Pitanje: Čitajući finansijske izveštaje, naišli smo na podatak da firme jedna drugoj pozajmljuju novac. Nekada je reč o povezanim pravnim licima, a nekada samo o nekoj vrsti poslovnih partnera. Da li postoji bilo kakva procena koliko je to vanbankarsko tržište pozajmica? Da li bi bilo ko bio zadužen da ga kontroliše ili je to jednostavno prepušteno samim firmama?

Odgovor: U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i posebnim zakonima kojima se uređuju poslovanje banaka i pružanje platnih usluga, u nadležnosti Narodne banke Srbije je, između ostalog, nadzor nad bankama koje su ovlašćene da se bave kreditiranjem, kao i nadzor nad platnim institucijama i institucijama elektronskog novca koje pružaju platne usluge i izdaju elektronski novac, a koje, pod određenim uslovima, u okviru tih usluga mogu davati kredite radi izvršavanja platnih transakcija. Navedenim zakonima Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire lica koja povremeno daju pozajmice (koja se, dakle, ne bave kreditiranjem), niti lica koja eventualno posreduju u davanju pozajmica.

S tim u vezi, sa aspekta delokruga Narodne banke Srbije, ukazujemo na razlikovanje pojmova kredit i zajam (pozajmica), koje proizlazi iz Zakona o obligacionim odnosima, koji kao dva posebna imenovana ugovora poznaje ugovor o zajmu, koji može zaključiti bilo koji zajmodavac, i ugovor o kreditu, koji može zaključiti isključivo banka ili drugo zakonom ovlašćeno lice u svojstvu davaoca kredita.

Ovo razlikovanje ima značaj sa aspekta (ne)dozvoljenosti bavljenja kreditiranjem ili pozajmljivanjem novca (u smislu stavljanja novca na raspolaganje nekom licu na određeni rok uz obavezu tog lica da vrati pozajmljeni novac s kamatom). Naime, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu (i zaključi ugovor o zajmu, kojim će ugovoriti i naplatu kamate), ali je bavljenje kreditiranjem (ili pozajmljivanjem novca uz kamatu), uključujući i pozajmice između pravnih lica, ne samo zabranjeno već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s građanima ili drugim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje. Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, a ne ugovor o kreditu, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu. Dodatna indicija koja može ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice bave pozajmljivanjem novca, tj. nedozvoljenim kreditiranjem jeste i činjenica da sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru.

Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora. Saglasno važećim propisima, u Republici Srbiji obavljanjem kreditnih poslova, kao delatnošću, mogu se baviti banke, ispunjenjem uslova propisanih odredbama Zakona o bankama. Zakonom je predviđeno da se davanjem kredita, izuzev banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije) ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita (npr. platne institucije i institucije elektronskog novca, a radi izvršavanja platnih transakcija. Štaviše, bavljenje davanjem kredita bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, odnosno bez zakonskog ovlašćenja predstavlja krivično delo, odnosno fizička lica, preduzetnici i pravna lica koja se bave davanjem kredita bez dozvole Narodne banke Srbije čine krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora.

Ističemo i da pravna lica za čije osnivanje nije neophodna dozvola posebnog nadležnog organa vrše registraciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i bave se delatnostima za koje su registrovana. S obzirom na to da Narodna banka Srbije takvim pravnim licima nije izdala dozvolu za rad, ne može biti ni nadležna za kontrolu njihovog poslovanja, jer na to nije ovlašćena propisima koji određuju njene nadležnosti. Poslovanje takvih pravnih lica kontrolišu različiti organi u zavisnosti od delatnosti za koje je konkretno pravno lice registrovano.

Imajući u vidu navedeno, Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire pravna lica koja nisu u njenoj nadležnosti, niti za pitanja u vezi sa ugovorom o zajmu koji ta pravna lica zaključuju.

Ukoliko vas zanimaju detaljni pravni saveti i stručna tumačenja zakona, više korisnih tekstova možete pronaći na LAWLife portalu za pravo i privredu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Navedeni tekst, u formi pitanja i odgovora, preuzet je sa zvanične internet prezentacije Narodne banke Srbije.

Klijenti ALTA banke će prvi u zemlji osetiti benefite jedinstvenog evropskog platnog prostora zahvaljujući uvođenju SEPA standarda. Srbija je zvanično zakoračila u novu eru finansijske integracije sa Evropom, a ALTA banka se pozicionirala kao apsolutni lider ovog procesa. Kao prva finansijska institucija na našem tržištu koja je dobila saglasnost za uvođenje SEPA (Single Euro Payments Area) standarda, ALTA banka još jednom potvrđuje svoju viziju moderne, digitalno orijentisane banke.

Šta SEPA znači za vaš novčanik?

Ovaj strateški korak predstavlja istorijsku prekretnicu za srpski bankarski sektor, jer za klijente ALTA banke implementacija SEPA protokola u praksi znači brisanje barijera u poslovanju sa Evropom. Nova era prekograničnog plaćanja donosi uštede pre svega kroz značajno smanjenje provizija I troškova transakcija u evrima ka zemljama članicama SEPA zone. Ova pogodnost omogućava klijentima da plaćanja obavljaju pod istim uslovima u svih 27 zemalja članica Evropske unije, kao I u drugim državama koje pripadaju ovom sistemu.

Pored finansijskih benefita, klijenti mogu da računaju I na maksimalnu brzinu, da novac do primaoca stiže u najkraćem mogućem roku, često I istog dana, zahvaljujući potpunom eliminisanju suvišnih posrednika. Čitav rocess je osmišljen tako da pruži maksimalnu jednostavnost I sigurnost, koristeći jedinstveni IBAN standard uz najviše evropske protokole zaštite podataka.

Snažna podrška domaćoj privredi

Činjenica da je ALTA banka prva dobila potvrdu za uvođenje ovog sistema rezultat je kontinuiranog ulaganja u digitalizaciju i infrastrukturu. Banka na ovaj način direktno podržava domaću privredu, olakšavajući izvoznicima, malim preduzećima, ali i fizičkim licima pristup evropskom tržištu pod uslovima koji važe unutar EU.

“Ponosni smo što smo među prvim bankama u Srbiji koje su dobile saglasnost i koje klijentima otvaraju vrata SEPA sistema. Naš cilj je da bankarstvo učinimo jednostavnim, brzim i dostupnim, a ovo je ključni korak u tom pravcu“, poručuju iz ALTA banke.

Prilagođavanje SEPA standardima nije samo tehničko unapređenje, već jasna poruka klijentima da je njihova banka spremna za globalnu utakmicu i da potrebe klijenata uvek stavlja na prvo mesto.

Sve banke u Republici Srbiji koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, u skladu s propisanim rokovima – do 15. septembra 2025. godine objavile su svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara (odnosno više od toga u skladu s poslovnom odlukom banke).

Predmetni krediti obuhvataju dinarske potrošačke i gotovinske kredite do 1.000.000 dinara (odnosno više od toga u skladu s poslovnom odlukom banke), kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u toj banci bez ograničenja iznosa, posebne dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima uz uključeno životno osiguranje, kao i stambene kredite namenjene kupovini prve stambene nepokretnosti.

Ponude, koje su sada dostupne na internet prezentacijama svih banaka koje odobravaju ove kredite, sadrže povoljnije uslove kreditiranja u odnosu na standardnu ponudu konkretne banke, uključujući niže kamatne stope i neplaćanje naknada za obradu kreditnih zahteva, s ciljem povećanja dostupnosti finansijskih usluga za građane s nižim primanjima.

Pored toga, kompletan spisak ovih ponuda objavljen je na zvaničnom sajtu Narodne banke Srbije, na linku. Na ovaj način, građani imaju jednostavan i transparentan pristup informacijama o povoljnijim kreditnim proizvodima. 

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati primenu ovih mera i efekte na bankarski sektor i životni standard građana radi očuvanja finansijske stabilnosti i unapređenja pristupačnosti bankarskih usluga za sve kategorije stanovništva.

Da li je kriza?

Da li je ikada prestala?

Da li je u rastućem trendu, ali uvek iznad nivoa stabilnosti i mirnog sna?

Recimo da su sva tri odgovora potvrdna, i da svako oseća neke posledice „na svojoj koži“. Ko koliko toleriše, pitanje je akumuliranih sredstava, neraspoređene dobiti, osetljivosti industrije na fluktuacije u privredi.

Kako nam faktoring posao može pomoći u prevazilaženju izazova koje nosi kriza i šta je on zapravo?

Faktoring je finansijska usluga otkupa nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji (prodaji robe ili usluga) u zemlji i inostranstvu.

Generalnim ugovorom uspostavlja se poslovna saradnja između Ustupioca koji ima nameru da prodaje svoja kratkoročna, nedospela, novčana potraživanja nastala na osnovu ugovora o prodaji robe i/ili pružanju usluga, zaključenih između Ustupioca, kao poverioca potraživanja i drugog pravnog lica ili preduzetnika, kao dužnika potraživanja i Faktora koji namerava da kupuje Ustupiočeva Potraživanja, pod uslovima iz Generalnog ugovora.

Na osnovu upućivanih zahteva za otkup potraživanja zaključuju se pojedinačni ugovori o faktoringu.

 
Obrnuti faktoring je posebna vrsta faktoring posla u kojem faktoring kuća preuzimanjem faktura od dužnika preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima.

Generalnim ugovorom uspostavlja se poslovna saradnja između Dužnika i Faktora koji će preuzimanjem faktura od Dužnika, preuzimati njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima njegovih kratkoročnih, nedospelih, novčanih dugovanja nastalih na osnovu ugovora o prodaji robe i/ili pružanju usluga, zaključenih između Dužnika i drugih pravnih lica ili preduzetnika, kao poverioca potraživanja uz pravo naplate Faktora od Dužnika, pod uslovima iz ovog Generalnog ugovora.

Osnovne smernice za korišenje faktoring usluge:

• Faktoring posao se planira;
• Koristi se u momentima ugrožene likvidnosti;
• I u procenjenim okolnostima lošeg cash flow-a;
• Onda kada prebrzo rastete;
• I želite da investirate;
• Ali ne želite da čekate naplatu fakture 60 dana;
• I ponudite dužnicima mogućnost plaćanja na rate;
• Čime direktno utičete na rast svoje prodaje;
• A ujedno se prema svojim obavezama osećate odgovorno i izmirujete ih na vreme ili pre vremena;
• A svoje obaveze prema faktoring kući plaćete iz delova;
• I sve navedno u fleksibilnim uslovima i u kratkom roku;
• A da se kreditno ne zadužujete niti opterećujete svoje bilanse;
• Nema traga u kreditnom birou.

Da li se koristi samo u kriznim situacijama? Svakako da ne. Faktoring posao je moćan alat uspešnih bizisa!

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Smiljana Tirić, direktor Pomax faktoring doo Beograd

Faktoring kao finansijski alat za energetsku tranziciju, koji kompanije koriste u periodima neizvesne ili neujednačne likvidnosti, kao i u projektima koji su kapitalno intenzivni, kao što je energetika, i traju duže od jedne fakture, stiče s pravom status poželjnog dugoročnog modela finansiranja za stabilan i održiv rast biznisa.

Finansijski modeli po osnovu kojih se podržava sektor energetike predstavlja skup svih vrsta faktoring posla koji se definišu Zakonom. Osnovni model je direktni faktoring kao finansijska usluga otkupa nedospelog ili budućeg kraktoročnog novčanog potraživanja nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji u zemlji i inostranstvu. Kao podmodeli primenjivi u praksi javljaju se još i međunarodni direktni faktoring, projektno finansiranje i budući faktoring. Obrnuti faktoring kao finansijska usluga preuzimanja obaveza plaćanja dužnikovih obaveza prema poveriocima, nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji, takođe pruža spektar mogućnosti za primenu u praksi, kako kroz međunarodni obrnuti faktoring tako i kroz projektno finansiranje.

Faktoring posao predstavlja brz i fleksibilan model finansiranja u „zelenim projektima“ koji dovodi do ubrzavanja likvidnosti i kao takav primenjiv je u svim komercijalnim energetskim projektima koje prate definisani ugovorni odnosi. Faktoring se koristi u situacijama kada želite da upravljate svojim cash flow-om, investirate, prebrzo rastete, imate potrebe za kontinuiranim finansiranjem, želite da izmirujete svoje obaveze na vreme ili pre vremena i time osigurate finansijsku stabilnost svoje kompanije.

Energetika kao grana u kojoj su projekti dugoročni, izvori finansiranja moraju biti pravovremeno obezbeđeni, konstantni, pažljivo osmišljeni i tako sam faktoring posao mora biti planiran.

Zelena energija pokreće budućnost. Faktoring finansira njenu sadašnjost! 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Smiljana Tirić, direktor Pomax faktoring doo Beograd

Od od 4. jula primenjuje se nova Odluka o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, odnosno putarina navelo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

U saopštenju se navodi da je u skladu sa redovnim godišnjim aktivnostima izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa naknada sa godišnjim indeksom potrošačkih cena i porastom cena na malo:

"U skladu sa redovnim godišnjim aktivnostima izvršeno јe usklađivanje dinarskih iznosa naknada sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, porast cena na malo, tako da će se od 4.7.2025. godine, primenjivati nova Odluka o visini posebne naknade za upotrebu јavnog puta (putarina)."

U Republici Srbiji postoje 72 naplatne stanice preko kojih se naplaćuje više od 900 kilometara auto-puteva, a putarinu naplaćuje JP "Putevi Srbije".

Prema rezultatima ankete agencije Ninamedija, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora u junu zadržana su na nepromenjenom nivou od 3,5%, čime se osamnaest meseci nalaze u granicama cilja Narodne banke Srbije. Očekivanja finansijskog sektora u julskoj anketi agencije Blumberg iznose 3,4%, što predstavlja smanjenje u odnosu na jun, kada su iznosila 3,5%.

Inflaciona očekivanja predstavnika privrede za godinu dana unapred, prema anketi agencije Ninamedija, ostala su na nepromenjenom nivou sedmi mesec zaredom i iznose 5,0%, što predstavlja prosečnu vrednost oko koje su se kretala i tokom prethodne godine.

Prema anketi agencije Ninamedija, srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora niža su u odnosu na maj i u junu iznose 3,2% i za dve i za tri godine unapred. Prema istom izvoru, očekivanja privrede za dve godine unapred u junu ostala su na nepromenjenom nivou, od 5,0%, a na tom nivou nalaze se i očekivanja za tri godine unapred, nakon što su prethodno u maju bila snižena na 4,3%. Srednjoročna očekivanja privrede kreću se u intervalu od 4,0% do 5,0% od kraja 2023. godine.

Radi transparentne komunikacije s javnošću, Narodna banka Srbije od maja 2015. redovno mesečno izveštava o inflacionim očekivanjima finansijskog sektora, privrede, sindikata i stanovništva. Izveštaj o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima i prateći materijali (vremenske serije, metodologija istraživanja i anketni upitnik) dostupni su na veb-stranici Narodne banke Srbije u odeljku Publikacije.

Mogućnosti za namirenje kamate

Prilikom vršenja prometa roba i usluga, za izvršen promet roba i usluga, ispostavlja se faktura koja u sebi sadrži kao obavezan element datum dospeća. Neretki su slučajevi da jedna strana ne izmiri svoju obavezu ili izmiri svoju obavezu iz fakture, ali mnogo nakon dospeća. U tim slučajevima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućava poveriocu da podnošenjem verodostojne isprave namiriti nastalo potraživanje tokom docnje, odnosno zakonsku zateznu kamatu.

Pozitivni propisi poznaju novčana i nenovčana potraživanja. Za ovaj tekst je relevantno novčano potraživanje, obzirom da ona poveriocu generišu zakonsku zateznu kamatu kada dužnik zapadne u docnju.

Zatezna kamata

Zakon o zateznoj kamati propisuje da dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice duguje i zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, i to po stopi utvrđenoj tim zakonom[1]. Zakonska zatezna kamate se obračunava na glavno potraživanje od dana docnje pa do dana isplate glavnog potraživanja. Stopa zatezne kamate na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena.[2]

Zakonska zatezna kamata predstavlja vid satisfakcije za poverioca, zato što njegovo potraživanje nije izmireno u roku predviđenom u fakturi, što je vid sankcije za dužnika koji svoje obaveze ne namiruje po dospelosti, odnosno naknadu za korišćenje novca poverioca nakon dospeća i predstavlja poveriočevu inflatornu štetu.

Načini namirenja

Potraživanje može biti namireno dobrovoljnim ili prinudnim putem. Dobrovoljno namirenje znači da dužnik plati dug sam u roku predviđenom iz fakture ili naknadno. Prinudno namirenje se vrši u izvršnom postupku na način predviđen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

U slučaju prunudnog namirenja, poverilac pokreće izvršni postupak podnošenjem predloga na osnovu verodostojne isprave u koje spada obračun kamate. U daljem tekstu, obradićemo slučaj kada dužnik namiri svoje glavno potraživanje, ali to ne učini do datuma dospeća glavnog potraživanja.

Obračun zakonske zatezne kamate u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju jeste verodostojna isprava kojom se pokreće postupak prinudnog namirenja. Obračun zakonske zatezne kamate jeste prikaz glavnice i iznosa te kamate obračunate od dana kada je glavno potraživanje trebalo biti isplaćeno do dana kada je isplaćeno.

U tim slučajevima, zakonska zatezna kamata se uglavničila i postala samostalno potraživanje. Dodatno, iz ovoga proizilazi da se na taj iznos obračunate, a neisplaćene kamate, može tražiti zatezna kamata, koja se u ovom slučaju naziva procesna kamata, ali se ista može tražiti od dana podnošenja predloga za izvršenja. Iz navedenog proizilazi gorenavedeno da pošto je ovo procesna kamata, ima karakter samostalnog potraživanja, odnosno utuživa je samostalna. Sve ovo je regulisano članom 279 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima.[3]

Ono što je bitno u ovom slučaju prilikom sastava predloga za izvršenje jeste da se u istom naznači visina glavnice, period od kog smatra da se dužnik nalazi u docnji i način obračuna kamate iz kojeg se utvrđuje visina potraživanja.

Rok zastarelosti

Da biste na ovaj način namirili svoje potraživanje, mora se voditi računa o roku zastarelosti. U ovom slučaju potrebno je obratiti pažnju za koji period se može uglavničiti kamata i u kom roku se tako uglavničena kamata može tražiti. U slučaju da je dužnik nesavesna strana, onda je moguće uglavničiti kamatu u poslednjih 10 godina od dana isplate glavnog duga.

Ukoliko je dužnik savesna strana, period uglavničenja jeste od dana podnošenja tužbe za vraćenje glavnice, pa do isplate glavnice duga.

Ovako uglavničena kamata neće zastariti u periodu od 3 godine od dana isplate glavnice duga

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Aleksandra Gudžulić, advokat.

[1] Član 2 Zakona o zateznoj kamati (“Sl.glasnik RS”, br. 119/2012)

[2] Član 3 Zakona o zateznoj kamati (“Sl.glasnik RS”, br. 119/2012)

[3] "Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020

Kupili ste automobil, registrovali ga uplativši usput i premiju osiguranja tzv. autoodgovornosti jer suštinski niste ni imali izbora budući da je to osiguranje obavezno. Taj deo nam je svima poznat. Sa druge strane, jednako je važno znati šta treba činiti ako do štete ili nezgode ipak dođe. Kao i svaka druga vrsta osiguranja, odnosi koji nastanu mogu nositi veliki broj kompleksnih pitanja pa ćemo pokušati da vam ovim informativnim tekstom pomognemo u razumevanju vaših osnovnih prava, ali i obaveza u ovim situacijama.

Siže:

• Osiguranje od autoodgovornosti se mora zaključiti;
• U slučaju bilo kakvog udesa ostanite pribrani i na licu mesta;
• Iako kod šteta manjih od 200.000 RSD kod kojih nema povređenih lica postoji mogućnost da se ne zove policija-preporučljivo je da to ipak učinite;
• Što je pre moguće prijavite štetu osiguranju (poželjno pisanim putem);
• Pazite kako i šta vozite jer možete da izgubite pravo da vas osiguranje „pokrije“;
• Ako je štetu načinilo neosigurano vozilo možete se obratiti Garantnom Fondu.

* * *

Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno

I ptice na grani znaju da je ovo osiguranje obavezno i da bez njega nema registracije. Vožnjom neosiguranog, a samim tim i neregistrovanog vozila, rizikujte ne samo kaznene sankcije već i to da sami isplatite celokupnu nastalu štetu - bez pomoći osiguranja. S obzirom da te štete mogu biti prilično visoke, potrebno je dobro razmisliti da li se vožnja takvog vozila uopšte isplati.

Kako postoji obaveza osiguranja, tako postoji i obaveza da se polisa osiguranja kao i formular evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi stalno nalaze u kolima. I za ovo su predviđene kazne pa je preporučljivo da u automobilu imate i po nekoliko primeraka ovih obrazaca-za svaki slučaj.

Šta kada do nesreće dođe?

Svi učesnici u saobraćaju - vozači, pešaci, biciklisti itd. imaju određene obaveze kada dođe do saobraćajne nezgode. Pre svega je bitno da ostanete pribrani, a pored toga i da:

• ako ste u vozilu - isključite motor, upalite „sva 4“, sa fluorescentnim prslukom bezbedno postavite isti takav trougao na bezbedno rastojanje (10 m u naselju, 50 i više van naselja) od lica mesta,
• pozovete policiju i hitnu pomoć,
• dok čekate da oni dođu pomognete povređenima.

Jedine situacije kada zakon dozvoljava da se udaljite sa lica mesta su: a) ako vam je neophodna hitna medicinska pomoć ili b) ako je neophodno da prevezete nekog drugog povređenog do najbliže zdravstvene ustanove.

Zakon ne nalaže da obezbedite što je više moguće dokaza, ali je svakako poželjno da  fotografišete ili video snimkom snimite registarske oznake vozila, stanje vozila uključenih u nezgodu, okolinu (tragove kočenja, tragove delova automobila), da uzmete podatke od vozača, svedoka.

Preporuka - uvek pozovite policiju

Po zakonu je moguće ne pozivati policiju ako: 1) nije bilo povređenih i 2) ako je materijalna šteta manja od 200.000 dinara (aktuelni iznos u 2022. godini). Ako policija ne dođe i ne izvrši uviđaj, tada ste dužni da popunite Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Iako ovaj izveštaj deluje jednostavno, u stresnim situacijama može doći do konfuzije pa, kako biste ovo predupredili, preporučljivo je da se upoznate sa nekim od velikog broja objavljenih uputstava, a takođe i da neka od njih eventualno imate u kolima.

Sa druge strane, kako je praktično nemoguće na licu mesta tačno proceniti kolika je šteta, te kako možete imati komplikacije i sa osiguranjem i sa zakonom ako omašite procenu, preporučljivo je da ipak pozovete policiju i sačekate je da dođe na lice mesta. Važno je znati da je policija dužna da izađe na teren i u ovim situacijama ako to zahteva makar jedan od učesnika nezgode ili makar jedan oštećeni. Isto tako, u slučaju da je neko drugi zahtevao, a vi niste, svejedno ste dužni da ostanete na licu mesta.

Prijava štete osiguranju

Kada su sve gore navedene obaveze preduzete, obratite se što je pre moguće osiguranju. Kada uzmete polisu dobićete i uslove osiguranja kao i kontakt na koji je potrebno da se javite u slučaju nezgode. Obavezno ih pozovite i tražite jasna i konkretna uputstva šta i kako treba da uradite. Poželjno je da ta uputstva dobijete u pisanoj formi (e-mail, viber….), a isto tako je poželjno i da prijavu izvršite i preko e-maila kako biste mogli odmah da im pošaljete fotografije/video snimak lica mesta i podatke o svedocima.

Isto kao i kod drugih vrsta osiguranja, to što u uslovima ovog osiguranja stoji da ste dužni da štetu prijavite odmah ili u nekom roku, ili da odete u njihov ovlašćeni servis itd. ne sme da osiguranju posluži kao osnov da ne izvrši svoje obaveze. Sa druge strane, ti propusti mogu dovesti do toga da osiguranje umanji svoje obaveze ako je vaš propust doveo do dodatne štete, ali bi oni to morali da dokažu (npr. da je njihov servis jeftiniji).

Kada gubite pravo da vas osiguranje „pokrije“?

Sva osiguranja uključuju i pravila kada se gube prava iz osiguranja pa je tako i ovde. Po zakonu, ako ste vi odgovorni za nezgodu, osiguranje može od vas tražiti novac ako:

• je do štete došlo jer ste nenamenski koristili motorno vozilo (npr. putničko za prevoz veće količine komercijalne robe);
• ste vozili bez vozačke dozvole ili kada vam je bilo zabranjeno da vozite;
• ste vozili pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
• ste štetu prouzrokovali namerno;
• je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a to vam je bilo poznato;
• ste posle saobraćajne nezgode napustili lice mesta, a da niste dali svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Obraćanje Garantnom fondu

U slučaju da je štetu prouzrokovalo neosigurano vozilo, npr. kod kojeg je došlo do isteka registarskih oznaka, ne morate štetu da potražujete direktno od vozača ili vlasnika. Tada se možete obratiti Garantnom Fondu pri Udruženju osiguravača Srbije. Ovaj fond u tom slučaju preduzima iste korake kao i osiguravajuće društvo da je vozilo bilo osigurano.

Ovaj fond funkcioniše pri Udruženju osiguravača Srbije gde takođe možete dobiti razne korisne informacije - kao npr. kom osiguranju treba da se obratite ako vam je štetu nanelo vozilo sa inostranim registracijama itd.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Đorđe Popović, advokat

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa.

Globalni dramatični događaji u svetu, (pandemija, ukrajinska kriza, energetska kriza, inflacija...) izazvali su velike potrese na svetskom tržištu. U tim neizvesnim okolnostima globalnu ekonomiju moramo posmatrati kao visoko rizičnu - kroz prizmu oporavka, pre svega kroz posledice globalnog usporavanja privredne aktivnosti prouzrokovane već navedenim indikatorima.

Dominantne ekonomije sveta su prinuđene da preduzimaju mere u cilju suzbijanja nanete štete, takođe globalni rast je dodatno pod pritiskom ukoliko se uzme u obzir da centralne banke širom sveta vode restriktivnu monetarnu politiku kako bi se odbranile od visoke inflacije. Svi navedeni indikatori su opredelili globalna i evropska kretanja privrede, a praktično oblikuju i kretanje privrede Srbije.

Sve nastale promene prisutne na svetskim tržištima preslikavaju se i na domaću privredu. U datim uslovima poslovanja usled nedostatka investicija dolazi do usporavanja privredne aktivnosti što implicira kreiranje dužničko poverilačke krize koja multiplikuje nove standarde koji kao imepativ u lancu snabdevanja nameću plaćanje robe i usluga na odloženo. Kako je uobičajena praksa da privredna društva svoje usluge i robu prodaju na odloženo kao i da rokovi za plaćanje budu i više od 45, 60 ili 90 dana dolazimo do toga da i nakon što je usluga pružena ili roba isporučena kupac plaća svoje obaveze tek nakon navedenih rokova, a često i znatno kasnije.

Svakako da posledice toga trpe najviše mala i srednja preduzeća. S tim u vezi dolazimo do zaključka da je upravo naplata potraživanja jedan od indikatora koji direktno utiču na likvidnost poslovanja. Nameće se pitanje kako unaprediti poslovne procese i uticati na dospunost kapitalu, ali bez dodatnog zaduživanja. Faktoring kao biznis model (set alata finansijskih instrumenta) omogućava stabilan priliv novca i direktno utiče na likvidnost kompanija.

Šta je faktoring, koje je njegojovo značenje, koje vrste faktoringa postoje,

ko može koristiti usluge faktoringa, na koji način utiče na naše poslovanje

Ova i brojna druga pitanja brinu veliki broj privrednih društava, naročito u situaciji kada je potrebno obezbediti stabilan priliv novca u poslovnim procesima. Faktoring je finansijska usluga pomoću koje privredno društvo svoja potraživanja ustupa trećem licu, odnosno faktoru, u cilju obezbeđivanja gotovine odmah, nakon prodaje robe ili usluga na odloženo. Faktoring možemo definisati kao biznis model kojim se obezbeđuje veći stepen likvidnosti u koristi nešto niže profitabilnosti kompanija. Faktoring je posebno važan u uslovima otežanog poslovanja i teže dostpnosti kapitalu. Posebno je koristan za mala i srednja preduzeća, budući da je dostupan i privrednicima koji nisu kreditno sposobni ili nemaju slobodna odgovarajuća sredstva obezbeđenja, ali s druge strane, imaju kvalitetna potraživanja.

Kako bi definisali faktoring?

Faktoring predstavlja finansijski instrument pomoću kojeg kompanija prodaje svoje potraživanje faktoringu (specijalizovanoj kompaniji za faktoring ili banci) pri čemu novac dobija na račun odmah, bez potrebe da čeka kupca da svoju obavezu isplati, dok celokupno potraživanje faktoring kompanija preuzima na sebe. Na ovaj način faktor (institucija specijalizovana za faktoring) finansira preduzeće na osnovu nedospelih potraživanja. Jednom rečju to je biznis model pomoću kojih privredna društva obezbeđuju potrebna finansijska sredstva odmah, u slučajevima kada prodaju robu ili pružaju usluge na odloženo. Faktoring je posebno interesantan za prodavca jer poboljšava njegovu likvidnost tako što prodavac dolazi do gotovine pre roka dospeća, a takođe ga oslobađa i finansijskih rizika koji se mogu javiti. Takođe ne zahteva dodatno zaduživanje prodavca, što je veoma važno.

Da li je faktoring regulisan Zakonom?

U Republici Srbiji je faktoring regulisan Zakonom o Faktoringu koji je Narodna Skupština RS. usvojila 2013. godine. Zakonom je definisano šta je faktoring, ko su učesnici u faktoringu i drugi elementi neophodni za uređenje tržišta. Treba napomenuti da faktoring nije nastao usvajanjem Zakona, on je postojao mnogo pre, a do stupanja na snagu Zakona o faktoringu svoj pravni osnov bazirao u zakonu o obligacionim odnosima. Zakon o faktoringu je doprineo dodatnom uređenju ovog mladog tržišta i regulativnom okviru koji ima za cilj da jasno definiše aktere na istom, njihova pravila i obezbedi veći stepen sigurnosti kako za pružaoce tako i za korisnike faktoring usluga u Republici.

Ko su učesnici u faktoring poslovima?

Učesnici u faktoring poslu mogu biti:

1. Ustupilac, koji je korisnik faktoring usluge (može biti pravno lice ili preduzetnik ali ne i fizičko lice)
2. Dužnik, korisnik koji ima obavezu plaćanja
3. Faktor (finansijska institucija registrovana za poslove faktoringa) koja preuzima potraživanje.

Šta može biti predmet faktoringa?

Predmet faktoringa može biti svako nedospelo, postojeće ili buduće potraživanje, nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika.

Koja potraživanja mogu biti predmet faktoringa?

Predmet faktoringa mogu biti postojeća potraživanja, ali i buduća potraživanja.

Koje vrste faktoringa postoje?

U zavisnosti od toga da li je reč o kupcu iz zemlje ili inostranstva, postoje domaći faktoring i međunarodni (ino) faktoring.

Ko može da snosi rizik naplate potraživanja?

U zavisnosti od toga ko snosi rizik naplate potraživanja postoji:

Faktoring sa pravom regresa koji podrazumeva da ukoliko dužnik iz nekog razloga ne plati potraživanje faktor od ustupioca može da zahteva da mu on ovo potraživanje namiri u celosti.

Faktoring bez prava regresa U slučaju insolventnosti dužnika ustupilac nema nikakve obaveze prema faktoru.

Zašto je faktoring dobar biznis model?

Benefiti koje ostvaruju privredna društva korišćenjem faktoringa su brojni, kompanije koje na odloženo prodaju robu i usluge svojim kupcima mogu da dođu u finansijske probleme čak i u situaciji kada biznis dobro funkcioniše. Docnja kod plaćanja je česta pojava u poslovnom okruženju svuda u svetu. Uz pomoć faktoringa dostupnost kapitalu je daleko brža i efikasnija. Još jedan od benefita korišćenja ovog finansijskog instrumenta je taj da u faktoringu nema zaduživanja već je u pitanju biznis model kupovine i prodaje potraživanja. Korišćenjem faktoringa u vašem poslovanju možete značajno unaprediti poslovne procese, ubrzati naplatu i omogućiti dosputnost kapitala u svakom trenutku, steći neophodnu likvidnost i sve to bez bez dodatnog zaduživanja.          

Koje su ključne prednosti faktornga?

Prednosti koje korisnik faktoringa dobija su višestruke, i to pre svega:

• Brzo dostupan novac – Na ovaj način, prodavac na jednostavan i brz način svoja potraživanja pretvara u gotov novac i time unapređuje poslovne procese.
• Ne utiče na kreditnu sposobnost – Kada prodavac svoje potraživanje proda faktoru, ne utiče na svoju kreditnu sposobnost, jer se potraživanje prodato faktoru ne tretira kao kreditni posao.
• Bez potrebe za dodatnim zaduživanjem –Kompanije vrlo često nemaju želju da se zadužuju kod finansijskih institucuja, pa ovakav vid finansiranja pogoduje njihovim željama da ne stvaraju obaveze na strani duga.
• Visok stepen likvidnosti kompanije - Dostupan gotov novac pruža brojne dodatne mogućnosti –Kada privredno društvo nema problem sa likvidnošću, i ima raspoloživ novac za upotrebu, otvara sebi mogućnosti da plaćanjem unapred ili u kratkim rokovima, sebi  obezbedi povoljnije uslove za nabavku sirovina i drugih elemenata neophodnih za uspešno poslovanje.

Uprkos nesumnjivoj potrebi za faktoringom u domaćoj privredi, on do sada nije bio razmatran kao alternativa postojećim finansijskim mehanizmima, što on zapravo i jeste. Faktoring je dodatno interesantan jer omogućava lakši pristup izvorima finansiranja pre svih malim i sredjim preduzećim koji indikativno imaju otežan pristup izvorima finansiranja (kreditima) zbog restriktivnih mera koje su na snazi (znatno nepovoljnijiih i skupljih kredita) i usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeđenja kredita.

Finansiranje putem faktoringa predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava a posebno je efikasan kod izvozno orijentisanih kompanija, korišćenjem faktoringa indirektno favorizujete izvozno orijentisane kompanije i direktno utičete na njihovu likvidnost što je i dodatni benefit kako za pojedinca tako i za Republiku Srbiju. Uzimajući u obzir težnju stvaranja boljih uslova poslovanja posebno ka izvozno orijentisanim kompanijama jedan od benefita za iste je korišćenje međunarodnog faktoringa. Primenu međunarodnog faktoringa svakako možemo tražiti pre svega kod izvoznika, on zapravo može biti rešenje za veliki broj privrednih subjekata koji svoje poslovanje koncentrišu ka izvozno orijentisanim poslovima. Veliki broj privrednih subjekata već koristi međunarodni faktoring i njihova iskustva nam ukazuju da im je ovaj proizvod od velike pomoći, budući da im pomaže da osiguraju naplatu odmah. Ono što se smatra najvećom prednošću ovakvog načina poslovanja jeste da su izvoznici zaštićeni od rizika naplate u smislu potencijalnog bankrotstva kupaca, eventualne nelikvidnosti i problema prilikom plaćanja, što u datim uslovima poslovanja i sveopštoj nestabilnosti daje dodatnu sigurnost.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: mr Željko Stevanović, ekonomski i finansijski ekspert