Ugovor o vesting odnosno o sticanju udela u firmi nešto je što je prisutno i u drugim industrijama, predviđeno, odnosno kao novina uvedeno 2019. godine članom 159a-ž Zakona o privrednim društvima za doo, ali mi ćemo se ovde fokusirati na specifičnosti na startup industriju i njene specifičnosti.
Vesting ili (ESOP) u startupu
Vesting je koristan instrument za startape koji žele da osiguraju da se udeli dodele na pravičan način i da ključni ljudi ostanu posvećeni razvoju i uspehu kompanije, bez obzira na to koliko vremena je prošlo od početka njihovog angažovanja.
To je proces koji se često koristi u startapima kako bi se motivisali osnivači, zaposleni i ključni saradnici da ostanu angažovani i posvećeni dugoročnom uspehu kompanije. U osnovi, vesting se odnosi na raspodelu vlasničkih udela (najčešće u obliku akcija ili udela) koja se postepeno stiče tokom određenog vremenskog perioda. To znači da oni koji dobijaju udela u startapu ne postaju automatski njihovi vlasnici, već stiču pravo na njih tek nakon što prođe određeni vremenski period i ispunjeni su određeni uslovi.
Osim toga, da bi došlo do emitovanja ovog instrumenta, potrebno je prvo da se se formira rezervisani sopstveni udeo. Kako bi se izbegle malverzacije, procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u kapitalu firme ne može biti veći od 40% osnovnog kapitala.
Ključne komponente ugovora o vestingu uključuju:
Vremenski period vestinga: Ovo je period u kojem zaposleni ili partner/osnivač mora da ostane u kompaniji (ili ispunjava druge uslove) kako bi stekao pravo na dodeljene akcije, opcije ili druge beneficije. Na primer, kompanija može dodeliti akcije zaposlenima koje postaju njihove tek nakon četiri godine, pri čemu se akcije dodeljuju postepeno (npr. 25% svake godine).
Vrsta vestinga:
- Linearni vesting: Zaposleni/partner/osnivač stiče prava na beneficije postepeno tokom vremena. Na primer, to znači da zaposleni ili partneri/osnivači neće dobiti nijednu akciju u prvoj godini, ali nakon toga će steći 25% svog udela. Nakon toga, stečeni udeo nastavlja da raste svakog meseca ili kvartala dok ne postigne 100% na kraju vesting perioda.
- Cliff vesting: Zaposleni/partner/osnivač stiče sve dodeljene beneficije odjednom nakon što prođe određeni period (npr. 4 godine). Pre tog perioda, zaposleni/partneri nemaju pravo na ništa. Vesting period obično traje četiri godine, uz mogućnost da postoji klif (engl. cliff) na početku – najčešće godinu dana. Klif nije obavezan pa u slučaju da investiranje nije ovako uslovlljeno, imaćemo npr. sledeću situaciju:
Investitoru je dodeljen vesting period od četiri godine, tokom kojeg će, na osnovu dogovorenog novčanog ulaganja, postupno steći 40% vlasničkog udela u kompaniji, po 10% svake godine. Ako investitor odluči da napusti startap pre nego što prođe prva godina, neće steći nijedan procenat udela. Ako se povuče nekoliko dana nakon isteka prve godine, zadržaće 10% udela. Preostali, neostvareni deo udela (bilo da je to 40% u prvom slučaju, ili 30% u drugom) firma ima pravo da otkupi od investitora.
Uslovi za vesting: Ugovor može navoditi uslove koji moraju biti ispunjeni kako bi zaposleni stekao pravo na akcije ili druge beneficije. Ovi uslovi mogu uključivati kontinuirani rad u kompaniji, ostvarivanje određenih ciljeva ili uspeha, ili čak određene finansijske ili poslovne rezultate.
Posledice neispunjavanja uslova: Ako zaposleni napusti kompaniju ili ne ispuni druge uslove vestinga pre nego što stekne prava, on može izgubiti sve ili deo dodeljenih beneficija. Ovo se naziva "forfeiture" (gubitak prava).
Treba napomenuti i to da vesting nije uvek vezan samo za vremenski period i finansijska ulaganja, što je često slučaj kada su investitori u pitanju. On može biti zasnovan i na ostvarivanju određenih ciljeva, tzv. milestone-a, što je tipično za druge osnivače koji ulažu svoj rad i stručnost u razvoj startapa. Znanje i iskustvo osnivača često su ključni motivatori za investitore, jer predstavljaju osnovnu vrednost koju osnivači donose u startap. Zbog toga, nije neuobičajeno da investitori zahtevaju postavljanje jasnih kriterijuma za procenu doprinosa osnivača.
Emitovanje ESOP-a, odnosno vestinga
Nakon što se definiše rezervisani udeo, kompanija treba da donese odluku o emisiji ESOP-a ili vestinga, odnosno finansijskog instrumenta koji pruža pravo na sticanje udela. Kada se odluka donese, ona se dostavlja Centralnom registru depo i kliringa hartija od vrednosti ("Centralni registar"), uz sve relevantne podatke, i registrovana je u Agenciji za privredne registre (APR).
Ovaj instrument je neprenosiv i firma ne može preneti pravo na sticanje udela na druge osobe, niti može biti predmet zaloge. Svi instrumenti iz iste serije dospevaju istog dana.
Kada dospe rok za uplatu, zakoniti imalac instrumenta mora uplatiti iznos predviđen odlukom u roku koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 30 dana od dana dospelosti. Ukoliko uplata bude izvršena na vreme, zakoniti imalac steći će udeo u kompaniji iz rezervisanog dela udela, prema unapred definisanom procentualnom iznosu iz odluke o emisiji. Ako uplata nije izvršena u predviđenom roku, finansijski instrument se poništava.
Sticanje udela u kompaniji predstavlja oporezivi događaj, jer udeo u firmi predstavlja imovinu. Ipak, kako bi se podstakla primena ovih prava, država je uvela različite poreske olakšice za korisnike u Srbiji.
Svrha vestinga u startupu
U startapima, vesting se koristi kako bi se osigurala dugoročna posvećenost ključnih članova tima. Na primer, osnivači i zaposleni mogu dobiti udio u vlasništvu firme, ali samo ako ostanu u kompaniji određeni broj godina i aktivno doprinose njenom rastu i razvoju. To smanjuje rizik da neko dobije veliki udeo i napusti firmu pre nego što je dao značajan doprinos.
Zaposleni koji dobijaju opcije na akcije takođe često podležu vesting aranžmanima. Ovo im daje pravo da kupuju akcije kompanije po unapred definisanoj ceni, koja je obično niža od tržišne vrednosti, što predstavlja dodatnu motivaciju da ostanu u firmi i doprinesu njenom uspehu.
Vesting takođe pomaže u smanjenju mogućih nesuglasica među osnivačima, zaposlenima i investitorima. Na primer, ako jedan od osnivača odluči da napusti firmu pre nego što je završen njegov vesting period, neće zadržati puno vlasništva, čime se sprečava da neko nezasluženo zadrži udeo u kompaniji koju je napustio.
Pored toga, vesting može biti koristan i u situacijama kada firma prođe kroz promene, kao što su prodaja ili preuzimanje. U nekim slučajevima, vesting aranžmani omogućavaju ubrzano sticanje udelа, poznato kao accelerated vesting, koje omogućava zaposlenima ili osnivačima da odmah postanu vlasnici svojih akcija u slučaju promene vlasničke strukture.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Tamara Sićević, advokat.
