Još 2019. godine Javno komunalno preduzeće “Gradska čistoća” pokrenula je akciju i koja je i dan danas aktuelna, a za koju smatramo da treba da se priča još više.

JKP „Gradska čistoća“ već dugi niz godina uspešno sprovodi akciju pod nazivom „Eko-kesa za čistiji grad“ na svih deset beogradskih opština koje su u nadležnosti preduzeća. Učesnici akcije u svojim domaćinistvima u „eko-kesu“ zapremine 120 litara odlažu PET ambalažu (providne plastične boce od pića, plastični čepovi), MET ambalažu (aluminijumske limenke, ispražnjene i očišćene konzerve od mesnih proizvoda, voća, povrća), kartona i otpadnog papira (papir, novine), kompozitna ambalaža – tetrapak. Korisnici su dužni da iznesu eko-kese do 22 časa ispred prijavljenih adresa na opštinama na kojima se prikupljaju eko-kese u 3. smeni, odnosno za 1. smenu do 06.30 časova.

GO Novi Beograd – ponedeljkom (do 22 časa) i Voždovac (do 06.30 časova – periferija – Ripanj, Jajinci, Pinosava)

GO Zemun – utorkom (do 22 časa)

GO Čukarica – sredom (do 22 časa)

GO Savski venac i Rakovica – četvrtkom (do 22 časa)

GO Vračar i Zvezdara – petkom (do 22 časa)

GO Stari grad i Palilula – subotom (do 22 časa, centralni deo)

GO Voždovac i Palilula – nedeljom (do 06.30 časova – Palilula-Leva obala, Borča, Ovča, Krnjača), (do 22 časa – Voždovac centralni deo)

Ekipe JKP „Gradska čistoća“ će potom sakupljene kese iz Vašeg kraja odvoziti na „Pogon za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina“ u Višnjičkoj ulici, kontakt telefon 011 3314 090, i taj reciklabilni otpad podvrgnuti daljem procesu reciklaže. Cilj projekta „Eko-kesa za čistiji grad“ je da pozitivno utičemo na razvoj reciklaže u Beogradu, da u značajnoj meri smanjimo količine otpada koje se pohranjuju na deponiji u Vinči a povećamo količinu otpada koji se reciklira. Tako zajedno doprinosimo očuvanju prirodnih resursa i životne sredine. Kako biste uzeli učešće u ovom projektu dovoljno je samo da odete na pogon „Gradske čistoće“ na opštini na kojoj živite i ponesete račun Infostana sa sobom. JKP „Gradska čistoće“ će za Vas obezbediti 24 „eko-kese“ za narednih šest neseci, a za svaku kesu dobićete i jedinstveni barkod koji je potrebno da na nju i zalepite. Pošto mesečno iznesete četiri popunjene „Eko-kese“, a to se prati učitavanjem bar koda na pogonu „Čistoće“ ostvarićete pravo na 20 odsto popusta na uslugu odnošenja smeća na uplatnici Infostana. Na taj način želimo da motivišemo sugrađane da nam se priključe u akciji primarne selekcije otpada u što većem broju.

Hvala što reciklirate!

Republika Srbija i Kragujevac postaju centar zelene digitalne transformacije: Recikom kao srpski odgovor na Poglavlje 27 EU i globalne zelene investicione izazove.

„Srbija ne treba da izvozi sirovine, već sisteme. Recikom je upravo to – domaći, digitalni i pravno-validiran sistem za upravljanje otpadom, koji iz Srbije ide ka svetu.” — Miljan Ilić, osnivač Recikoma i alumnista Founder Institute iz Silicijumske doline

Srbija pred Poglavljem 27 – Recikom kao alat za sistemsku promenu

U procesu evropskih integracija, Republika Srbija je pred važnim zadatkom: implementacija Poglavlja 27 o životnoj sredini, koje zahteva potpunu digitalizaciju upravljanja otpadom, smanjenje emisije CO₂ i uvođenje ESG standarda.

Recikom donosi gotov alat za ispunjavanje ovih ciljeva – platformu koja omogućava lokalnim samoupravama, javnim komunalnim preduzećima i privredi da u realnom vremenu upravljaju otpadom bez papira i dispečera, kroz automatizovane rute, validaciju evidencija i uvid u tokove sekundarnih sirovina.

Srbija – lider u inovacijama iz centra Šumadije

Recikom je finalista Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju Srbije 2024, izabran među šest najboljih od 159 projekata. Sistem je razvijen u saradnji sa IT timom iz Kragujevca koji je dvostruki vicešampion sveta u IT inženjeringu, i to na prestižnom međunarodnom takmičenju u Ruskoj Federaciji.

Kragujevac, kao nekadašnji industrijski centar, sada se pozicionira na mapi digitalne i ekološke tranzicije Evrope, upravo zahvaljujući platformi Recikom.

Globalna potvrda kvaliteta – Founder Institute San Francisco

Recikom je jedini ekološko-logistički sistem iz regiona koji je prošao program Founder Institute-a iz San Franciska – vodećeg svetskog akceleratora za startape i tehnološke lidere.

Samo 2% prijavljenih prolazi ceo program. Recikom je validiran kroz mentorsku mrežu koju čine osnivači i lideri kompanija kao što su Google, Tesla, Paystack, Replit, Udemy i Y Combinator.

Danas, zahvaljujući toj mreži Miljan Ilic CEO Recikoma, obučava partnere i predstavnike u Francuskoj, Nemačkoj, Nigeriji, Indiji, SAD-u, Turskoj, Rusiji, Grčkoj, Hrvatskoj, BiH i Severnoj Makedoniji – čime ulazi u tržišnu utakmicu vrednu više milijardi evra gde postoji ogromna zainteresovanost automobilskih proizvođača iz USA i Nemačke u sve većoj borbi za jeftinijim kritičnim sirovinama.

Svi su na dobitku. Republika Srbija dobija, opštine dobijaju, privreda štedi u kojoj znacajnoj meri učestvuju i doprinose sami građani.

Recikom sistem omogućava:

• do 30% uštede na gorivu i vremenu za komunalna preduzeća i privatne sakupljače;
• potpuno elektronsko vođenje evidencije bez rizika od kazni zbog loše dokumentacije;
• direktno prikazivanje tokova sirovina (ambalaznog otpada, elektronskog otpada, ulje iz restorana i auto servisa);
• pristup EU ESG fondovima i zelenim kreditnim linijama za sve korisnike

Srbija godišnje reciklira svega 3–5% otpada, dok je prosek EU 49%. Evropa godišnje gubi preko 14 milijardi evra zbog loše logistike otpada. Recikom nudi rešenje koje je iz Srbije – ali za ceo svet.

Novi društveni model: "Mi se pitamo –  Novi Nikola Tesla"

Pored tehnološkog dela, Recikom razvija i društveno odgovornu platformu „Mi se pitamo – Nikola Tesla” kroz koju:

• građani mogu donirati otpad za lečenje dece;
• mladi inovatori učestvuju u hakatonima iz oblasti održivosti;
• najuspešniji startapi sa Balkana dobijaju finansijsku i mentorsku podršku za izlazak na strana trzsista.

Recikom i potencijal za bio-gasnu tranziciju

Do 2030. godine Republika Srbija, prema Zelenoj agendi, treba da ima bar 100 biogasnih elektrana. Trenutno ih ima manje od 50. Upravo organski otpad i ulje iz ugostiteljstva, koje Recikom prikuplja, predstavlja ključnu sirovinu za ovaj rastući energetski sektor.

Recikom je prva logistička platforma u Srbiji koja omogućava mapiranje i sakupljanje sirovina za bio-gas, reciklazne centre i druge cirkularne sektore i sve to putem pametnih tehnologija.

„Recikom nije samo aplikacija. To je sistem za otvaranje industrija, čuvanje prirode i povezivanje opština sa investitorima. Mi ne tražimo kapital – mi ga nudimo kroz sistem koji funkcioniše.“ poručuje Miljan Ilić.

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO), razvila je „Vodič za održivi marketing“ – praktičan alat namenjen malim i srednjim preduzećima (MSP) i organizacijama za podršku poslovanju (BSO), u okviru inicijative „Održivi izvoz“.

U vremenu kada održivost postaje ključna za konkurentnost, ovaj vodič pomaže kompanijama da svoje odgovorno poslovanje i održive prakse pretoče u uverljive, transparentne i efektne marketinške poruke. Potrošači, investitori i partneri sve više vrednuju transparentnost, etičnost i usklađenost sa globalnim standardima – zbog čega komunikacija održivosti postaje nezaobilazan element svake međunarodne strategije, ističe Dušanka Kalezić, savetnica predsednika Privredne komore Srbije.

Kroz konkretne smernice i primere, vodič omogućava izvoznicima iz Srbije da jasno i verodostojno istaknu svoje napore u oblasti:

• dostojanstvenih radnih uslova,
• održivog lanca snabdevanja,
• smanjenja ugljeničnog otiska,
• usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN SDGs).
• Vodič je deo šireg seta resursa koji uključuje i alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje, preporuke za unapređenje performansi održivosti, smernice za izradu strategije održivosti i izveštaja o održivom poslovanju.

Cilj ovih alata je sistemska podrška kompanijama koje žele da osnaže svoju poziciju na zahtevnim međunarodnim tržištima kroz primenu principa održivog razvoja, dodala je Kalezić.

Vodič se zasniva na pretpostavci da su sve tvrdnje o održivosti utemeljene na merljivim i proverljivim aktivnostima. Njegova svrha je da kompanijama pomogne da:

• razumeju aktuelne i predstojeće propise EU (npr. Direktiva o zelenim tvrdnjama – GCD, Digitalni pasoš proizvoda – DPP, Uredba o ambalaži – PPWR),
• prepoznaju i promovišu održive prakse relevantne za strane partnere,
• nauče kako da autentično predstave svoje aktivnosti putem veb-sajtova, etiketa, ambalaže, promotivnih materijala i nastupa na sajmovima,
• usklade komunikaciju sa UN SDGs.
• Poseban akcenat stavljen je na izbegavanje tzv. „greenwashinga“, odnosno iznošenja netačnih ili neproverenih tvrdnji, uz podsticanje jasnog, transparentnog i odgovornog izveštavanja.

Efikasna komunikacija održivosti nije sredstvo samopromocije, već strateški proces koji omogućava:

• podizanje standarda u industriji i među partnerima,
• motivaciju dobavljača i saradnika za napredak,
• jačanje poverenja kod regulatora, potrošača i investitora,
• interno angažovanje i jasno definisanje organizacione svrhe.

Za dodatne informacije i podršku u primeni održivih marketinških strategija kontakt je Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje

Pred vama se nalazi "Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje", razvijen sa ciljem da odgovori na specifične potrebe domaće privrede. Ovaj digitalni Alat omogućava detaljnu procenu trenutnog stanja vaše kompanije u vezi sa ključnim pitanjima održivosti, sagledanim kroz tri ključne oblasti: životnu sredinu, društvene aspekte i poslovno upravljanje (E/S/G). Ove oblasti su zajedničke za mnoge globalne inicijative, konvencije, metodološke okvire i standarde za izveštavanje o održivosti.

Zašto je digitalni Alat važan za konkurentnost i izvoz domaćih kompanija?

Nekoliko je načina kako možete da iskoristite Alat za unapređenje svoje konkurentnosti na međunarodnim tržištima i u lancima vrednosti:

• Usmeravanje ka evropskim i globalnim standardima – Pomaže kompanijama da usklade svoje poslovanje sa međunarodnim održivim praksama i regulativama.
• Povećanje konkurentnosti na globalnim tržištima – Kompanije sa snažnim održivim praksama postaju konkurentnije na tržištima gde su kupci i partneri sve više usmereni na ekološke i društvene aspekte poslovanja.
• Bolja efikasnost i smanjenje troškova – Implementacija održivih rešenja može dovesti do smanjenja troškova, optimizacije resursa i boljih poslovnih performansi.
• Pristup novim tržištima, lancima vrednosti ili investicijama – Održivo poslovanje otvara vrata novim tržištima i povećava šanse za pristup međunarodnim lancima vrednosti, kupcima ili investitorima.

Kako funkcioniše digitalni Alat?

"Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje" je automatizovan instrument koji na jednostavan način prikazuje učinak vaše kompanije u oblasti održivosti poslovanja.

Alat funkcioniše kroz tri ključna pristupa:

• Procena napretka prema naučno zasnovanim ciljevima održivosti/ESG – Alat meri učinak kompanije u tri ključne dimenzije održivosti: životnu sredinu (E), društvene aspekte (S) i upravljačke faktore (G).
• Procena usklađenosti sa 17 Ciljeva održivog razvoja UN (SDGs) – Alat prati kako vaša kompanija doprinosi globalnim ciljevima za održivi razvoj, kao što su borba protiv siromaštva, borba protiv klimatskih promena, rodna ravnopravnost i mnogi drugi.
• Procena uticaja na tri nefinansijska kapitala – Alat prikazuje kako vaša kompanija utiče na tri ključna nefinansijska kapitala: prirodni, ljudski i društveni kapital.

“Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje” je usaglašen sa Bazičnim modulom dobrovoljnog standarda VSME ESRS (Voluntary SME European Sustainability Reporting Standard) izdatog od strane EFRAG (European Financial Reporting Advisory Group), a prema zahtevu Evropske komisije.

Više informacija možete pronaći na sledećem linku.

Globalno zagrevanje i klimatske promene, zajedno sa ostalim ekološkim temama, brige su koje opterećuju celokupno svetsko stanovništvo. Nažalost, sve jasnije je da je put do zelene tranzicije popločan ogromnim ulaganjima privatnog sektora koji je primarno u potrazi za profitom, a koja ulaganja države žele da regulišu i usmere, ali ne mogu imati potpunu kontrolu nad istim.

U ovom tekstu pokušavamo da definišemo zelene projekte i zeleno finansiranje i napravimo pregled zelenih instrumenata finansiranja, te ćemo govoriti o faktorima uticaja i problemima koji su uočeni u sferi zelenog finansiranja, predloženim načinima za rešavanje tih problema.

Uopšteno, pod „zelenim projektima“ se misli na projekte koji stvaraju proizvode ili razvijaju tehnologije koje su usmerene na smanjenje emisije gasova staklene bašte ili podršku upotrebi čiste energije. Zeleno finansiranje podrazumevaju investicije koje se ulivaju u projekte održivog razvoja, ekološke proizvode i politike koje podstiču razvoj održivije ekonomije.

Zeleni zajam (kredit), je finansijska podrška banaka preduzećima i korporacijama, za istraživanje i razvoj „zelenih“ proizvoda i tehnologije. Zelene akcije i obveznice kojima se trguje se generalno odnose na hartije od vrednosti koje se uglavnom koriste za podršku projektima zelene industrije, uključujući zelene indekse i zelene fondove kojima se trguje na berzama.

EU standard u oblasti zelenih obveznica postoji, ali očekuje značajne izmene, koje imaju za cilj da bolje regulišu celokupno tržište zelenih obveznica, poboljšaju transparentnost, uspostave evropske oznake zelenih obveznica, i smanje ekomanipulaciju.

Spremnost banaka da preduzmu mere održivijeg ulaganja u velikoj meri proizilazi iz političkih sporazuma o životnoj sredini i klimatskim promenama. Centralne banke su počele da zahtevaju od banaka da dobiju zelene sertifikate, zelene kreditne rezultate, ekološke inovacije i socijalnu inkluziju. Banke koje se pridržavaju ovih zahteva o zelenim finansijama uživaju poreske olakšice i druge podsticaje od centralnih banaka. Takođe, intenzivna konkurencija i želja za poboljšanjem reputacije, vrši pritisak na bankarski sektor koji rezultira rastom zelenih finansija.

Dalje, finansiranje zelenih projekata nosi specifičan rizik u odnosu na tradicionalne, koji su ustanovljeni i predvidljivi, ali, isti tradicionalni projekti sada sa sobom nose povećan rizik, pre svega od umanjenja profita usled porasta cene ugljenika u okviru evropskog sistema trgovine ugljenikom (ETS), kao i zbog drugih nameta koje snose emiteri gasova sa efektom staklene bašte. Rizici i mere kontrole rizika koje banke sprovode utiču na donošenje odluka o zelenom kreditu i investiranju u zelene projekte.

Proučavanje rizika je posebno potrebno u kontekstu ekološke katastrofe (kakva se u Srbiji dogodila nedavno, izlivanjem opasnih materija iz voza), gde je sve veće razumevanje međudejstva između opasnosti, ranjivosti i izloženosti dovelo do sveobuhvatnijih i sofisticiranijih modela rizika i metoda procene. Pri trgovini ESG hartijama od vrednosti od izuzetnog je značaja nefinansijsko izveštavanje kompanije.

Zeleno finansiranje je, dakle, usmereno ka projektima koji bi trebalo da imaju jasan profit, a manji rizik od „prljavih“ projekata – na zelenim projektima nema opterećenja ETS-a ili CBAM-a, kao i drugih ekoloških taksi, oni nisu opterećeni strogim regulativama i zabranama, itd.

Imajući u vidu pomenuto, prilično je jasno: finansijski provajderi (država i banke) treba da usmere novac ka zelenim projektima, koji imaju veliki profit a mali rizik. Međutim, ovde nailazimo na dva uvezana problema. Prvi problem je neprecizna regulativa, koja omogućava i dovodi do drugog problema – ekomanipulacije (greenwashing).

Posmatrajući Evropsku centralnu banku (ECB), koja je 2022. godine preduzela korake da uključi razmatranja klimatskih promena u svoj okvir monetarne politike, očekujemo od država i međunarodnih institucija da u budućnosti donesu jasnije i preciznije norme kojima se definiše postupak ulaganja u zelene projekte, kao i način praćenja funkcionalnosti tih projekata. Očekivanja koja možemo imati od zelenih investicija ove godine uslovljena su energetskom krizom, inflacijom, rastom kamatnih stopa i opštom neizvesnošću ali budući razvoj regulative, povećanje ESG ekspertize u industriji i poboljšanja dostupnosti podataka u rezultatu trebalo bi da dovedu do povećanja sposobnosti kompanija za upravljanje ESG rizikom, posebno imajući u vidu razvoj mehanizma za izveštavanje o parametrima životne sredine kroz CSR Direktivu.

Očekujući dalje usložnjavanje mehanizama kontrole i verifikacije zelenih projekata, kao i daljeg razvoja kriterijuma nefinansijskog izveštavanja, nadamo se da će i Srbija imati koristi od ovakvih projekata u budućnosti, i da će državni organi, zajedno sa Narodnom bankom Srbije, prepoznati potrebu za detaljnijim regulisanjem ove oblasti.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Danica Janković, advokatski pripravnik u VP Law Firm Beograd

U poslednjim decenijama, problem upravljanja otpadom postao je globalna briga koja zahteva aktivno učešće svih društvenih aktera. U tom procesu, država ima centralnu ulogu u planiranju, nadzoru i sprovođenju sistema tretmana otpada.

Nevladine organizacije (NVO) igraju ključnu ulogu u oblikovanju politike zaštite životne sredine, kritikujući neadekvatne sisteme upravljanja otpadom i tražeći bolja rešenja za ekološke i društvene izazove koji nastaju usled nepravilnog tretmana otpada. S obzirom na to da postrojenja za tretman otpada imaju direktan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, uloga NVO u nadzoru i zagovaranju odgovornog poslovanja postaje sve važnija.

Ipak, njihov uticaj nije uvek jednoznačan; dok neke kritike mogu biti opravdane, u nekim slučajevima NVO mogu doprineti stvaranju nepotrebne panike ili otežati efikasnu implementaciju održivih rešenja.

NVO često ukazuju na konkretne propuste u zakonodavnom okviru i nesprovođenje zakona, što može biti korisno za poboljšanje sistema upravljanja otpadom. Međutim, u nekim situacijama njihova kritika može biti zasnovana na nedovoljno proverljivim informacijama, što otežava donošenje objektivnih odluka i usmerava pažnju na sekundarne probleme, a ne na ključne izazove u sektoru.

Državna administracija u oblasti tretmana otpada nastoji da razvije održiv sistem koji uzima u obzir zakonske okvire, međunarodne obaveze, ekološke standarde i ekonomsku isplativost. Implementacija savremenih postrojenja za tretman otpada (bilo da je reč o reciklažnim centrima, postrojenjima za kompostiranje ili termičkom tretmanu otpada) zahteva višegodišnje planiranje, ulaganja i ozbiljnu tehničku dokumentaciju. Ovi projekti ne mogu se realizovati preko noći – oni podrazumevaju prethodna istraživanja, analize uticaja na životnu sredinu, pribavljanje dozvola i osiguravanje finansijskih sredstava iz javnih i često međunarodnih fondova. Država je obavezna da uskladi sve aspekte projekta sa važećim zakonodavstvom i standardima EU, a istovremeno da vodi računa o održivosti i zaštiti javnog interesa.

Upravo zato, proces implementacije takvih rešenja mora biti odgovoran, detaljan i transparentan. Pored zakonodavne i infrastrukturne komponente, javna uprava ulaže napore u saradnju sa lokalnim zajednicama, izradu strateških planova i usklađivanje sa evropskim direktivama. Upravo u tom kontekstu, komunikacija s javnošću i organizacijama civilnog društva postaje ključna – i često izazovna, jer se mora balansirati između stručnih rešenja i očekivanja lokalne populacije i aktivističkih grupa, koje ponekad imaju različite prioritete i stavove.

Nevladine organizacije (NVO), kao deo demokratskog društva, imaju važno mesto u praćenju rada državnih institucija i postrojenja za tretman otpada. Kroz javne kampanje, edukaciju građana i monitoring lokalnih projekata, one često doprinose podizanju ekološke svesti i ukazuju na nedostatke u radu određenih sistema. Međutim, u nekim situacijama, njihov pristup može biti previše restriktivan ili zasnovan na nedovoljno proverljivim podacima, što otežava dijalog sa državnim institucijama. Kada se, na primer, protesti organizuju na osnovu strahova koji nisu potkrepljeni stručnim analizama, dolazi do nepoverenja, kako među građanima, tako i između sektora. Dodatno, insistiranje na stopiranju određenih projekata može izazvati kašnjenja u realizaciji postrojenja koja su neophodna za rešavanje gorućih problema upravljanja otpadom.

Uprkos izazovima, država ulaže napore da unapredi transparentnost procesa, uključujući NVO u javne rasprave, izradu planova upravljanja otpadom i zakonodavne inicijative. U mnogim slučajevima, donosioci odluka organizuju javne debate, info-sesije i konsultacije sa zainteresovanim stranama, upravo kako bi se čuo i glas civilnog društva.

Cilj nije ignorisanje njihovih zahteva, već uspostavljanje održivog modela saradnje u kojem se uzimaju u obzir i ekološki i ekonomski faktori.

Vredno je istaći da mnogi državni projekti uključuju i komponente edukacije i informisanja, posebno u saradnji sa lokalnim samoupravama. Na primer, u procesu planiranja postrojenja za tretman otpada, državne institucije sve češće organizuju radionice sa građanima, objavljuju ekološke studije uticaja i otvaraju vrata za sugestije i korekcije u projektu.

Ovaj oblik saradnje omogućava bolju informisanost i razumevanje između svih aktera, što je od suštinskog značaja za uspešnu implementaciju dugoročnih rešenja.

Slično iskustvo primećuje se i u državama članicama Evropske unije. U Holandiji, Austriji i Švedskoj, uspešna implementacija postrojenja za tretman otpada rezultat je saradnje između države i NVO, ali uz jasno definisane granice uloga. Tamošnje vlasti nastupaju otvoreno, ali odlučno, uz poštovanje pravila i standarda, ali i bez tolerancije na neopravdane pritiske koji bi mogli da ometaju realizaciju važnih infrastrukturnih projekata. Takav balans između struke i društvenih interesa pruža čvrst temelj za dugoročni uspeh u rešavanju problema sa otpadom.

S druge strane, u Velikoj Britaniji i Italiji, višegodišnji otpor pojedinih NVO prema postrojenjima za spaljivanje otpada doveo je do kašnjenja ključnih investicija, a u nekim slučajevima i do porasta količine otpada na deponijama – što je suprotan efekat od onog koji su NVO želele da postignu. Ovi primeri pokazuju koliko je važna odmerena komunikacija, ali i jasna odluka državne administracije da, kada je to potrebno, stane iza struke i donese odluke koje su u najboljem interesu građana i životne sredine.

Nevladine organizacije svakako imaju svoje važno mesto u sistemu kontrole i podizanja svesti o pitanjima zaštite životne sredine. Njihova uloga kao kritičkog faktora u demokratskom društvu je nezamenjiva, ali ta uloga mora biti odgovorna i utemeljena na činjenicama. Sa druge strane, država, kao nosilac javne odgovornosti, ne sme dozvoliti da važne infrastrukturne promene budu blokirane usled strahova, dezinformacija ili populističkih pritisaka.

Jasna strategija, otvoren dijalog i uvažavanje stručnih mišljenja moraju biti osnova svakog budućeg projekta u oblasti tretmana otpada. Samo kroz realnu procenu rizika, ekološku odgovornost i razumevanje šireg konteksta, moguće je postići održiv i funkcionalan sistem u kojem će i država i nevladin sektor igrati korisne, ali komplementarne uloge.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Mirjana Todorović, master politikolog