijama neophodno je obezbediti odobrenje od roditelja ili staratelja.

Organizator zadržava pravo da promeni uslove konkursa u bilo kojoj fazi, uz pravovremeno obaveštenje takmičarima putem vebsajta europa.rs i društvenih mreža EU u Srbiji.

Radove pobednika prethodnih tematskih foto takmičenja možete pogledati na sledećim linkovima:

Priroda u pozitivu

Čovek u fokusu

Žene u fokusu

Biti mlad u Srbiji

Veštine u fokusu

Sport u fokusu