Republika Srbija i Kragujevac postaju centar zelene digitalne transformacije: Recikom kao srpski odgovor na Poglavlje 27 EU i globalne zelene investicione izazove.
„Srbija ne treba da izvozi sirovine, već sisteme. Recikom je upravo to – domaći, digitalni i pravno-validiran sistem za upravljanje otpadom, koji iz Srbije ide ka svetu.” — Miljan Ilić, osnivač Recikoma i alumnista Founder Institute iz Silicijumske doline
Srbija pred Poglavljem 27 – Recikom kao alat za sistemsku promenu
U procesu evropskih integracija, Republika Srbija je pred važnim zadatkom: implementacija Poglavlja 27 o životnoj sredini, koje zahteva potpunu digitalizaciju upravljanja otpadom, smanjenje emisije CO₂ i uvođenje ESG standarda.
Recikom donosi gotov alat za ispunjavanje ovih ciljeva – platformu koja omogućava lokalnim samoupravama, javnim komunalnim preduzećima i privredi da u realnom vremenu upravljaju otpadom bez papira i dispečera, kroz automatizovane rute, validaciju evidencija i uvid u tokove sekundarnih sirovina.
Srbija – lider u inovacijama iz centra Šumadije
Recikom je finalista Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju Srbije 2024, izabran među šest najboljih od 159 projekata. Sistem je razvijen u saradnji sa IT timom iz Kragujevca koji je dvostruki vicešampion sveta u IT inženjeringu, i to na prestižnom međunarodnom takmičenju u Ruskoj Federaciji.
Kragujevac, kao nekadašnji industrijski centar, sada se pozicionira na mapi digitalne i ekološke tranzicije Evrope, upravo zahvaljujući platformi Recikom.
Globalna potvrda kvaliteta – Founder Institute San Francisco
Recikom je jedini ekološko-logistički sistem iz regiona koji je prošao program Founder Institute-a iz San Franciska – vodećeg svetskog akceleratora za startape i tehnološke lidere.
Samo 2% prijavljenih prolazi ceo program. Recikom je validiran kroz mentorsku mrežu koju čine osnivači i lideri kompanija kao što su Google, Tesla, Paystack, Replit, Udemy i Y Combinator.
Danas, zahvaljujući toj mreži Miljan Ilic CEO Recikoma, obučava partnere i predstavnike u Francuskoj, Nemačkoj, Nigeriji, Indiji, SAD-u, Turskoj, Rusiji, Grčkoj, Hrvatskoj, BiH i Severnoj Makedoniji – čime ulazi u tržišnu utakmicu vrednu više milijardi evra gde postoji ogromna zainteresovanost automobilskih proizvođača iz USA i Nemačke u sve većoj borbi za jeftinijim kritičnim sirovinama.
Svi su na dobitku. Republika Srbija dobija, opštine dobijaju, privreda štedi u kojoj znacajnoj meri učestvuju i doprinose sami građani.
Recikom sistem omogućava:
- do 30% uštede na gorivu i vremenu za komunalna preduzeća i privatne sakupljače;
- potpuno elektronsko vođenje evidencije bez rizika od kazni zbog loše dokumentacije;
- direktno prikazivanje tokova sirovina (ambalaznog otpada, elektronskog otpada, ulje iz restorana i auto servisa);
- pristup EU ESG fondovima i zelenim kreditnim linijama za sve korisnike
Srbija godišnje reciklira svega 3–5% otpada, dok je prosek EU 49%. Evropa godišnje gubi preko 14 milijardi evra zbog loše logistike otpada. Recikom nudi rešenje koje je iz Srbije – ali za ceo svet.
Novi društveni model: "Mi se pitamo – Novi Nikola Tesla"
Pored tehnološkog dela, Recikom razvija i društveno odgovornu platformu „Mi se pitamo – Nikola Tesla” kroz koju:
- građani mogu donirati otpad za lečenje dece;
- mladi inovatori učestvuju u hakatonima iz oblasti održivosti;
- najuspešniji startapi sa Balkana dobijaju finansijsku i mentorsku podršku za izlazak na strana trzsista.
Recikom i potencijal za bio-gasnu tranziciju
Do 2030. godine Republika Srbija, prema Zelenoj agendi, treba da ima bar 100 biogasnih elektrana. Trenutno ih ima manje od 50. Upravo organski otpad i ulje iz ugostiteljstva, koje Recikom prikuplja, predstavlja ključnu sirovinu za ovaj rastući energetski sektor.
Recikom je prva logistička platforma u Srbiji koja omogućava mapiranje i sakupljanje sirovina za bio-gas, reciklazne centre i druge cirkularne sektore i sve to putem pametnih tehnologija.
„Recikom nije samo aplikacija. To je sistem za otvaranje industrija, čuvanje prirode i povezivanje opština sa investitorima. Mi ne tražimo kapital – mi ga nudimo kroz sistem koji funkcioniše.“ poručuje Miljan Ilić.
