Administrativne obaveze često oduzimaju vreme koje bi vlasnice malih biznisa mogle da posvete klijentima, prodaji i razvoju poslovanja. Plan reforme javne uprave do 2030. godine predviđa jednostavnije procedure i veći broj digitalnih usluga, ali će stvarni efekat zavisiti od promena koje korisnici budu osetili u praksi.
Kada se u malom biznisu spoje uloge vlasnice, organizatorke, prodavca i osobe zadužene za administraciju, svaki dodatni obrazac ili odlazak u instituciju postaje pitanje raspodele vremena. Ono što je za veliku kompaniju rutinski zadatak administrativne službe, za malu preduzetničku radnju može biti još jedna obaveza koju vlasnica mora sama da završi.
Zato unapređenje javnih usluga ima značaj i za žensko preduzetništvo. Jednostavnije procedure ne rešavaju sve probleme sa kojima se suočavaju preduzetnice, ali mogu da uklone deo nepotrebnog administrativnog opterećenja.
Šta je planirano do 2030. godine?
Srbija planira da broj optimizovanih administrativnih postupaka poveća sa 608 na 770, dok bi broj digitalizovanih postupaka trebalo da dostigne 319, u odnosu na 219 iz prethodnog reformskog perioda.
U praksi bi to trebalo da znači jednostavnije podnošenje zahteva, manje ponovljenog prikupljanja dokumentacije i lakši pristup informacijama o obavezama koje preduzetnice imaju prema institucijama.
Važno je, međutim, razlikovati planirane rezultate od već sprovedenih promena. Koristi će zavisiti od toga koje procedure budu unapređene i koliko će nova rešenja biti jednostavna za korišćenje.
Manje vremena za šaltere, više za kupce
Za vlasnice malih biznisa, administrativno rasterećenje ima vrlo praktičnu dimenziju. Ako je za završavanje neke obaveze potrebno manje vremena, oslobođeni resursi mogu se usmeriti na komunikaciju sa kupcima, unapređenje usluga ili planiranje širenja poslovanja.
Zato je značajan plan razvoja povezanih poslovnih postupaka. Predviđeno je da do 2030. godine bude uspostavljeno deset oblasti u kojima će više povezanih procedura biti objedinjeno oko određene poslovne situacije.
Planirana su i unapređenja elektronskog plaćanja taksi, naknada i drugih neporeskih obaveza. Povezivanje javnih informacionih sistema trebalo bi da olakša proveru podataka i smanji potrebu da korisnici više puta dostavljaju iste potvrde.
Digitalna usluga mora da bude jednostavna
Sama mogućnost da se zahtev podnese elektronski ne znači automatski da je administrativni problem rešen. Ako korisnica i dalje mora da prikuplja istu dokumentaciju, čeka na odgovor ili odlazi u instituciju da bi završila poslednji korak, ušteda može biti ograničena.
Zato će kvalitet reforme zavisiti od toga koliko su postupci zaista pojednostavljeni, koliko su informacije pouzdane i da li različite institucije mogu efikasno da razmenjuju podatke.
Za realizaciju planiranih aktivnosti predviđeno je 161,7 miliona dinara iz budžetskih i donatorskih izvora. Među izazovima su i potreba za ažurnim evidencijama, odgovarajućim kadrovima i spremnošću institucija da promene postojeće načine rada.
Efikasnija administracija sama po sebi ne garantuje uspeh preduzetničkog poduhvata, ali može da učini njegovo vođenje jednostavnijim. Za preduzetnice koje svakodnevno balansiraju između operativnih obaveza i razvoja posla, upravo takva promena može biti važna: manje vremena za procedure, a više za ono od čega biznis živi.