* Ovaj tekst je originalno objavljen na LAWLife portalu za pravo i privredu
Veštačka inteligencija je danas postala deo svakodnevice i nemoguće je ignorisati njen uticaj, pa tako ni u logopedsko-defektološkoj praksi. Lično smatram da ona može biti veoma koristan alat ukoliko se koristi pravilno, kontrolisano i stručno. AI može pomoći u kreiranju materijala, vizuelne podrške, organizaciji rada, praćenju napretka deteta, pa čak i u osmišljavanju individualizovanih zadataka.
Međutim, važno je naglasiti da nijedna tehnologija ne može zameniti živ kontakt, emociju, procenu i terapijski odnos koji stručnjak gradi sa detetom i porodicom.
Veštačka inteligencija ne može zameniti individualan rad i pristup terapeuta. Mislim da je važno da roditelji to razumeju. Dete nije „zadatak" koji treba rešiti po šablonu. Svako dete nosi svoju emociju, temperament, senzibilitet, porodičnu dinamiku i razvojni put. Logopedsko-defektološki rad zasniva se na proceni, kontaktu, poverenju i sposobnosti da prepoznamo ono što često nije vidljivo na prvi pogled.
AI može biti podrška stručnjaku, ali nikako zamena za stručnjaka.
Prednosti upotrebe AI kao alata u našem radu su brojne ako se koriste pametno. Danas možemo brže kreirati edukativne materijale, vizuelne rasporede, socijalne priče, igre, pa čak i prilagođene vežbe za decu različitog uzrasta i sposobnosti. To nam omogućava da više vremena posvetimo samom detetu i kvalitetu terapije.
Takođe, AI može biti dobra podrška i roditeljima. Kroz ideje za rad kod kuće, organizaciju aktivnosti i lakše razumevanje određenih problema.
Isto tako postoje i rizici u korišćenju. Najveći rizik je kada ljudi počnu da traže dijagnoze i terapijske savete isključivo preko interneta i AI alata, bez konsultacije sa stručnjakom. To može dovesti do pogrešnih zaključaka, odlaganja terapije i dodatne anksioznosti kod roditelja.
Preterana izloženost ekranima kod dece ostaje veliki problem. Mi u praksi sve češće viđamo posledice prekomerne upotrebe telefona i tableta: kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, slabiju pažnju, probleme sa komunikacijom i socijalnom interakcijom. Tehnologija treba da bude alat, a ne zamena za odnos, igru, razgovor i prisustvo roditelja. Nijedna aplikacija ne može zameniti zagrljaj, kontakt očima, zajedničku igru ili razgovor sa detetom.
Balans podrazumeva da koristimo prednosti modernog doba, ali da ne zaboravimo osnovne potrebe deteta: kontakt, pokret, emociju, govor i povezanost sa ljudima.
Roditeljima bih preporučila da ne beže od tehnologije, ali ni da joj potpuno ne prepuste razvoj svog deteta. Veštačka inteligencija može pomoći odraslima da budu organizovaniji i informisaniji, ali dete se razvija kroz odnos sa drugim čovekom.
Najvažnije stvari za razvoj govora i komunikacije i dalje su iste: razgovor, igra, pažnja, emocija i vreme provedeno sa detetom.
Ovaj tekst predstavlja stav autora i ne predstavlja pravni savet. Stavovi izneti u tekstu ne moraju nužno odražavati uređivačku politiku portala.
Autor: Marina Milovanović, defektolog - logoped
Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.
Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.